Није ништа чиме бисмо могли да се похвалимо, али није ни ништа страшно ни необично за децу Вуковог годишта - добио је богиње. Овчије. Почело је тако што је неколико дна био јако нервозан и кењкав и то ми је одмах указало да нешто није уреду. Ипак, у последње време је поприлично агресиван према другима, јер су им у групицу довели бебе доста млађе од њега па се сада осећа надмоћнијим и... нема шта, од свих је за главу виши и доста крупнији... мислила сам да је та промена у понашању резултат ароганције, међутим...
Искусно бакино око је приметило да се нешто дешава, што ми је и рекла - он је теби болестан. И стварно... у четвртак увече, почео је да слини и повраћа, добио је температуру... а онда сам приметила тек по коју туфницу на лицу... па на леђима... и једну јасну, потпуно формирану у коси. Добро је, помислим, богиње су.
Та ноћ је прошла како је прошла, већ ноћима не спавам како треба а ујутру скачем ко опарена у 6 - то је оптимално време када Вук престаје да сања... Кренемо ујутру код лекара, свратимо до вртића да узмемо колица - васпитачица ми каже да се Вукова "девојка" Јована разболела пре 2 дана и да је ништа не чуди да је и Вук добио кад се не раздвајају. Каже ми, следеће две недеље, не доводите га у вртић.
А-ја-јај...
И ето тако... можда би нам било мало лакше да му богиње нису изашле и у грлу, и у носу, да га вирус није напао и тамо где је најтањи. Не сме да прима антибиотике па се довијамо на све начине, како да га излечимо... Јако лоше спава, буди се са вриском и бунован се чеша свуда по телу... онда ми опет треба времена да га успавам, држим га у наручју и нунам - а то нисам радила ни кад је био мали, ни кад је био беба... ето, испунила ми се жеља :) спава самном у кревету - то је била и моја привилегија кад сам била мала и болесна, па ... ето... враћам "дуг".
Не мрдамо нигде из куће, већ 3 дана. Тренутке када он мирно спава проводим на тераси и дишем...
Искусно бакино око је приметило да се нешто дешава, што ми је и рекла - он је теби болестан. И стварно... у четвртак увече, почео је да слини и повраћа, добио је температуру... а онда сам приметила тек по коју туфницу на лицу... па на леђима... и једну јасну, потпуно формирану у коси. Добро је, помислим, богиње су.
Та ноћ је прошла како је прошла, већ ноћима не спавам како треба а ујутру скачем ко опарена у 6 - то је оптимално време када Вук престаје да сања... Кренемо ујутру код лекара, свратимо до вртића да узмемо колица - васпитачица ми каже да се Вукова "девојка" Јована разболела пре 2 дана и да је ништа не чуди да је и Вук добио кад се не раздвајају. Каже ми, следеће две недеље, не доводите га у вртић.
А-ја-јај...
И ето тако... можда би нам било мало лакше да му богиње нису изашле и у грлу, и у носу, да га вирус није напао и тамо где је најтањи. Не сме да прима антибиотике па се довијамо на све начине, како да га излечимо... Јако лоше спава, буди се са вриском и бунован се чеша свуда по телу... онда ми опет треба времена да га успавам, држим га у наручју и нунам - а то нисам радила ни кад је био мали, ни кад је био беба... ето, испунила ми се жеља :) спава самном у кревету - то је била и моја привилегија кад сам била мала и болесна, па ... ето... враћам "дуг".
Не мрдамо нигде из куће, већ 3 дана. Тренутке када он мирно спава проводим на тераси и дишем...
Objavio
VukMaslacak u 10:52 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (10) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (10) | Pošalji komentar