Недавно ми је, сасвим случајно, у руке ''слетео'' документ Повеља Стефана Немање о језику. Повеља је написана, дакле, пре скоро читавог једног миленијума, али речи те повеље су вечне и како су важиле тада, можда и још више важе данас.
Ако сте и имали прилике да читате овај текст, прочитајте га поново - и читајте га и другима, јер ово не треба заборавити. И немојте да га сејвујете или форвардујете - сачувајте га или проследите другима и већ смо корак ближе очувању нашег језика, који је заиста леп.

Али да не бих превише писала ја, следи текст много мудријег од мене.

*****

Чувајте чедо моје, језик као земљу. Реч може се изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу ?

Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити  највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље се не освајају само мачевима него и језицима. Знај да те туђинац онолико освојио и покорио колико ти је речи поткрао и својих натурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.

Постоји болест, чедо моје, које напада језик као зараза  тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим народом, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати.

Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у бици на живот и смрт. Док се у тој борби чује и један и други језик борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих ,тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа.

Знај чедо моје, да та битка између језика не траје дан или два као битка међу војскама, нити годину-две као рат међу народима, него век или два, а то је за језик тако мала мера времена као за човека трен или два. Зато је чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљених битки и ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа.

 Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све тврђаве и бедеме ти не очајавај него гледај шта је и слушај са језиком. Ако је језик ост'о недирнут не бој се .Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу  по селима и градовима и нека само слушају. Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то чедо моје, још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, дпжаве пропадају, а језик и народ су  ти  који остају, па ће се тако освојен део земље и народа кад-тад вратити својој језичкој матици и свом матичном језику.

Недостатак времена, многобројне обавезе и младост (лудост) :)) удаљили су ме од овог места, па сам добила пуно критика што више ништа не пишем. И ево, нећу ни сада написати ништа, али сам пожелела да објавим текст који сам пронашла у данашњем "Блиц"-у, јер сматрам да је то, на жалост, истина које требамо бити свесни, макар ми који се трудимо да говоримо и пишемо правилно, али и истина која би требала да нас натера да се потрудимо да на било који начин исправимо садашње стање.

* * * * *

Пиши како хоћеш и читај како знаш

Аутор: Мануела Граф | 12.06.2009. - 05:00
Вишедеценијско одсуство бриге о српском језику довело је до ситуације да у правопису не могу да се снађу не само обични грађани, већ и они најписменији – професори језика, интелектуалаци и припадници културне елите. Правопис из 1993. године је конфузан и непрецизан, последњи Правописни речник изашао је 1960., а свеобухватна свремена граматика српског језика 1964. године – то је разлог због кога стручњаци тврде да немамо темељ наше културе.

У свим издањима школске Граматике Живојина Станојчића и Љубомира Поповића има правописних грешака, па чак и граматичких, код гласовних промена, рецимо. Тешко је ученицима онда објаснити сврху писмености и натерати их да отворе Правопис Матице српске, који опет није добро урађен, нема јасних одредница и нарочито је тешко визуелно се оријентисати у њему, да не причамо о дублетним и нејасним решењима – каже Виолета Васић, професор српског језика у ОШ „Светозар Марковић“ у Београду и Филолошкој гимназији „Професионал“.
Чист пример конфузног правописа су правила за писање назива улица у којима се реч улица пише великим словом “ако је саставни део имена” (нпр. Улица липа), али исти правопис дозвољава и писање малим словом. На пример, „Улица српских владара” може да се пиша овако, са великим „У”, или са малим „у” а великим „С” („улица Српских владара”). Слична забуна је и по питању сложеница и полусложеница, разликовању цртице (када су две речи у већој кохезији) од црте (када су самостални појмови). Такђе није јасно зашто се турско-аустријски рат, према важећем „Правопису“, пише малим почетним словом, док се „Балкански рат“ пише великим.
- Ученик би већ у основној школи морао овладати правилним писањем назива историјских догађаја, а како му објаснити овакве финесе? Тек што је научио да је правилно писати „Трг цвећа” и „Цветни трг”, мора да савлада изузетак - Трг Републике, где се именица република односи баш на Србију, па се зато пише великим словом. А затим следе и бројни изузеци од изузетака... – упозорава проф. др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета у Београду.
Аутори правописа би у будућности морали радити на томе да се правопис поједностави до те мере да ученик основне школе може да га савлада, поручују професори.
- Бројне варијанте могућег писања слабе норму, доносе нове дублете. Објашњења да је нешто „боље”, „чешће” и „оправданије” нису добра. Правопис функционише на принципу тачно - нетачно и то је за највећи број корисника битно, сва друга објашњења мање су важна – каже проф. др Вељко Брборић, који на Филолошком факултету, предаје нови предмет - Правопис српског језика..
Још већу забуну у систем увеле су различити приручници и језички уџбеници приватних издавачких кућа, који су штампани последњих година, а који најчешће ни немају одобрење Завода за унапређивање квалитета образовања.
- Држимо се постулата из 60-тих, али сваки научник унесе и понешто ново, своје, и систем се распада. Недостаје нам кохезиона и умна дисциплина да седнемо, решимо језичке дилеме једном за свагда и направимо капитална дела попут граматике и правописа, који су алфа и омега културе једног народа – каже Љубиша Јовановић задужен за област језика и књижевности у поменутом Заводу.

