BlogOye!

"Kad sam doživela svoj prvi Osmi mart u Beogradu, bila sam vrlo iznenađena pravom prazničnom euforijom koja je vladala u gradu, i vlada svake godine na taj dan. Ko god ima ikakvu đinđuvu ili cvet ili bilo šta, da proda, a moglo bi se zvati poklonom, tada je na ulici. Jedini dan u godini, osim rođendana, kad se žena ne uplaši svog muškarca sa cvećem. Slušala sam radijsku emisiju na temu osmog marta i kako ga originalno proslaviti. Zanimljivo mi je bilo da čujem mišljenja žena protiv cele stvari. Kažu žene, ako se seti da ti ukaže pažnju poklonom ili nekim lepim gestom, samo na taj dan, onda ne mora ni to".

"Jednog dana kupiću novu gitaru i počeću da učim akorde. Ne mogu više da plačem sam. Tamo ili tu. Isti đavo. Moraš da razmrdaš prste. Melodiju nije briga s koje si strane izmišljene linije. Melodija svira istinu. Čak i kad ne razumeš gitaru. A duša uvek mora da nauči nešto, da pusti jauk. Da pokaže da postoji. Tišina neprolaznosti nas ubija. A kada sve ovo prođe, vraća mir. Koji nikad ne prolazi. Taj me mir tera valjda i da učim gitaru, da je čekam, posle nje ko zna šta... Na kraju svih (mu)učenja, vidimo se u čitulji. Ili u raju, ili na modnoj reviji preminulog modnog dizajnera. Gde god je olakšanje od ove težine postojanja. Znaš, ja sam verovatno najstvarniji izmišljeni lik kog si u životu upoznala". 

“Modesty nakit: Dva para veštih ruku koje sa mnogo ljubavi stvaraju jedinstvene komade nakita za sve one koji to vole i umeju da cene.  Nakit pravimo od različitih materijala. Radimo sa žicom, perlicama, das masom, poludragim kamenjem... Još dok sam bila dete naučila sam da heklam. Mislila sam da mi to znanje nikada neće zatrebati. Sada mi heklanje predstavlja jednu od osnovnih tehnika. Uz malo mašte i kreativnosti mogu se napraviti jedinstveni komadi nakita. Kopče su takođe ručno napravljene i izuzetno su praktične”. 

"Duhovgrađani su mogli da priušte sebi savršen izgled (prema ličnim kriterijumima), što su maksimalno koristili tinejdžeri i ljudi u srednjim godinama. Srednje škole i fakulteti postali su prepuni dugonogih lutkica sa silikonskim grudima i stražnjicama, kao i mačo tipova s licima filmskih glumaca i brdom mišića. Vlasnici privatnih firmi i advokati najčešće liče na četrdesetogodišnjeg Ričarda Gira, sekretarice na Pamelu Anderson i Andželinu Žoli, vozači autobusa na Stalonea i Švarcenegera, doktori na Džordža Klunija, medicinske sestre na Švesta Kristu i Šarliz Teron... "

"Ne, prošlo je vrijeme kada je svaka kaseta, svaka ploča, svaka pjesma imala neku posebnu toplinu. Danas imam kompletne diskografije i terabajte muzike i kada se nešto novo snimi samo ga priheftam u unaprijed određeni folder na unaprijed određenoj particiji za tu svrhu određenog hard-diska. Nema više polica, nema više pozajmljenih kaseta koje jedva čekaš da vratiš, pa da ponovo slušaš. Sve je tu, raspoloživo, nadohvat ruke, zaboravljeno među hiljadama i hiljadama sličnih, i tako prazno".

"Često se vode te beskrajne debate na temu otići ili ostati, iako se ja lično nikad nisam preterano unosila u problematiku jer naprosto nisam imala gde da odem pa nisam imala ni potrebu o tome diskutovati. Međutim, dogodilo se da sam stigla do jedne raskrsnice u životu, na kojoj je jedan od ponuđenih puteva inostranstvo. I, čitajući one reči, shvatila sam da je ta raskrsnica prostor, skučen a ogroman, u kome ja uporno šetam, iz dana u dan, tražeći put. Pitala sam  za savet prijatelje i poznanike, i svi su jednoglasno za odlazak. Razlog se uvek svede na isto, bolji život. A šta to znači bolji život?"

