umem da budem zao.
covek sam, to mi je u prirodi.
nikada me zlo ne obuzima, ne kontrolise me, kontrolisem ja njega.
postao sam takav da zlo u meni postoji u minimalnim kolicinama.ipak, zlo je uvek dovoljno otrovno.nije vazna kolicina ili vec koja bi to merna jedinica bila.ne znam cime se meri zlo ili dobro.
razumeces me.
na prste jedne ruke mogu da nabrojim koliko sam puta u poslednjih dvadeset godina bio zao.
najsuptilnije, da ne mogu da me optuze.sve i da mogu, meni bi se za to savrseno jebalo.
uvek bih to radio sa namerom potpuno svestan posledica.ponekad cak i na svoju stetu a onda bih se nasladjivao.ne previse, tek onoliko koliko je zla u meni ostalo.
da se razumemo, ne govorim ja o losim delima iz nehata.ne govorim o tome da sam ispao nevest i glup, da sam kojim slucajem lupetao nesto bezveze i nekoga povredio.ne!
to rade priglupi ljudi.
ja sam zapravo neverovatno ljubazan ili potpuno tih.
nisam psihopata.znam, jer me zlo ne obuzima, ja se njim koristim.dobro je dok je tako.
da je drugacije bio bih opasan covek.trebalo bi me zatvoriti.
moja tamna strana.crna kao najcrnja noc.
zlo je opasan protivnik i savrsen saveznik ako si u stanju da ga drzis pod kontrolom.to nije nimalo lako.teren je klizav.
zlo je fenomen.ne treba ga uzimati olako.
ja razume se nisam postovalac zlih dela.naprotiv.
medjutim na jednom od nivoa postojanja "djavo" i ja saradjujemo.
nisam mu sluga.
ne sluzim ni dobroti.ne sluzim nikome.
samo se koristim zivotnim silama.dok sam bio mlad i neiskusan, zivotne sile su se sluzile mnome.ti su dani prosli i ja ih nikada vise ne bih prizvao natrag.
to naravno ne znaci da uvek kontrolisem zivotne okolnosti.niko to ne moze.
ljudi ne mogu da me povrede.shvatio sam jednom svu glupost medjuljudskih odnosa i jednostavno se svega otarasio.presvukao zivot kao kosulju.nisam ulagao nikakav napor.
medjutim, ljudska glupost me ponekad inspirise.ne dicim se, samo priznajem da tada dozvolim sebi da budem zao.fino odmerim nacin i uradim sta sam naumio.ponekad to bude sadizam uvijen u mazohizam.to bude nacin.sustinski, ja nisam ni sadista ni mazohista.
hodam po tankoj zici znam.vidim ambis u kom mogu da nestanem i da sve izgleda kao da me nikada nije ni bilo.vidim i svetlu stranu na kojoj mogu da postojim tvrdeci da sam predivan.na ranu da me stavis.
nisam.
ja zivim izmedju.
umem ja da budem i ok, ali sve te price o dobroti su postale bljutave.
balansiram kao artist na zici.
ne znam dokle cu tako i ne zanima me.
covek sam....priznajem.
nisam kriv, dok se ne dokaze suprotno.
|