Приручници без одобрења
У последње две деценије ми смо добили 15-ак правописа и правописних приручника. Само два имају одобрење Министарства просвете за употребу у наставне сврхе: Правопис српскога језика Матице српске и Правопис српског језика (приручник за школе) Милорада Дешића. Преосталим правописма, без обзира на њихов квалитет, нема места у настави – указује проф. др Вељко Брборић. Није спорно постојање више правописа и правописних приручника, додаје он, али правописна решења морају бити усклађена и то у целини, без изузетака.

- - -

Надам се да ми опет неће требати оволико времена да објавим нови пост. :))

Поздрав за све читаоце и све који подржавају овај блог,

Фридочка

Реших да мало очистим овај блог од паучине и наставим са старим, добрим лекцијама правописа. Пауза је била мало дужа, али сам сигурна да сте је искористили да би увежбали до сад научено и да сте већ две-три вежбанке истрошили пишући примере и утврђујући досадашље лекције. И још сам сигурнија да сте са носталгијом отварали овај блог ишчекујући нов материјал за учење, а исти никако да стигне.

И зато сам ево, дошла да вас све обрадујем и измамим осмехе на ваша лица – поново сам ту, а што је још битније, свеж материјал за учење је стигао. Коме требају нове вежбанке нека ми се јави после часа – има их довољно за све. :)))

Па, да кренемо:

Две тачке се стављају:

а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сир, кајмак, месо, салату и лук.

б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр.: Рекао нам је дословно: „Новац за екскурзију је обезбеђен“.

Наводницима се обележавају:

а) туђе речи кад се дословно наводе, нпр.: Улазећи сви заграјаше: „Срећан рођендан!“

б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему жели да се да супротно значење, нпр.: Знам, ти си „вредница“. или  Донео је твој „велики пријатељ“.

И за крај одговор на питање да ли је правилно багрење или бaгремље.

багрем м бот. = багрен – дрво с мирисним и медоносним цветом, Robinia pseudoacacia из породице лептирњача.

багремље – збирна именица од багрем

багрење – збирна именица од багрен

За багрен постоји још једно значење, а то је архаично пурпуран, гримизан, сада ретко у употреби.

Дакле, закључак гласи: правилно је и једно и друго.

Као што сам у претходном посту рекла, неколико наредних лекција биће посвећено искључиво правилима писања интерпункција, јер сам у свакодневним обиласцима блогова на blogoyu уочила исувише, признајем, иритирајућих грешака.

Једну велику лекцију смо обрадили - писање зареза. Време је да се на неписменост стави ТАЧКА.

Па да кренемо са лекцијицом:

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Тачка се, као интерпункцијски знак, ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, нпр. Сваки дан седим испред рачунара. или Не објављујем постове на блогу редовно.