"Putovanje biciklom oko sveta planiram od prošlog leta, ali izuzev dosta preciznog itinerera i proračuna vremena koje mi treba da sve to izvozam, nisam daleko odmakla. Zapravo, nisam se ni mrdnula sa mrtve tačke kada je reč o ključnim stavkama za realizaciju tog sna: nemam novac za put a ni sponzore u najavi. Sve što trenutno imam jeste čvrsta rešenost koja me ne napušta kada me medijske kuće, kojima pišem tražeći njihovo pokroviteljstvo, ne udostoje ni negativnog odgovora, kada zbog neodložnih životnih dažbina odložim naručenu izradu veb-sajta i registraciju udruženja koje moram imati zbog potencijalnih sponzora, kada se ispostavi da „sigurni“ i „pouzdani“ saputnici zavaravaju i sebe i mene".

"Rodiš se glup pa umreš vjerujući da si ponešto naučio. Ili se rađaš sa određenom mudrošću koja ti je urođena i koju ti je Stvoritelj dodjelio a onda učiš kako da budeš obrazovana budala? Kako stvari funkcionišu? Nevjerojatno smo pametni a pravimo iste greške vijekovima. Tirade izgubljenih duša sa britvom u zubima, barjaci i škrgutanje zuba... Spusti cijev idiote, podjednako ubijaš čovjeka ispred i iza nje.  Čovječanstvo je živi organizam koji ujeda vlastito srce. Žeđ za smislom u carstvu golemih očnjaka. Svijet govana, kurvi i debelih lisnika od kože gmizavaca. Sve su opačine svijeta zamotane u krljušt".

"Dodela "Epica"  nagrada organizuje se svake godine u drugom evropskom gradu i ovo je prvi put u dvadeset i tri godine, koliko postoji festival, da se dodela nagrada organizuje u Beogradu. Internacionalni Epica festival je u našu zemlju doveo Dragan Sakan, koji je i sam dugogodišnji član žirija festivala, a celo dešavanje organizuje njegova advertajzing agencija "New Moment" uz pomoć mnogobrojnih prijatelja i saradnika. Nagrade najboljim kreativcima je na svečanoj dodeli nagrada u beogradskom klubu Bar Teatro dodelio gospodin Endrju Rolins. Jedina nagrađena agencija iz Srbije ove godine bila je Leo Burnett - Beograd".

"Ako se približavate četrdesetoj godini, sve se više udaljavate od ogledala i sve vas više obuzima strah u vezi sa tim hoće li oni od kojih vam zavisi posao primetiti ono što se možda samo u ogledalu i vidi, vaše godine! Bez obzira na to koliko ste iskustva i znanja akumulirali i koliko ste ih vešto udenuli u praksu, svaka nova bora koja vam se bezobzirno i neminovno  ukopava na licu sve vas više «ukopava». Što starije izgledate, sve su vam manji izgledi da se izborite u trci zvanoj ejdžizam, teror mladosti i uspešosti. Jedan moj kolega nedavno je napisao da su pedesetogodišnjacima u Srbiji poslodavci postali očuh, a država maćeha. U vreme kada su bili mladi i perspektivni, u SFRJ je traženo iskustvo, sada kada su iskusni, cene se mladi, pa je sredovečnima bliže grobno od radnog mesta!"

"Kao neko ko se profesionalno bavi advertajzingom, pokušao sam da se setim prvih reklama koje sam kao dete primetio i koje su mi do današnjih dana ostale zabeležene u sećanju. Od domaćih reklama još uvek se vrlo dobro sećam one za Čokolješnjak i Pekabela sladolede. A ko bi tek mogao zaboraviti: "i slano i slatko a zove se kratko – Iglo PKB". Za jedne je advertajzing čista gnjavaža koju treba izbegavati, za druge ispiranje mozga i perfidni način kontrole građanstva kroz subliminalno modifikovanje svesti posmatrača, za neke je to dobar način da se informišu o novim proizvodima i trendovima a za retke pojedince, poput g. Žan-Pol Goa, još jedan vid umetničog izražavanja".

