Inspirisan  Kojakovim postom o mudracu setih se priče koju mi je ispričao davno moj deda.

Naime ovako u nekom carevstvu zbog prenaseljenosti car posle savetovanja sa svojim dvoranima donese odluku  da se svi ljudi stariji od 65 godina pogube .Pogubljenja će morati izvršiti njihova deca lično.A ko  odbije da to uradi carevi đželati će pogubiti  i njega i roditelje mu.Krenu redom da deca ubijaju roditelje.Ali jedan čovek koji je već bio ostao bez majke a oca neizmerno voleše nikako nije mogao da ga ubije.Ma koliko ga otac nagovarao ovaj odluči da će bolje obojica umreti nego da on to učini.Otac videvši mladićevu rešenost da to ne uradi a kako je i ocu bilo žao da mu pogube sina doseti se šta im valja činiti.”Znaš šta sine sakrićeš me na tavan i ja sa tavana više neću izlaziti.Ako poživim još koju godinu  a do moje smrti  kad budeš imao donećeš mi koji komad hleba i malo vode jedino tako ćemo preživeti obojica.”saslušavši plan složi se sa ocem i tako i učiniše.U kratkom vremenu beaše sve starije osobe pobijene  i kako ko puniše  65 godina odmah beše pogubljen.U carstvu nastupi strašna suša i velika glad koja do tada ne beše viđena.Ljudi pojedoše sve i niko se nije setio da bi trebalo ostaviti   malo žita da ima šta da se poseje u jesen.Dođe i jesen  niti ima šta da se žanje  a nema ni semena za  setvu.Kao i svaki vladar kome je stalo do svog naroda car napisa proglas da ko ne donese  20 zrna žita u carsku riznicu biće pogubljen. Bližio se dan kada je narod trebao odneti žito u riznicu.Onaj mladić pope se na tavan da se poslednji put vidi sa ocem jer nije mogao da sakupi žito.Čim ga otac vide shvatio je da nešto nije uredu.Poče navaljivati da mu ovaj kaže šta ga muči.Mladić mu ukratko objasni o čemu je reč a otac se nasmeja pa mu reče:“Sine iza kuće ima veliki mravinjak odi raskopaj ga i u njemu ćeš naći dovoljno žita da spasiš glavu.”Kao što otac i reče , tako i beše.Mladić napuni malenu torbicu žitom i krenu put riznice.Ispred riznice već beše dosta sveta ali niko nije nosio ništa osim našeg junaka.Brzo se proču da je on jedini doneo žito i odmah beše pozvan kod cara.Pristupi pred cara pokloni se a ovaj ga odmah poče ispitivati.Bez uspeha je mladić pokušavao da slaže cara naposletku mu prizna:”Čestiti care one godine kad narediste da se pogube roditelji ja sam sdvog oca sakrio na tavan i on mi je sada  rekao gde da nađem žito.”Pa sve potanko objasni caru.Svi mravinjaci sutradan su bili raskopani i sakupljeno dovoljno žita za setvu.Car je zabranio dalje pogubljivanje starijih osoba.A od tog vremena osta izeka:” Star čovek se čuva za lek.”

Ovu priču mi je ispričao moj deda  i puno takvih priča je znao , za lek.Nadam se da vam nije bila dosadna .