Верујем да смо ово сви знали, мада сам приметила врло често изостављање овог интерпункцијског знака на крају реченице, те писање зареза уместо тачке.

Даље.

Тачка се пише иза

1) скраћеница, нпр.: др. (други), проф. (професор), мн. (множина), ном. (номинатив)...

2) редних бројева када су исти написани арапским бројевима: На циљ је стигао 7. или Ово је 6. издање романа.

Тачка се не пише иза:

1) редних бројева који су написани римским бројевима: IV разред сам завршио као одличан ђак.

2) свих редних бројева када се иза њих појављује још који правописни знак: Читали су то у 5-8. броју "Света компјутера" или Види стране 17,24,35. и 82. наведеног романа или Марко Марковић (05.06.1932 - 12.08.1998) био је борац за људска права. 

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Данашња лекција је врло кратка, али и те како корисна. Уколико има неких питања или примедби - пуцајте. :)

Аутор: Fridochka

Potpuno slučajno, na Blogoyu naleteh na sledeći vapaj u jednom postu:

Не може се страно име на страном језику писати у падежу!
НЕ МОЖЕ!
То није српски језик!

Čitajući dalje, videla sam da je reč o tekstu koji je objavljen na naslovnoj strani, najpre onako kako je autorka napisala - u originalu i u genitivu od imena i prezimena slikara, a zatim je tekst na naslovnoj strani ispravljen tako što je izvršena transkripcija imena i prezimena. Time je indirektno priznato da je gospodin kome se oteo gornji vapaj u pravu.

Već duže vreme se srećem sa ovom problematikom, i u struci i van nje, a ovo me je direktno podstaklo da podrobnije istražim datu temu.

Najpre, da se razumemo: kod  pravopisa srpskog jezika jedini autoritet je važeći Pravopis srpskog jezika, a to je onaj iz 1995. godine (izašlo je još jedno izdanje, 2000. godine, ali bez izmena u odnosu na prethodno) autora Mitra Pešikana, Jovana Jerkovića i Mata Pižurice. A tamo piše, na strani 103-104, citiram:

Морам да признам да осећам исувише велику потребу да објавим овај пост. Понекад је заиста лоше када добро познајете граматику, јер вам се зато може десити да се сувише често изнервирате када видите неке, вама, бесмислене грешке.

Иако је писање интерпункцијских знакова једна од првих лекција које се уче из граматике и то у првом и другом разреду основне школе, нажалост, превелики број људи ту лекцију никада нису савладали.

Зато ће неколико мојих наредних постова бити посвећени управо томе.

Дакле, да кренем са лекцијом.

- - - - - - - - - - - - - - -

Запета (зарез) се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја запетом (зарез), а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.

Запета (зарез) се користи у следећим ситуацијама:

а) испред везника а и али се пише зарез/запета: Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби, а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.

б) за раздвајање независних реченица (у сложеној реченици) када исте нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;

в) у набрајању: Купи на пијаци: лук, кромпир, зелену салату, 10 домаћих јаја и теглу меда.

в) у инверзним реченицама (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;

г) након речи или скупа речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;

д) када се користе вокатив и апозиција, на пример: Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;

ђ) након узвика који, такође, нису саставни делови реченице: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;

е) код уметнутих реченица, на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;

ж) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.

НАПОМЕНА:

1. ЗАРЕЗ (ЗАПЕТА) СЕ НИКАДА НЕ ПИШЕ ИСПРЕД ВЕЗНИКА И! сем у случајевима када су равноправни делови реченице повезани саставним везницима, дакле понели су и добре хране, и сокова, и друштвених игара на излет.

 овде се мора рећи и то да ако у набрајању везник и стоји само испред последњег члана, он се онда не одваја зарезом, нпр. Ненад, Пера и Марко су отишли у шетњу.

2. ЗАРЕЗ (ЗАПЕТА) СЕ НИКАДА НЕ ПИШУ ПРЕ СКРАЋЕНОГ ОБЛИКА ГЛАГОЛА ЈЕСТЕ, дакле, не сме се на писати: оно што сам чуо, је да је она пала испит.

