Kad mi se žena porodila sa prvim detetom bio sam baš zbunjen.Rođaci ,poznanici ,prijatelji pa i mušterije,svi su mi čestitali ja čašćavao a da nisam ni znao šta ja to slavim.Ne mogu da kažem da nisam bio srećan ali ne mogu ni reći da nisam bio zbunjen.Možda zbog mešavine ova dva osećanja ni piće nije imalo nikakav efekat na mene.Okrenem se oko sebe svi veseli ma šta veseli pijani bre,kum pocepan sav, odeća visi sa njega ko da ga trljao neko super seckom.Mada pogledavši sebe nisam ni ja mnogo odudarao od njega.Muzika trešti a ja je čujem negde izdaleka, a u ušima mi odzvanja ejjj pa ti si
sad otac.Ma dobro lepo je to teorijski i ja znam šta to znači ali praktično bre …kako…?I šta sad ja treba da radim ,mislim u sebi.Pošto se porodila oko jedan sat pili smo celo popodne.Nekako se preko nekih poznanika uvučem u porodilište i samo kroz odškrinuta vrata video ženu i ćerkicu.Čuj mene ćerkicu video sam nekakav zamotuljak .Mislio sam da neću spavati te noći ali od prevelikog uzbuđenja spavao sam kao klada.Krenemo da izvedemo bebče i ženu ,cveće ,bombonjera ,piće proveravam sve je tu.Otvaraju se vrata porodilišta i medicinska sestra mi pruža onaj isti zamotuljak što sam video u ženinim rukama.Tog trenutak sam zapazio da zamotuljak ima mali nos ,oči, usta. Da usta, kojima je coktalo kao da želi da sisa.A i želelo je.Da li zbog beline pelena kojima je bila povijena na tek imao sam utisak kao da svetli to malo lice koje sam prvi put ugledao.I tako i dobi ime Svetlana.Stojeći u hodniku tog julskog prepodneva postadoh otac . Uvek ću se sećati kako je odjekivalo coktanje gladne bebice praznim hodnikom.I danas posle jedanaest godina lice moje ćerke mi se ponekad učini da svetli .Pošto je opšte poznato da je piščevoj mašti dozvoljeno sve a kako sam ja trenutno pisac …..Ćerkica je prohodala malo posle prvog rođendana.A nekih pet meseci nakon njenog rođendana ja i supruga smo stajali na hodniku ginekološko akušerskog odelenja.Novembarsko veče mislim da je bilo oko devet.Uvedoše je a meni rekoše da sačekam da ponesem njenu odeću kući.Ne prođe mnogo vremena a ona se pojavi na vratima u spavaćici a u ruci je držala kesu sa stvarima.Poljubismo se i ja odoh kući .Samo smo se pogledali kao da bi rekli nešto jedno drugome ali na tome i osta.Kako ponekad kazaljke umeju da se jedva vuku i zastajkuju kod svakog broja ,imam utisak da kad god bih pogledao na sat raspored kazaljki je bio isti.Kad se rađalo prvo mi dete beah zbunjen a sada sam ni manje ni više uplašen.I neznam šta bih sve dao za onu divnu zbunjenost.Jer ovaj strah ubija.Zvonjava telefona me je zatekla na podu pored ćerkinog krevetića gde sam sedeo.Napokon!Podigoh nekako slušalicu koja mi se učinila nenormalno teška u tom trenutku.Otvaram usta mada glas ne izlazi ali nekako rekoh “DA”.”Epa srećo srećan ti rođen dan “glas moje žene sa druge strane žice .Uopšte se ne mogu pohvaliti rečitošću u tim trenutcima. Da li čeka da padnem pored telefona ili će napokon da mi kaže o čemu se radi .”Srećan ti rođen dan dobio si sina,vidimo se pazi na malu.”tut, tut prekide vezu .Prvo odoh do bifea natičim jednu rakiju prekrstih se podigo čašu “Epa neka je sa srećom.”I tako ja za rođen dan dobijem sina .Retko ko može da se pohvali da je za rođen dan dobio dete.Prihvatim se telefona obavestim sve pa kako i dolikuje lepo proslavimo ali ovoga puta bez zbunjenosti.A kako sam se veselio uz trubače i kako sam iste vozio ispred bolnice da sviraju to ću vam opisati drugi put…..
Komentari:
Jednog dana resio moj tata za rodjendan
da mi kupi brata...
Secas se te pesme.
Ne znam sta da kazem dirljivo je i lepo i osta mi smesak na licu , ovako :))
Ukoliko sam ti izmamio smešak zadovoljstvo je moje ;-))
Nije sreca para puna vreca.
To se zove bogatstvo.
Ti si bogat covek.
