upravo sam ovo otkrila (da, da, na poslu :d) i ne mogu da verujem svojim ocima :)) - slonce 'ladno slika bolje od mene :ddd!!

 

kakva divota! 

 

 

Volela sam te mnogo.

Počivaj u miru, jedini Premijeru Srbije.

 

photo by marija88

Užasno me nervira sunce u ovakvim danima.

Ne, lepo je to, prohladan vazduh sa mirisom jeseni, nisko sunce sa dugim zracima, nebo visoko i plavo.

Ali je iznutra mračno, i crno,. I vlažno, kiša iz teških oblaka zbog kojih na prozore navlačim zavese da ne vidim život koji prolazi pored mene.

Bez mene.

Uopšte ne mora da se ode u manastir da bi se zamonašilo, može to sasvim lepo da se obavi na oltaru sopstvene duše.

Odričes li se laži i prevara spoljašnjeg sveta bez obzira da li ćeš ostati sama do kraja života?

Odričem se.

Odričes li se života vezanih očiju u kojem ćeš okretati glavu od istine umesto da je prihvatiš i voliš onakvu kakva jeste?

Odričem se.

Odričeš li se udobnosti i svih onih lepih trenutaka koje si imala zahvaljujuci tome što si pristajala da živiš zatvorenog srca sa suzama koje su nečujno klizile niz unutrašnjost srčanih komora i pretkomora?

Odričem se.

Neka bude svetlo.

I bi noć i bi dan.

Udah prvi.

 

E jesam li vam rekla da volim kišu ?

Ne smeta meni ova klima zbog kiše, volim je u svim oblicima, sitnu toliko da se kapljice umesto da padaju pravo na zemlju prvo vijore u vazduhu, pa onu dugu, tihu i upornu kao tuga, zatim naglu i jaku, što se samo istrese i nastavi dalje kao da ništa nije bilo.. volim kišu koja pada naporedo sa suncem, kao neki kolač, red sunca red kiše, kišu koja odmiče pred tobom, kišu koja nadolazi, kišu koja se nošena vetrom ubada u lice, tu kišobran ne pomaže ništa pa ga nema ni svrhe nositi, kišu koja se sliva niz prozore, koja dobuje po bubnim opnama, nežnu prolećnu kišu koja boji sve u nežno zeleno, kišu prošaranu grmljavinom, koja munjama lomi nebo, svetlucanje kiše na jutarnjoj travi, ozon u vazduhu posle dobre kiše, kišu obavijenu maglama, eto, sad sam vam rekla, a mogla bih jos..

Ali ono što ne volim to je sivilo običnog jesenjeg dana, kakvih je ovde puno tokom godine, vreme u kom se ne dešava ništa osim neba koje se okači o glavu i pritiska, sivo nebo, sivo more, sivi ljudi previše zaposleni da bi videli kako im život prolazi u nekoj priči iz koje bi najradije pobegli, sivi minuti puni neizvesnosti, kao da će upravo sad! nešto da se desi, a ne dešava se ništa, i to nedešavanje se produži do zaborava početka, do nenaslućivanja kraja.. Tad mi se samo ćuti, slušala bih neku tihu muziku kojom bih obojila neumoljivost prolaznosti... kanula malo nežno crvene, kao sad..

 

ps.

ajde da ne upadnem u ćutanje, da rečem par reči ..
gnjavila sam se ovih dana sa postavljajem muzike na blog.

obrni, okreni, ne znam kako da stavim taj "nevidljivi". pročitala sam u indijanskoj knjizi da treba da staviš da ti je veličina plejera jednaka nuli, i tačno je - onda se ne vidi, ali onda ni ne radi. bar kod mene :).
te skontah da je bolje i da se vidi, ali da radi.

onda sam htela plejer koji će ovim silnim posetiocima da da mogućnost da isti isključe, da smanje jačinu tona (posebno zgodno kad otvaraš neki sajt na poslu :o)), pauziraju ili već štagod drugo po volji. volEm kad ima više mogućnosti sa slobodom izbora.
e ali hotješ.. takvi plejeri su širi nego širina ovog dela sa strane, i onda to poremeti celu koncepciju stranice jer sajd bar ode na dno.. tako da, dragi moji,
dođoh do ovog rešenja koje me ne zadovoljava u potpunosti, i shvatite ga kao prelaznu fazu. mali jeste, sladak manjeviše, ali samo sa mogućnošću isključenja. što i nije tako loše. pesmu ću promeniti u doglednom roku.

drugo što sam otkrila je to da se, pri svakom uploadu fotografije, pravi novi folder u foto albumu. kao prvo, volela bih da postoji mogućnost da se taj album učini privatnim (čudim se da se nekad na mom profilu pojavi link koji vodi do fotogalerije a nekad ne??), a drugo, bilo bi lepo kada bi bilo moguće da slike koje šaljem u folder pod istim imenom završe u jednom, a ne u 16 istoimenih.. 
hotju mnogo? pa, ako ovo može, onda tju još više :p

i treća stvarčica, za danas, je ta, da ću uskoro početi da pišem nešto ozbiljnije na ovom blogu ;-).

toliko. 

*****

ps. i da, mnogo mi se svidja ovaj blogOye , skroz je cool :)..

e.. napisala pola domaćeg i onda došla komšinica i prosula mi celu šoljicu kafe na svesku.. pa missim našta to liči, sad moram sve ispočetka.. a slova su mi se sva zamrljala, ništa ne razaznajem.. joj.. tako mi i treba kad pišem na stolu u dnevnoj sobi, umesto tamo gde treba.. no,


Domaći, pokušaj br 2

da preskočim uvod, gde opisujem simpatičnu nam učiteljicu direktora (privatna školica), i uspešno upisivanje i ispisivanje sa časa, to sam apsolvirala, te da pređem na poznavanje prirode i društva, sa naglaskom na ovo drugo:

™ Tek jedna suza. Nešto malo više od kapi vode...

e, a sad, nakon jednoipočasovne potrage za načinom za gornje, otkrih da ovaj templejt (kao ni drugi mi izabrani) nema blockquote u sebi, a trebalo bi, te nađoh da moram umetnuti u dizajn stranice, a između < head> i < /head> i neki od html kodova za blockquotes nađenim na sajtu:

Blog U (niverzitet:)

te tako uradih i domaći za sutra (insert link into post ;))

dosta za danas. možda i bude od mene nešto ko zna :d))


ps. next thing je muzika :-)

inace kod mene trenutno hendlov messiah (dobro sam, hvala na pitanju :d)

well, sta danas? pa nista. utvrdjivanje gradiva.
plus neuspesan pokusaj ubacivanja kvota u post.
mozda je to  gradivo za iduci razred.

za malo pa prvi septembar.. kao u skolici :)