 - - - - - - - - - - - - - - -

То би било то што се тиче данашње лекције. Молим вас, да нарочито о последње написаном поведете рачуна!

Морам, пре него што завршим пост, да се обратим блогеру који је на неком од ранијих постова поставио питање да ли номинатив множине именице багрем гласи багремље или багрење. Потрудићу се да пронађем одговор на ово питање, а онда ћу то постовати овде. Оно што знам је да се преко Дрине махом говори багрен па је и множина багрење, али за екавско говорно подручје нисам још нашла ваљан одговор.

Уколико има још питања, слободно их постављајте. Ту смо да одговоримо на њих.

Аутор: Fridochka

Направљена је мала пауза у лекцијама ради одмора, али ево, настављамо даље.

Морам пре свега рећи да ми је драго што је посећеност овог блога у принципу велика и што сте ви, блогери, заинтересовани за ову материју. Аутори ових постова се заиста труде да одаберу занимљиве теме и да их обраде на што занимљивије начине и драго нам је што се вама то свиђа. Наставићемо и даље да се трудимо, а ако имате неких замерки слободно их изнесите и ми ћемо их размотрити.
 
Али да не дужим даље, следе лекције: 

- - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Прва недоумица

С ОБЗИРОМ (НА ТО) ДА

Склоп с обзиром да или, још горе, обзиром да, није правилан. Углавном се овде такође убацује и на то, тако да имамо нпр. реченицу С обзиром на то да си дошао, опростићу ти.

Граматички гледано, ово је потпуно бесмислена реченица (заправо значи: То да си дошао значи да ћу ти опростити), међутим упркос томе облик с обзиром на то да се не прогања јер је превише укорењен, а настао је вероватно по аналогији са сличним облицима будући да и имајући у виду да.

Онај прави, најчистији облик, једини код ког нема никаквих замерки је с обзиром на то што.

И друта недоумица:

СМС ПОРУКЕ

Овај израз се често сматра грешком, али је исправан. Углавном се повлачи аналогија са фразом НАТО-пакт, која је заиста плеонастична јер у скраћеници НАТО већ имамо реч пакт (treaty) – North Atlantic Treaty Organization. Међутим, то овде не важи, јер иако СМС – Short Message Service садржи реч порука (message), то је назив сервиса преко ког шаљемо поруке – дакле, не назив поруке (једино у ком случају бисмо могли говорити о плеоназму).

Груб превод фразе СМС порука би био порука сервиса за кратке поруке и то би требало да сликовито покаже да нема говора о плеоназму.

Дакле, блогери, шаљите смс поруке и не бојте се да ће неко да вас ухвати у грешци. :)))

- - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Надам се да су вам данашље лекције одагнале неке недоумице. :)

Ако неко има питања... :)

Аутор: FRIDOCHKA

Poslednjih dana na Blogoyu je bilo mnogo reči o izvinjavanju, tražena su izvinjenja, demonstrativno se odbijalo da se daju izvinjenja... i na kraju, pošto vidim da se situacija smirila, izgleda da su izvinjenja konačno pala. U svemu tome, ne videh nijedan slučaj pravilne upotrebe dotičnog glagola. Baš kao ni ovde:

Kako se izvinuti za pocinjenu gresku - www.serbiancafe.co.uk

Izvinuti mu dodje svrseni oblik glagola vinuti. - www.016info.com

nije mi tesko ako znam da sam pogrjesila i da se trebam izvinuti kao sto ocekivam - www.kafic.net

Izvinuo sam se svima ko hoce da prihvati neka to uradi - zokiforums.com

Naspram:

Кад седим, увек се извинем - www.vokabular.org

ETO bar ti znas da nije ili ni je isto iprichati se i izvinut iznad situacije ... - stroga.anonima.free.fr

ako hocete nekome da se izvinite mozete se i izvinuti, ali samo u smislu naklona -www.novavaros.com

Ohrabrujuće je da Google za unetu reč IZVINUTI daje 1780 rezultata, a za IZVINITI 4870. Nije utešno što je od 1780 rečenica glagol IZVINUTI upotrebljen pogrešno umesto IZVINITI u 98% slučajeva. Ostale rečenice potiču sa sajtova koji se bave gramatikom i jezičkim nedoumicama.