Gia baš si lepo to rekla ,da znaš da jesam .Doduše sad ulaze u pubertet pa mi je nekad pravo olakšanje sećajući ih se kad su bili mali. :))))
Zasvetlelo mi ovo mračno prepodne od ovog tvog posta :))
:) predivna slika svega...predivno si to ispleo ...no jedno mi nikada nije jasno ako npr. ja 18 sati umirem od bolova svakih pet minuta, gubim svijest pa ponovno kisik pa mislimmmmm..da ne duljim a kao npr. neki muškarac to tamo mora zapit??!! nikada mi to nije jasno bilo nikada ni neće :-),,,,,,,
Lady bez svetlosti ništa zar ne :)))
Nurlisoul hvala ti na pohvalama.A u vezi tvog pitanja mislim da nemam naj pametniji odgovor .Ja to shvatam kao slavlje što se porođaj završio kako treba i što je svet ugledala još jedna nevina dušica :)
Uh bas je to lepo,moja tetka je rodila cerkicu na svoj rodjendan :)))
Sven da znaš da je sa jedne strane lepo a sa druge baš i nije.
Meni više niko ne kupuje ništa za rodjen dan :)) I tek onako uzgred po neko čestita (ha,ha,ha,ha,ha)!!!!!!
:))))) kako e to lepooooooo
Guinevere ma lepo je i ja kažem ali dok su mali :)))
hahahahahahaha !!!!!!!
Jeste lepo. A još lepše je sećati se svega:)
Ta zbunjenost i strah od nepoznatog,mislim kada je prvi put u pitanju su mi poznati.....
Ali je lepo kada u jednom danu se slave dva rodjusa,iako je tvoj sada manje bitan.Tako i treba,pa zivi bili i jos mnogo leta slavili.
Bubo nema teorije da se takve stvari zaborave ,čak mogu reći da potiskuju sve ono ružno što nam se desilo u međuvremenu :))))
Kakva prica...Kakva sreca...Splet okolnosti koje se podudaraju...Hvala ti sto si to podelio sa nama...
Kako hvala ti na lepim željama ;-)Naravno da je lepo ,meni je malo komplikovano duvanje mojih svećica ali on mi pomaže ;)))
Anđele drago mi je da ti se sviđa ;))Pa svraćaj češće...:)))))
Brankice kako to da tvoj komentar prebaci na drugi post a ovaj preskoči :-))
Divno, dirljivo, nemam komentar, ovaj post mi je izmamio smesak i toplinu u dusi.... :-))))
Specifična baš sam se pitao gde si ceo dan.Ako sam tebi a i svima koji su pročitali podigao raspoloženje makar i za jedan stepen ja sam prezadovoljan ;-)))
Jesi... :)
I, u pravu si, takve stvari je nemoguce zaboraviti... :)
Lela13 lepo što tako misliš.Hvala ;-)))
TTara najzad si svratila ;-)))
Savrseno se secam svakog trenutka tog dana kad se mali M* rodio pre 13 godina. Iako, nije moj... :)
Ne moze se zaboraviti...
Lela13 onda tačno znaš o čemu sam pisao :-)))
vale, ne znam shta da kazem.. jednom kad budem imala iskustva..mozda cju tada znati..
Bejb želim da ti se takvo iskustvo desi što pre :)))
Preedivno :)
Vaske pa ti izazva pravu bujicu emocija sa ovim postom. Bejb rece da jos nema iskustva, ja imam i to se zaista ne moze nikada zaboraviti kad postanes roditelj.Moj prvi sin tezak2,5kg,crven,smrezuran,ali nista lepse u zivotu nisam videla od njega. Kako su suze tekle,one radosnice ....
Drago mi je da vam se dopada.Ponekad se i meni desi da napišem nešta zanimljivo :-)))A izgleda da je ova tema bila zanimljiva samo ženskom delu blogoya ;-)
Divna pricha.. I poshto ja definitivno nikada necu biti tata sad cu bar moci da razumem buduceg tatu moje dece (akoBogda) kada bude dobio prvo dete. :D
Fridochka daće bog .Odlično ako sam pomogao da bolje razumeš svog budućeg ...:-)))
super,ovo je odlicna prica,mislim da bi muskarci trebali da procitaju i ostave komenar...da oni vide kakav je to osecaj
naravno oni koji to nisu doziveli...
TTara moram priznati da sam i ja primetio da su na ovaj post komentare ostavljale isključivo žene.Zbog čega neznam :)))
volela bih da sto pre procitam nastavak a jos vise za godinu dve da pises o tome koji je osecaj doziveti sve to i treci put veruj mi prelepo
Ma ja sam hteo ali supruga nije baš oduševljena tom idejom :-)))
Steta ni ne zna sta propusta,mozda je jos ubedis
Možda ? ? ?
Zbog cega su iskljucivo zene komentarisale ovaj blog?
Mozda zato sto su muskarci koji POKAZUJU emocije retki...nazalost.
Lela 13 misliš da je to u pitanju.A ja pomislio da mene ignorišu :-)))
Sigurna sam da je to u pitanju...
Na ovim prostorima, pokazivanje emocija je uvek bilo znak slabosti...ili se to samo meni cini...(mada ne mislim da je tako) ... :)
Lela13 mogla bi da svratiš na chat pa da se ispričamo .
Šta misliš ?
divan post sada cu drugacije da gledati na stvari..
A ti mislila nama muškarcima lako a ?Nesporno je da žena podnese najveći teret ali i nama nije lako ;-)))Drago mi je ako će moj post promeniti tvoje mišljenje o muškarcima nabolje ;-)
