student, mlad
u kasnim satima
po hladnoći, pripit
koračao sam ka
svojoj sobi.


odjednom sam nedaleko od sebe
ugledao sitnu ženu odevenu u crno.
ridala je hodajući brzo
sitnim koracima.


oniži debeli čovek je hitao za njom
i sustizao ju je.
trčao je lica zacenjenog od besa
nemoći i bola.


dograbio ju je i počupao
a potom joj razvalio šamar.
stropoštala se na beton
kao krpena
lutka.


sve se to zbivalo
na dvadesetak metara
udaljenosti od mene.


on se drao i vukao je za kosu
a ona je vrištala
dok joj se glava klatila
levo - desno.


krenuo sam da mu uletim u noge
ali je ono "građansko" preovladalo u meni
pa sam ipak rešio da na brzinu
prvo okrenem 92.

tada se ispred mene stvorio pandur
tupav i krupan
i poturio mi značku pod nos:


"ne, nemojte zvati nikoga, ja sam iz policije.
to mu je žena, ali znate, nešto neće
da ga sluša."


odgovorio sam mu da požuri i da ih razdvoji
a on je ka njima pošao polako
kao neko ko je oguglao
kao neko kome je to krajnje normalno
kao neko ko i sam to radi
kao neko koga nije briga.


do moje sobe je bilo još pet minuta hoda
i previše vremena da u glavi prelomim
da ću jednom definitivno otići odavde
ako ne uspem da išta
promenim.