Oba glagola su ispravna. Naravno, svaki u svom kontekstu.  IZVINUTI znači saviti, iščašiti, izvrnuti prema gore, dok ako se pred nekim opravdavamo (molimo za oproštaj), izvinjavamo, onda je odgovarajući glagol IZVINITI (SE). Menja se na sledeći način:

Da mi ne bi bilo zamereno kako mi je net jedini izvor informacija, zavirila sam u Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika (Matica srpska, Matica hrvatska, 1967). Pošto je značenje glagola IZVINITI (SE) opšte poznato, navešću samo značenja i primere za glagol IZVINUTI (SE):

1. iščašiti, uganuti - Kuku, izvinuste mi ruku!

2. saviti, izvrnuti prema gore - izvinu Mahmud obrvama.

3. dići se, izaći - Nesretnice! izvinu se muklo iz Sabininih grudi.

Na kraju, neću se savijati, izvrtati, izlaziti (osim iz opcije za unos novog posta). Samo ću SE IZVINITI ako je dužina teksta stavila na probu vaše strpljenje.

У говору се врло често, наравно несвесно и у жељи да се што боље објасне ствари, користе плеоназми. А шта су то плеоназми?

- - - - - - - - - - - - - - - - - - -

ПЛЕОНАЗАМ

Плеоназам представља претерану/сувишну употребу речи с истим значењем (најчешће се као плеоназам наводе примери као што су стара баба, мала кућица, млада девојка).

Али, некад је потребно рећи стара баба да би се означила баба још старија од уобичајене бапске старости, такође се некад каже и мала кућица да би се појачало значење њене малености…

То не значи да сад треба лепити гомиле плеоназама један за другим, али такође то значи да човек с осећајем за језик зна где ће да удене потенцијални плеоназам, а да не упрска језик.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - -

И сад се нешто питам да ли је плеоназам кад се каже превртљиви политичар? Или је то у реду оно као стилска фигура?


Било како било, такође у блоговима се може наићи на врло чест проблем који блогери нажалост углавном не знају да реше: написати Т или Д?
Да би се знао одговор на ово питање потребно је пре свега знати.. Зна ли неко шта треба знати? Једначење сугласника по? По? По звучности, тако је! :))

- - - - - - - - - - - - - - - - - - -

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Када се два сугласника различита по звучности нађу у речи један поред другог, долази до изједначавања. Изједначава се увек први сугласник према другом. Једначењем сугласник прелази у свој звучни односно безвучни парњак.

За оне који нису сигурни:

Безвучни сугласници су:    к,  п,  с,  т,  ћ,  ч,  ш

Звучни сугласници су:        г,  б,  з,  д,  ђ,  џ,  ж

Сонанти су: сви остали сугласници

Једначење сугласника по звучности се не врши испред сонаната, јер су они неутрални по звучности.

Изузеци:

- Када се звучни сугласник Д нађе испред безвучног С или Ш, он у писању остаје непромењен.

- У речима страног порекла сугласничке групе често остају непромењене.

Значи, не каже се преЦедник, али ни преТседник, него преДседник, као ни потШишај ме, мала, него поДшишај ме, мала.

Наравно, у свим осталим случајевима рећи ћемо да преТпостављамо, а не преДпостављамо и сл.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Ето, то би била данашња лекција. Је л' вам се одужила? Ако јесте ви реците па да следећу скратимо мало. :)

Толико. Можете на одмор. :)

- Мама, научио сам да играм голф - рече ми Неша уз задовољни осмех.

- Одлично, сине, а чиме играш?

- Играм са штапом.

- Значи - ти и штап играте голф?

- Ма нееее, мама - смејуљи се Неша, већ свестан грешке коју је направио.

- Него?

- Играм штапом, заједно са бабом.

