waldorf and statler

13/6/2007

Najekstremniji su najmlađi

Internet je u kratkom periodu postao osnovno sredstvo komunikacije, a uskoro će, po svemu sudeći, biti i najmoćniji medij. Mladi ljudi, naviknuti da nemaju pravo glasa u bilo kom mediju kome ima pristup veći broj ljudi, internet koriste kao sredstvo gde žele da se istaknu. Nažalost, baš u tim godinama, mladi ljudi imaju potrebu za dokazivanjem na “pogrešan način”. Vrednosti (moralne i fizičke) se u tim godinama ogledaju u stvarima koje su suprotne onome što bi smo nazvali normalnim.

Internet, kao sredstvo komunikacije im dozvoljava da sve ono što ne mogu ili ne smeju javno da kažu, to urade ovim putem.

Nezvanična definicija ekstremizma je da je ekstremno sve ono što društvo smatra neprihvatljivim.

Istorija je pokazala da trenutno “društveno neprihvatljivo” kasnije često postaje društveni obrazac, bilo da se radi o modi, muzici...

Često se dešavalo da ono što je u jednom momentu proglašeno “ekstremnim” kasnije bude nazivano “revolucionarnim”, zavisno od toga ko piše istoriju. Ponekad, naročito ako su u pitanju društvene promene, ekstremizam donosi evolutivne skokove, te ga sa aspekta globalnog društvenog razvoja možemo smatrati i “okidačem” revolucija i uopšteno govoreći pozitivnom stvari.

Danas u doba “ekstremnog” razvoja tehnologije, pojam ekstremizam bi trebalo gledati, kao na “nešto neuobičajeno” ili “čudno”, nego kao nešto loše.

Internet je svakako medij koji je najviše napredovao. Medij, gde je postignuta naveća sloboda kako govora, tako i razmišljanja.

Mali broj sajtova se danas može zamisliti bez Foruma, ili interaktivnih delova u sebi, tj mogućnosti komunikacije sa posetiocima.

Internet kao mesto gde vaš “protivnik” gotovo da nema šanse da sazna ko ste, predstavlja “divan” poligon za pražnjenje pubertetskih bubica. Neretko ćete videti po forumima i irc kanalima neosnovane uvrede i pretnje...

Ne mogu sve ovo nazvati ekstremizmom vec lošim odgojem dece koja odrastaju uz pokemone i kompjuterske igre. Tvrdim da su Branko Kockica i fudbal sa drugarima daleko bolji način da se deca odgoje na pravi način.

Gde to vodi... Nikuda, osim ako uskoro ne počnemo da živimo u virtuelnom svetu, gde će se bitne životne odluke donositi tastaturom, ako počnemo da se radjamo iz USB-a, a umiremo u Recycle Bin-u...

Anonimnost jednako sloboda govora?

Jedan od vodećih stručnjaka na polju IT tehnologija Zoran Đorđević, koji dugo radi upravo na njihovom razvoju, tvrdi da “ekstremizma” definitivno ima na internetu i njegovim forumima.

“Ljudi, naročito mladi, misle da je Internet dovoljno velik i relativan pojam da im pruži svu anonimnost kada po forumima pišu ono što u realnom životu nikada ne bi, što zbog moralnih kočnica, što zbog straha od društvenih ili krivičnih sankcija.

Internet ima tu osobinu da je daleko bliži svakodnevnom čoveku nego bilo koji drugi javni medij i stoga ne bih isticao internet kao medij koji je posebno podložan ekstremističkim idejama i stavovima, već radije kažem da je tu samo izraženija slika onoga što se da videti po drugim medijima”, tvrdi Đorđević.

Kao jedan od administratora na mnogim fsajtovima i forumima, on kaže da su čak i u manjoj lokalnoj zajednici, primetne pojave “preterivanja u iznošenju stavova” naročito kada se dotaknu neke političke ili nacionalne teme.

“Interesantno je da u tome prednjače mlađi posetioci koji sa neverovatnim žarom pričaju, recimo o ratu u Bosni, iako su u to vreme imali pet do šest godina, kaže Đorđević.

Jos jedna interesantna pojava, koju je kao administrator uočio je, kako kaže, primena poznatog Njutnovog zakona, po kojem akcija izaziva reakciju, ali sa svojim postulatom primenjivim i na internet forume.

“Naime, čim neko postavi neki post na forum u ekstremnom tonu, istog momenta se nađe neko ko zastupa suprotne stavove i to na ništa manje ekstreman način. Na sve pokušaje smirivanja strasti, odgovor prvog je da “...on može da kaže šta misli, prošlo je komunističko vreme...” a drugog da je “...morao da odgovori u istom tonu, jer je ovaj prvi bio vrlo agresivan u svojoj poruci...”, primećuje Zoran Đorđević.

Posebno su mladi od 13 do 19 godina skloni ekstremističkom ponašanju na Forumima. Na malom broju foruma ćete naći konstruktivne rasprave, uglavnom se sve svodi na uvrede, “prozivanja”, nipodaštavanje truda ostalih i slično. Generalno, uzrok svemu tome je slaba edukovanost aktera diskusija koji svoje neznanje nadomešćuju agresijom prema svemu što je njima nepoznato, bez želje da se “spuste na zemlju” i nauče.

