Kada sam počeo da sviram mislim da nisam voleo, ustvari znam da nisam voleo. Morao sam posle časova u osnovnoj, kada svi odu kući, da ostanem u muzičkoj. A onda sam se uvek nadao da je moj profesor ostavio obaveštenje na vratima, da taj dan neće doći. Ali ipak, sve drugo što sam trenirao, skupljao, ostavljo po strani, a ovo sam nastavljao, pa ostavljao. Kao kad sve devojke varaš sa jednom istom, pa se onda zapitaš da li u stvari varaš sve te devojke, ili sa njima varaš samo tu jednu!? Ili možda samog sebe?

Sada mi je jasno da volim da sviram, ali je kasno taj put  da biram : ) Bacam rime, ne hvalim se time. : )

Kada se biralo kojim putem, ja sam izabrao onaj gde su ljudi rekli da će biti para. Nije problem, sviđa mi se i to (Elektronsko poslovanje, Internet, IT...) ali...

I jedno i drugo oduzimaju gomilu vremena, a ja sam samo čovek...

I tako sam ja rastrzan između sigurnosti diplome i večite ne sigurnosti smeškanja bine...

Ovaj post je inspirisan komentarom dragog posetioca Tanjee. Ona kaže sledeće : «Ja više slušam strani pop....nekako mi je bolji.....» Verovatno svi koji slušaju pop ( a svi ga slušaju, manje ili više ) dele isto mišljenje. I ja se slažem. Strani pop je bolji od našeg. A zašto?

Kada kažemo «strana» pop muzika, najčešće mislimo na onu iz engleskog govornog područja a to je oko 500 miliona ljudi (500.000.000), plus sve veća popularnost engleskog jezika sa sobom širi i popularnost muzike na tom jeziku u zemljama u kojima se engleski inače ne govori, ali dobro, njih nećemo računati. A  naša pop muzika se sluša na teritoriji ex YU i naravno u dijaspori, a sve to čini manje od 50 miliona ljudi (50.000.000). Verovatno svi već znaju na šta ciljam. Naši izvođači imaju mnogo manje potencijalnih «mušterija» koje bi slušale a možda i odlučile da kupe cd, a da to nije iz kutije kod komše Gaje preko puta pekare....

I tako dok Gaja valja sveže narezanu diskografiju Tošeta Proeskog, neki od naših drugara sa MTV-a izda jedan singl koji kupi, u Prodavnici, npr 2 % ukupne populacije koja gleda mtv. Ako je taj singl koštao 5€ , prostom računicom je zaradio 10 MILIONA evrića sa kojima može da kupi 15 automobila, kuću sa  kupatilom u kojem može da se igra baseball, itd .... a da kusur ostavi po strani da, kad se umori od bleje, angažuje najbolje moguće muzičare, producente, studije, kamermane, režisere i šta ti ja znam...

Naši zemljaci imaju mnogo manje da ulože u svoj rad, a opet, često se desi da čujemo nešto dobro, baš dobro....kad pogledamo gore navedene brojke, to je ipak, priznaćete, veliki, veliki uspeh.

Još da dodam da ovim tekstom NE podržavam SVE domaće izvođače. Zbog cele te trke za parama pojavili su se i oni što ulaze u studio kako bi napravili «projekat» sa «15 novih pesama, 15 novih hitova» .... ali o njima neki drugi put.

Šta je prvo nastalo, muzika ili očaj? Ljudi brinu o tome što se deca igraju sa pištoljima, ili što gledaju nasilne filmove, da će ih obuzeti nekakva nasilna kultura. Niko ne brine o tome što deca slušaju hiljade, bukvalno hiljade pesama o odbacivanju, bolu, patnji I gubitku. Da li sam a slušao pop muziku zato što sam bio očajan? Ili sam bio očajan zato što sam slušao pop muziku?

Iz filma High Fidelity

Svaki zanat ima svog majsora! Tako je svuda, tako je i kod nas. Tako je Nole majstor našeg tenisa tu nema rasprave. Šta je Nole za nekog malog tenisera, za mene, malog muzicara, to je Slobodan Trkulja. E sad, ako niste čuli za njega – sram vas bilo! J

Slobodan Trkulja (rođen 29. maja 1977. u Odžacima) živi u Holandiji pa zato verovatno nije toliko poznat kod nas, ali mislim da to neće potrajati. Ono što je zanimljivo kod njega da je završio Amsterdamski džez konzervatorijum, 2007. je magistrirao sa najvišom ocenom, CUM LAUDE sa svim počastima. Za magistarski koncert je nagrađen. Koliko znam kao magistarsku kompoziciju pomešao je džez i domaću etno muziku! On svira : klarinet, gajde, diple, dvojnice, kaval, frule, akustičnu gitaru, flautu, tenor saksofon,  tamburu, jermenski duduk, okarinu, alt i sopran saksofon, a uz to još i komponuje... a da, i peva! Jedan holandski večernji list NRC Handelsblad ga je nazvao  "jednim od najlepsih muških glasova Balkana" , nije tipičan pevač, nego peva u grlenom, vizantijskom stilu, to je nešto kao crkveno pevanje. Ko može da ne voli ovog lika!? A poznat je i po svojoj malo ekscentičnoj frizuri, koju bih ostavio nekom građevinskom inžinjeru da prokomentariše. J  Sa svojim sastavom „Balkanopolis “ izvodi muziku inspirisanu tradicijom Srbije i Balkana ali na nov i moderan način. Nije mi jasno kako sam za njega prvi put čuo tek kada je ove godine nastupao na Beoviziji sa pesmom «Nebo», a onda mi nije bilo jasno kako je pesma bila tek sedma.

Najzanimljiviji trenutak u životu svakog muzičara je njegovo otkrivanje. To je onaj trenutak kada nastavniku muzičkog zasijaju oči zato što je učenik počeo da lupka nogom dok svira “Višnjićica rod rodila” na plastičnoj melodici,

ili kada keva svojoj ćerci za rodjendan kupi šareni mikrofon zato sto često peva u kupatilu.

Nekima jednostavno ćale u ruke ugura neki instrument

i blagim roditeljskim glasom kaze: » Vežbaj!! «

Talenat je otkriven!Ali,to nije ni početak.Po pravilu nijedan muzičar nije ni svestan da je otkriven kada se to desi.To je zato sto prvi koraci u muzici nikad ne liče na muziku. Zamišljam sebe kako skačem na MTV-u ili pred punom halom ljudi, a sve što se dešava je to da me keva opet zove u kuću da vežbam, a tek sam krenuo u školsko na klikere. Sviram neke melodije koje na sve liče samo na muziku ne, pa onda lestvice, povisilice, akordi, triole, terce.....

Pop je muzički žanr. U pop muzici tekst i pevanje preovladavaju nad kompozicijom i instrumentalom. Ovu muziku odlikuju jednostavna melodija i postojanje refrena. Pesme su kratke i uz njih se, uglavnom, može plesati. Pop spada u jedan od najpopularnijih i najuspješnijih muzičkih žanrova.

Naziv je nastao od engleske reči  popularan (popular). Naziv ne treba mešati sa terminom "popularna muzika", šta je zaista širi pojam.

Pop muzika u sebi često sadrži elemente rock, jazz, etno, folk, regge, i/ili soul muzike.