Од својих првих речи, Неша учи да говори правилно. Другачије и не би било могуће, уз бабу, професора српског у пензији, и мајку која је, одрастајући уз правопис, граматике и гомиле књига свих врста, стекла велику љубав према језику. Токови живота су непредвидљиви, па се, уместо према лингвистици, моја каријера развила у сасвим другом смеру. Додуше, има и неке сличности, јер програмски језици, као и природни, имају своја правила и своју синтаксу коју информатичари морају познавати и поштовати.

Лутајући по нету ових дана, поглед ми се у више наврата саплео на очигледне грешке у употреби инструментала, које су међу најчешћима у нашем језику.

Па тако, следи прича о инструменталу:

Инструментал: шести падеж, падеж  оруђа или средства којим се радња врши (нпр. сечем ножем) и падеж друштва или заједнице (нпр. ишао сам c другом). Одговара на питања с ким? и чиме?.

Инструментал у реченици означава:

• средство (без предлога) којим се врши нека радња (Дошли смо возом.)
• друштво (с предлогом) са којим се врши нека радња (Идем са пријатељима у биоскоп.)
• начин, углавном став, којим се врши нека радња (Ходала је великим корацима.)
• релативно непрецизне одредбе места и времена (крајем недеље, ноћу, Суботом идем у град...)
• као допуна неким придевима (богат знањем, незадовољан платом)
• допунски предикатив (само уз неке глаголе: бити, постајати, постати, чинити се, учинити, звати ... - Зовем је тетком.)
• атрибут (Промет железницом се развио.)
• глаголи који захтевају инструментал (бавити се; трговати; обиловати; владати; управљати ....)
• с предлозима:

међу; под; над; пред; за; с(а)

Док сам била гимназијалац често сам са својим другарима имала мање расправе на тему неких граматичких правила, а још чешће смо исправљали једни друге и тако смањивали број грешака како себи тако и другима. Морам признати да, ма колико да је то повремено било траумaтично искуство за неке (поготово за мог друга који је говорио да је САШ'О с брда ), ипак је у већој мери било корисно за све нас.
Желим овде да напоменем да је са мном у разред ишла четвороструки републички првак на такмичењу у познавању граматике, правописа и књижeвности српског језика, Марија Тешић (једини ученик у историји овог такмичења која је четири године за редом успела да освоји прво место на републичком нивоу) и она нам је била суперего по питању граматике српског језика, па је некада и самог професора српског исправљала.
Е сад, чему оволики увод? Па најпре зато што нисам могла да не поменем невероватан успех моје другарице (која нажалост на крају није уписала српски језик, јер јој мајка просветар то није дозвољавала), али и зато што нам је у разреду једна од најчешћих тема била расправа о томе да ли се каже ЦЕЛО време или СВЕ време па ево коначног одговора на то вечно питање. Додајем овде и још једну честу грешку у српском језику - не каже се У ВЕЗИ НЕЧЕГ, већ У ВЕЗИ СА НЕЧИМ.
Но, да не дужим више, следи лекција.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
(лекција 4)

ЦЕЛО ВРЕМЕ

Оправданост овог израза зависи од нашег појма времена. Уколико бисмо време посматрали као једну целину, онда је ово свакако коректно. Међутим, устаљено је становиште да време заправо представља гомилу парчића, и сходно томе треба рећи све време. Ипак, треба нагласити да је овај израз само бољи од израза цело време, који после свега реченог ипак није погрешан.

У ВЕЗИ НЕЧЕГА / НЕКОГА

Погрешно. Правилна конструкција гласи у вези СА нечим или неким. Ради се о синтагми која казује да је нешто везано за неку тему.

• Правилно: Хоћу да ти кажем нешто у вези с твојом мајком.
• Неправилно: Хоћу ти кажем нешто у вези твоје мајке.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Толико за данас.

(лекција 3)

Аорист је  глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости и то:

1. радњу која се десила након неке друге радње у прошлости
2. радњу која се десила "скоро", тј. недуго пре тренутка говора.

Аорист је могуће употребљавати само код свршених глагола. Примери:

• урадих
• сврших
• преварих

Код правилних глагола који се завршавају на "ти", аорист се гради тако што се од инфинитива  глагола одузима суфикс "ти" , а затим додаје суфикс:

1. лице једнине: -х (урадих)
2. лице једнине: - (уради)
3. лице једнине: - (уради)

1. лице множине: -смо (урадисмо)
2. лице множине: -сте (урадисте)
3. лице множине: -ше (урадише)

за разлику од глагола који се завршавају на "ћи" и код којих се аорист гради на другачији начин.

