...

 Sta je ljubav?Obicno je ljubav reakcija oka ,kod zena cini mi se sem oka i jednim delom racio.Al prava ljubav,ono bash bash
Pre dve ipo godine zbog posla otisao sam ..... i cim sam usao ugledao sam te okice , haos izmaklo mi se tlo pod nogama.U delicu prve sekunde bio sam zaljubljen do ludila , cim sam postao svestan postojanja tih okica.Prihvatio sam se poslovne saradnje iako nije bilo materijalne koristi Odlazio svaki put samo da bih ukrao pogled ta predivna dva oka. Osluskivao,trazio neki znak.Kad si zaljubljen bash bash ne gazis ko slon po prodavnici kristala , potrebno je da onaj koga volis zeli to i da cuje inace bi mogao da povredis voljeno bice.Voleti a biti nevoljen je tesko ali ni biti nezeljeno voljen nije prijatno.Dve ipo godine nisam ni jednoj prilazijo niti sam dozvolio da mi neka druga pridje.Dve ipo godine nisam sebi dozvolio ni da je dodirnem ,cak ni onako kao slucajno u prolazu kao kad nekog volis bash bash pa bez razloga ,u prolazu,za dusu.Neznam ni kako izgleda dodir njene koze.Ko dete u retkoj komunikaciji sa njom nisam ni znao sta pricam , trabunjao sam bezveze , kao da nosim teg od trista kila na ledjima kad mi pridje.Dve ipo godine sanjao sam je budan i u snu.Dve ipo godine svaki put kad bih dosao ona mi je persirala.Bas me je bolelo njeno persiranje ali sam ga postovao.Posle godinu dana pocela je da se zabavlja sa nekim.Mozda izgleda nekome glupo , ali toliko sam je voleo da sam pozeleo da kad ja nemogu da nadjem put do njenog srca , da joj on naslika osmeh na licu.Zeleo sam cak i njega da postujem zato sto ga je ona volela.Ali vec posle kratkog vremena on je sam oduzeo sebi to postovanje.Na malo perfidan nacin joj je rekao da je seljanka(rekao je koleginici da bi ona izabrala sic za motor od tigraste jambolije) Glupo podnistavanje dali za rad licne superiornosti podcinjavanja partnera ili je to bio flert sa tom koleginicom.Kasnije sam primetio da ima los karakter i da voli da omalovazava tudje vrednosti , sto je obicno znak licne nesposobnosti ili nedostatak samopouzdanja.Mozda sam subjektivan ali mislim da je ona njemu gedzet ,dobar mobilni lepa ...Umro bih sa osmehom na licu za nju ako bi to bilo potrebno.Njemu je pala sa neba u krilo i on nezna koliki je sretnik i nezna to blago da neguje.Umesto da joj pomogne da izgradi vece samopouzdanje on joj ga urusava.Ali sta reci oko trazi sta oko zeli.Pozvao sam je povodom posla telefonom 29.Jula i tada po prvi put je pricala samnom na ti , leteo sam od srece.Nisam previse ocekivao sem malo postovanja i tog dana kad sam usao kod nje kao prenaduvan balon pukao sam skroz , docekalo me je standardno "vi".Nisam bio povredjen,ona nemoze da me povredi volim je , sve i da mi odsece ruku prihvatio bih to sa osmehom.Nikad u zivotu  nebih mogao da je povredim emotivno ,voleo bih je i postovao kao malo vode na dlanu u pustinji a neko drugi je ima samo zato sto postoji , bez obzira na sve ostalo .Voleti nekoga neznaci obavezno i posedovati ga , predivno je ako mozes da brines o njoj,delis sretne trenutke sa njom,da je zagrlis,poljubis , da vodis ljubav sa njom .Voleti nekoga znaci biti sretan kad vidis osmeh na njenom licu biti sretan ako na bilo koji nacin mozes da pomognes voljenom bicu .Ali sta je ljubav ,dali ako nije uzvracena treba da okrenes glavu i ides dalje.Onda bi trebalo da se zapitas dali je to bila ljubav ili hir i dali stvarno znas da volis.Po povratku kuci sam pozvao jednu njenu koleginicu koja mi je po njenom karakteru drsko odgovorila i ja sam odmah potom nazvao koordinatora posla i dao im otkaz , to mi je bio samo okidac.Nisam ljut ni na nju,pomogla mi je da se probudim , da se setim ko sam , da se manem glupih poslova i stanem tamo gde mi je mesto.Uz to nemam vise snage da nosim bol,da zivim u iluziji platonske ljubavi.Jos jedno moram da ucinim , da izvajam njen portret u reljefu.Moram to da izrodim iz sebe , da se jos neko i za 1000 godina divi tim okicama kao sto se ja danas divim.Samo jos da je fotografisem , mada sam memorisao savaku njenu poru. Eto bar nesto,posle  9 godina nevajanja zbog nje sam dobio zelju da se vratim vajarstvu.A onda moram da prebrodim jedno vreme i krenem dalje.Nadam se da ce imati lep zivot,ona to zasluzuje ne lepotom vec  tim sto je veoma dobro ljudsko bice.

Jeca

Cesto se u zadnje vreme secam jednog dogadjaja pa ovaj deo posta posvecujem njemu.Ljudi neznaju koliko gube kad u sebi nose negativne osobine kao sto je pakost i zavist.

Jednog dana sam dosao totalno depresivan na vec nepomenuto mesto ,sedeo bezvoljno i tad je usao jedan kratko osisani mladic.Jeca se zaletela od sanka pretrcala pola prostorije i sa strasno mnogo ljubavi u sebi skocila u zagrljaj tom mladicu.Da njena sreca i ljubav mogu da svetle , osvetlele bi pola grada.Tog trenutka sva depresija i debele naslage tuge su nestale iz mene.Gledajuci koliku moc ona ima da voli tako jako,tako iskreno i sam sam se istopio,neznam kako li je tek njemu bilo.Cele nedelje me je drzalo dobro raspolozenje,kad covek ume da se raduje tudjoj sreci biva i sam visestruko nagradjen. Na neki nacin sam ostao njen duznik nadam se da cu nekad na neki nacin moci da joj vratim , nesvesno mi je pomogla da prebrodim jedno vreme.

  Od tog dana pomalo povucenu i ne previse komunikativnu Jelenu strasno postujem,postala mi je jako draga kao covek.