Najgora od svih varijanti je idolopoklonstvo koje izrasta u ekstremizam kod velikog broja mladih (idolopoklonstvo mladog čoveka, nedovoljno zrelog, bilo da se radi o klubu za koji navija, stranci čiji je simpatizer...)

Ekstremizam te vrste može dovesti do nemerljivih količina gluposti na jednom mestu, neretko sa posledicama u “realnom svetu”.

Mene lično najviše pogađa pametovanje oko političkih stranaka, stvaranje idola u liku pojedinaca i slično, a sa druge strane, apsolutno neznanje o tome o čemu se priča...

“I još jedan vrlo ilustrativan primer...”

“Imamo posetioca koji se u postovima diskterno i nenapadno, ali ipak otvoreno zalaže za legalizaciju marihuane. Ekstremno i neprihvatljivo, čak zrelo za krivično gonjenje, rekli biste... Ali, zar u Holandiji marihuana nije legalizovana? Zar svakim danom nema sve više i više javnih ličnosti i kod nas i u svetu koje se takođe zalažu za ovo?

Posle dužeg razmišljanja šta raditi i konsultovanja sa par ljudi iz pravne struke, koji su nam objasnili da zalaganje za legalizaciju nije krivično delo, odlučili smo da njegove postove tolerišemo sve dok su u okvirima kulturnog i dok marihuanu otvoreno ne ponudi na prodaju”.

Mržnja prema lokalnim političarima

U poslednje vreme je, naročito prema političarima izražena mržnja i to ne u formi korektne diskusije ili mišljenja, već u formi vulgarnog vređanja, čak i na ličnoj osnovi. Osobito je primetno da se broj ovih neprihvatljivih komentara i poruka povećava sa pojavom i vrlo često izmišljanjem afera.

Opet se vraćamo na anonimnost i “osećaj snage” koju internet daje. Takvo ponašanje nema opravdanja. Ništa, ali baš ništa ne može da bude opravdanje da bi se neko lično vređao ili da bi se pozivalo na mržnju.

Cenzura?

Ovde dolazimo i do večite dileme svih medija u svetu:  Kada briga o kvalitetu prerasta u cenzuru i Gde je granica između slobode govora i govora mržnje? Posebno pitanje je: Kako razlikovati demokratiju od anarhije?

Dobra definicija ekstremizma ne postoji, pa ni valjani savet za ove dileme. Ostavljeno je sve tzv “slobodnom sudijskom uverenju” i savesti samih administratora i moderatora.

Više puta su  administratori sajta bili u dilemi da li da neki post ili komentar objave ili ne, kaže Đorđević. Dešavalo se da komentar bude krajnje korektan, ozbiljan, konstruktivan i da na kraju u jednoj rečenici pošiljalac opsuje ili uvredi nekoga.

“Obrisati ga bi bilo prava šteta jer je čovek rekao zaista pametno, a opet ostaviti ga sa takvom nekom vulgranom psovkom je neprihvatljivo s obzirom da sajt posećuju i deca...

Na kraju smo usvojili interno pravilo da se briše sve što iole miriše na psovku, vređanje i optužbe bez argumenata.

“Veliki brat” nas posmatra

Iako je priča o “Velikom bratu” fikcija, internet je takav medij da se ipak sve vrlo lako prati i u većini slučajeva eventualni “počinilac” lako pronađe. Administratori sajtova su u Srbiji u zakonskoj obavezi da na sudski zahtev predaju “dnevnike poseta” tzv logove iz kojih se vidi odakle je, kada i sa kojeg provajdera napravljena poseta sajtu. Daljim policijskim radom, traženjem na uvid logova od provajdera policija može bez ikakve muke da dođe do kompjutera sa kojeg je poseta napravljena. Sve ostalo je policijsko sudska rutina.

Naravno, sve to samo uz sudski nalog. Sve drugo bi bio pravi “Veliki brat”.

01:20, 15/6/2007 Poslao Dzo

Trebalo bi prvo da sankcionišu ekstremiste u vrhu koji svakim danom javno iznose svoj ekstremizam, i vidi ih mnogo više ljudi nego što će ih ikad imati na forumima.

18:11, 16/6/2007 Poslao mutti

a joj...skrati postove..nije cenzura u pitanju hahaha...al već se tri puta odlučujem da sve pročitam i...pročitala ;-DDD ima istine u svemu tome...

22:26, 16/6/2007 Poslao blamko

Ma sve ovo sto je duze odpostova, to su samo "skraceni" :) novinski tekstovi koje sam radio.
jbg sta ja da radim kada traze od mene teksotve od 10.000 karaktera

ajd obecavam necu vise pstovati novinske tekstove, posto vidim da ljude zabole q za njih, vec cu se baciti na knjizevnost, iako sam svoj blog o knjizevnosti izbrisao