Аорист је донекле архаичан глаголски облик и ретко се употребљава. Изузетак је његова примена код грађења потенцијала, где се употребљава аорист глагола бити.

Потенцијал (могући начин) гради се од сваког глагола кад се уз његов облик радног придева дода облик аориста помоћног глагола бити. У трећем лицу множине потенцијала не употребљава се одговарајући облик аориста глагола бити (који гласи бише),  већ облик 3. лица једнине.

Дакле, читава ова прича због тога да БИСМО РЕКЛИ да аорист глагола бити гласи:

1. ја бих

2. ти би

3. он би

1. ми бисмо

2. ви бисте

3. они би

а потенцијал:

1. ја бих рекао

2. ти би рекао

3. он би рекао

1. ми бисмо рекли

2. ви бисте рекли

3. они би рекли

а не овако:

Ja bi da se zabavljamo hoces li - Шериф Коњевић (www.mp3.ba/song)

Ja bi reko da je ova tema pukla... dobili bi 50 konkretnih projekata (www.elitesecurity.org)

ja bi to sa devojkom (forum.krstarica.com)

и не овако:

Znaci sta bi ste vi uradili da ste predjsednik (www.teen.ba)

Mi bi na letovanje u Grcku (www.elitemadzone.org)

ovo sam ja i moj brat Ramo mi bi da se upoznamo (www.srbovanje.com)

vi bi trеbalo da joj pruzite podrsku i razumevanje (www.serbiancafe.co.uk)

На крају једно збиља изузетно "уметничко" сочиненије (по неписмености):

Ви би мислили тад само на ме кад бих Вам лизнуо то глатко РАМЕ.

Са мном Ви не би били у сосу само да Вама промрсим КОСУ.

За сада толико, ЗАВРШИЛА БИХ овај пост. Довиђења!

Umesto sledeće lekcije iz pravopisa preporučujem odličan post na blogu Blogistika koji se bavi upravo temom pravopisa na blogovima i navodi razloge zbog kojih bi se trebalo potruditi i savladati nekoiliko osnovnih pravila.

Viktor (Belgrade 2.0) je krivac za novu blog destinaciju na adresi Blogistika.com.

Kako Viktor navodi, Blogistika je zamišljena kao mesto gde ćete moći da pročitate sve o blogovanju, čemu blog služi i zašto ga (ne) pisati.

У нашем језику постоје многобројна граматичка и правописна правила и имала сам муке при одабиру следеће лекције. Ипак мислим да има доста правила која Срби знају као што је рецимо да се Србија пише великим словом, да постоје просте, простопроширене и сложене (илити компликоване) реченице, да се неке рече изговарају у разним деловима Србије разним акцентима итд.

Зато сам се одлучила да обрађујем честе правописне грешке у српском језику те ће ми то бити тема у наредних неколико лекција, (а сас падежи и глаголи се можда и неће да мучимо, јер мож да бидне, а не мора да значи   ).

Па да кренемо:

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

(лекција 2)

Као што и сам наслов каже:

ЧАК ШТАВИШЕ

Ово се често среће, али је погрешно. Израз је плеоназам, и довољно је рећи само чак или само штавише (спојено!).

и следеће правило:

САНКЦИОНИСАТИ

Овај глагол нипошто не значи забранити, већ баш супротно – одобрити! Тако је наведено у свим нашим нормативним речницима, а и у том значењу се користи и у свим језицима у којима се појављује сличан облик. Данас се, нажалост, овај облик изузетно ретко среће у свом значењу, тако да су се неки лингвисти већ запитали да ли би, можда, требало допустити и другу варијанту.

Форумске расправе на тему „санкционисати“:

• Санкционисати

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Мислим да је ово сасвим довољно за данас.

И као што је то ред да се каже на крају сваког часа - ако има питања слободно их поставите. :)