Pre par dana na pijaci sretnem starog poznanika ,nekad smo živeli u istom kraju.Posle uobičajenih pitanja o zdravlju i familiji i nekoliko reči o politici čovek krenu u kuknjavu.''E prijatelju moj najebo sam skroz ,firma u kojoj sam radio je propala na vratu žena i dvoje dece sad živim od poljoprivrede prodam po nešto na pijaci nešto preprodam i tako krpim kraj s krajem.Na selo ne mogu žena radi u nekoj firmici za čišćenje stanova zovu je po potrebi a i zbog dece u mom selu škola se odavno ugasila.A u selu bi prolazio sa mnogo manje para.''nastavlja mi priču kao da je samo čekao da naiđe nako i da tom nekom ispriča sve svoje muke.Jako je teško razgovarati sa čovekom u takvoj situaciji mada smo manje više svi mi u istim g....''Jovo krenuo sam do Milančeta zvao me kod njega u piljaru da mu pomognem nešto to je tu blizu ,ma šta ja tebi pričam gde je Milanče hajdemo do njega da vidim što me je zvao i taman možemo tamo lepo da se ispričamo.''Jova samo klimnu glavom i nasmeši se. Uz podsećanje na pojedine gluposti koje smo pravili u starom kraju očas smo bili ispred Milančetove prodavnice.''O pa gde se nađoste vas dvojica,a tebe nema kad si čoveku naj potrebniji.''dobaci mi Milanče pokazujući rukom da uđemo u magacin.''Evo me brate slatki došao bih i ranije ali reč sa ovim reč sa onim...nego gde gori?''Milančeta smo inače zvali ''Bula''taj čovek je već desetak godina pred zatvaranjem radnje i uvek je u buli sa lovom (bar je nama tako pričao) .Sanja ćorku, progone ga dobavljači ''bula brate'' su njegove često upotrebljavane reči.A ja ne bih bio ja ako ga ne bih malo zajebavao ''Pa Milanče kako prijatelju  bula teška a još malo pa katanac ...'' ''Burazeru ne seri nego pozadi iz vitrine načnite  po pivo eto mene odmah.''cereći se dobaci mi Milanče.Pa kako ni ja ni Jova nismo želeli da ga uvredimo odmah smo uradili kako nam je bilo naređeno.Čim sedosmo za sto Jova obesi nos valjda se čovek setio svih problema koji ga pritiskaju.''Ajde Jovo živeli '' podigo svoje pivo sa stola i pružih ga prema Jovi koji uradi isto.I pošto smo otpili po gutljaj Jova nastavi započetu ispovest.''Eto prijatelju ''podiže pogled sa poda i pogleda me u oči ''sve što je moglo da se zaštiti zaštićeno je jedino se niko ne grabi da zaštiti seljaka i sirotinju.Svoja prava imaju deca,životinje , manjine ,većine svi brate samo sirotinju  jebe ko i kad hoće.Pre neki dan stigo mi paradajz pa hajde na pijacu da prodam bilo dvadesetak kila. Natovarim na fiću,znaš da još vozim onog fiću .Kad sam već spomenuo fiću razmišljam brate da se žalim nekome za uskraćivanje slobode kretanja.''Jova se nasmeši pošto je moj zbunjeni izraz lica sigurno bio jako komičan.''Jovo kako molim te od paradajza preko fiće stigosmo do kršenja ljudskih prava.'' ''Sad ti objasnim bratac ja moram da prodam paradajz da bih uzo kintu ali paradajz moram da dopremim do pijace a to moram fićom .E tu se meni ograničava sloboda kretanja .Ja ne smem fićom na pijac .Fića ti je za našu saobraćajnu policiju kao crveno maramče za bika.''razvuče osmeh u kez Jova a ja sam već umirao od smeha.''Pa stvarno kad svi traže svoja prava imam li ja pravo da odem do pijace a da ne mora da me dribla policija.'' Dok je Jova pričao Milanče Bula je u intervalima pratio naš razgovor u periodima kad nije bilo mušterija.''Sad će i deca da krenu u školu valjda''smeje se Jova.''Kako to valjda Jovo? Pa zar deca ne kreću prvog septembra kao i uvek?'' ''Prosvetari najavili štrajk .Bar kad bi štrajkovali tamo do kraj septembra dok skupim pare za ove moje klince da kupim sve šta im treba.''nisam poznavao ovu stranu Jovine ličnosti mada moram priznati da me zadivio izliv njegovog optimizma .Ne bih znao kako drugačije da nazovem Jovino zbijanje šale na svoj račun.Valjda je i njemu već svega bilo preko glave pa udario brigu na veselje.''Jovo nego gde si sad? Kad si prodao onu kućicu od pokojnog deda Duleta izgubili smo kontakt''ubaci se Milanče u razgovor.''Za tu kućicu sam dobio jednosoban stan preko puta policijske stanice u centru grada.Mislio sam da ga prodam pa uložim u nekakav posao al' žena ni da čuje ''Imaš muško dete hoćeš sutra ono da se potuca po tuđim stanovima ,ako to uradiš razvešću se od tebe Jovo majke mi !''kaže ona moja.Nadao se ovim besplatnim akcijama ono ništa.A i oko tog stana samo neki troškovi .'' ''Idemo u Evropu ljudi tu nema zajebancije ili imaš ili te nema ,zakoni se prave za siromašne jer ih bogati i onako ne poštuju.''dobaci nam Milanče dok je uzimao nešta sa police i ponovo se izgubi iz magacina.''Imaš pravo Milanče da znaš da je upravo tako .Najavljuje se početak rada parking servisa nema gde više da se drpaju pare pa ajde da iznađemo  način.I treba, ako, parkira ko kako hoće.Iako znamo čija će auta biti nošena.Ispred moje zgrade postoji parking koji je namenjen stanarima ali se na njega parkiraju policajci koji dolaze na posao.Pazi sad čuješ li me Milanče !svaki mesec za parking oko zgrade trebam da izdvojim 300din.ali mi niko ne garantuje da ću imati gde da se parkiram pa na svu ovu moju sirotinju i to moram da plaćam.Dođe mi da zapalim onog mog fiću .''opet se uozbiljio Jova.''Ali nije to smak sveta odeš kod komandira on će im zabraniti da parkiraju na vašem parkingu i tačka .Ili napišite peticiju.''pokušavam da odobrovoljim sagovornika.''Pa samo mi još to fali tek onda će mi sloboda kretanja biti ugrožena.Znaš li bratac kako se to kaže kod mene u selu ?''pita me Jova .''Nemam pojma .'' ''Kome da se žališ što ti tata jebe mater.''e sad znaš reče mi Jova navali ono pivo te ga iskapi i skoči sa stolice.''Moram da idem imam nekog posla ''pruži mi Jova ruku i izađe pozdravi se sa Milančetom i ode...svastan da nema kome da se žali na svoju sudbinu .Tako se ispričasmo ja i Jova.