"Svi, koji su gledali Avatar, znaju što znači mogućnost da se nađeš među svojima koji te razumiju, kojima si blizak po univerzalnim vrijednostima i osjećajima. Tko god se od nas u virtualnom svijetu skrivao iza nekog avatara, drugima je otkrivao, davao mnogo više nego je namjeravao. I prije filma Avatar, znali smo da se može biti ono što uistinu, 'iznutra' jesi, usprkos ljudima koji sve moraju svesti na jednu jedinu, svoju dimenziju. Svim avatarima Pandore, makar i ovdje na Zemlji, želim zdravlje, smijeh i sreću u Novoj 2010. godini!"

"Prizor pred njenim crnim očima je svakoga dana isti. Nepromenjen. Brodovi pristaju u luku. Bacaju se glomazna sidra sa palube u more i ljudi sa brodova silaze u kolonama. Sa njenog malog prozora, iza jeftinih zavesa i belih napuklih okvira, najbolje se vidi duša celog pristaništa. Odavde je ogoljena, prljava, ukaljana mrljama nafte i smradom mrtvih riba. Prizor je jasan. Nema iluzija, sve se vidi. Duša pristaništa je najosetljivija sa njenog prozora".

"Niko vam ne traži novo, danas je jako teško vreme ali ako možete da zamislite u kojoj bedi i nemaštini žive deca i ljudi, onda vas molim u ime humanosti, čovekoljublja poklonite polovnu garderobu, obuću, igračke, neku slikovnicu, bojice a ako možete više od toga, najpotrebniji su slatkiši  ili  hrana. Ostaje mi samo da vas pozovem da ako želite pođete sa mnom da obiđete tu decu i sva mesta koja imam u planu".

"Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja donosi brojne novine, a najveće su svakako stroge kazne i negativni poeni za saobraćajne prekršaje i skuplja, teža i duža procedura dobijanja vozačke dozvole. U nastavku donosimo najvažnije kaznene odredbe i pregled negativnih poena za učinjene saobraćajne prekršaje. Neki domaći mediji pišu da će se kazneni poeni računati tek od Nove godine, ali to nije tačno. Kazneni poeni će se računati od stupanja na snagu novog Zakona, od petka 11. decembra, ali će sudije reagovati na prijave tek posle Nove godine. Ovo znači da se kazneni poeni uzimaju u obzir od prvog dana važenja Zakona, ali će ih vozač zvanično "zaraditi" sa malim zakašnjenjem".

"Početkom novembra sam vas pozvala, ako vam se sviđa, da glasate za Minjinu Kuhinjicu. Kao što ste to i bezbroj puta pokazali do sada, bili ste tu uz mene i podržali me svojim glasom. Moja i vaša ljubav prema ovom blogu je i ovoga puta nagrađena. Kuhinjica je ubedljivo osvojila 1. mesto u kategoriji blogova, a forum je osvojio odlično 3. mesto. Hvala svima vama koji ste odvojili svoje vreme i učinili da ovaj dan za mene bude poseban, a ja ću se truditi i u buduće da budem tu za vas. Posebno hvala  III koji me je "nagovorio" da se prijavim na ovo takmičenje".

"Malo je domаćih sajtova koji nude mogućnost igranja multiplayer društvenih igrica (igrice za više igrača). Od juče, na sajtu TOP radija, u rubrici igre pojavile su se sjajne multiplayer igrice. Možete igrati sa svojim prijateljima ili sa drugim posetiocima sajta najpopularnije igrice, kao što su: ne ljuti se čoveče,  jamb, domine, bilijar, poker, mahjong, a tu su i multiplayer verzije igara bomberman, space invaders i tower defense... "