Kao pokisli mačak
Stajao sam na uglu ulice
Dok su se tvoji koraci
Lagano gubili
U prvom sutonu
Na uglu Dositejeve
Poslednji tragovi tebe
U vidu mirisa
Meni dragog parfema
Nestajali su tačno onom brzinom
Kojom sam uzimao
Nove udisaje
Prohladnog
Prolećnog vazduha
"Pomeri se momak, pomeri se momak"
Dovikivao je iza mene
Pomoćni radnik
Supermarketa
Vukući kolica natovarena robom
"Izvinite, izvinite, molim Vas....... traba li vam pomoć?"
Upitah ga