Burano je živopisan ribarski centar, na četiri ostrva u laguni Venecije, poznat i po umetničkim delima čipkarstva još iz XVI veka. Gradski deo se sastoji od kanala koji presecaju mesto i uskih ulica koje se spajaju na Trgu Galopi.
Nedavno je umrla 98 godišnja gospođa imenom Irena Sendler. Za vrieme Drugog svjetskog rata dobila je dozvolu za rad u Varšavskom getu kao vodoinstalater-stručnjak za odvode.Iza svega je imala jedan skriveni motiv ...Budući da je bila Nemica, znala je šta nacisti planiraju sa Jevrejima.Irena je na dnu svoje torbe za alat koju je nosila, kradom iznosila malu decu.Pozadi u svom automobilu imala je vreću od grubog platna za veću decu. Imala je i psa koji je bio izvežban da laje kada bi je nemački vojnici puštali unutra i napolje iz geta.Njegovo je lajanje pokrivalo dečji plač.Vojnici, naravno, nisu ništa hteli psu.Za vrijeme dok je tamo radila i načinom na koji je radila, uspela je da izvuče 2500 dece.Ipak su ju uhvatili te su joj slomili obe ruke i noge i žestoko je pretukli. Irena je sačuvala zapis s imenima sve djece koju je prokrijumčarila, držeći ga u staklenom peharu ispod drveta u svom dvorištu koje je kasnije izgorelo. Nakon rata pokušala je pronaći bilo koje od roditelja koji su preživeli i ujediniti porodicu.Većina ih je, na žalost, bila ugušena gasom, pa su deca kojima je pomogla smještena po porodicama ili su usvojena.Prošle godine, Irena je nominovana za Nobelovu nagradu...Izgubila ju je.Pobjedio je Al Gore, načinivši film o globalnom otopljenju.
U sobi je bio polumrak.Svetlost jedino od televizora.Mačak se igrao i kao
mahnit jurio neku lopticu tamo amo.Odjednom videh da loptica hvata nelogičan pravac u odnosu na to kako ju je on šapicom gurnuo.Pođoh da je uzemem ali je loptica nastavila da uzmiče. Tada sam shvatila da je ptičica. Uspela sam da je uzmem u ruke u kojima se odmah primirila kao da je bila svesna da je našla utočište.Mačak je sedeo i oblizivao se. Bila sam ljuta na njega ali svesna da je nagon jači i da je on ptičicu uhvatio napolju i doneo je u sobu da se pohvali sa svojim ulovom.Milujući je i premeštajući , primetila sam da su mi dlanovi krvavi pa mi je bilo jasno da je ranjena, što se na prvi pogled nije videlo. I repa nema ili je suviše kratak, tako da ne znam da li je sasvim mlada ili joj je mačak perje počupao. Napravila sam joj gnezdo u kutiji i tamo je provela noć.Od jutros je živahnija. Nadam se da će perje koje nedostaje narasti, a ranice zarasti.
Tvoja misao je drvo duboko ukorijenjeno u tle tradicije cije grane rastu u snazi neprekidnosti. Moja misao je oblak koji se krece u prostoru. Ona se preobraca u kapljice koje, kada padnu, obrazuju potok koji pjeva svojim putem do mora. Zatim, on se dize kao para prema nebu. Tvoja misao je tvrdjava koju ni munja ni oluja ne moze da potrese. Moja misao je njezan list koji se povija u svakom pravcu i nalazi zadovoljstvo u svome svijanju. Tvoja misao je stara dogma koja ne moze tebe da izmjeni niti je ti mozes izmjeniti. Moja misao je nova i ona me ispituje i ja nju ispitujem jutrom i vecerom. Ti imas svoju misao i ja imam moju. Tvoja misao ti dopusta da vjerujes u nejednaku borbu jakih protiv slabih i da prefinjeni podvaljuju prostim ljudima. Moja misao radja u meni zelju da kopam zemlju sa svojom motikom, da zanjem sa mojim srpom, da svoj dom gradim od kamena i maltera, da moju odjecu tkam od vunenih i lanenih niti. Tvoja misao te nagoni da se vezujes za bogatstvo i uglednost. Moja nalaze da se pouzdam samo u sebe. Tvoja misao podrzava slavu i pokazivanje.Moja me savjetuje i moli da odbacim uvazenost i da je smatram zrncem pjeska bacenim na obalu Vjecnosti. Tvoja misao u tvoje srce usadjuje drskost i nadmocnost. Moja u meni usadjuje ljubav za mir i za nezavisnost. Tvoja misao stvara snove o palatama sa namjestajem od sandalovine prosarane sa draguljima i posteljama nacinjenim od upredenog svilenog konca. Moja misao govori njezno na moje usi: „Budi cist u tijelu i duhu cak i ako nemas gdje da spustis svoju glavu.“ Tvoja misao te podstice da tezis za titulama i polozajima. Moja me bodri na skromnu sluzbu. Ti imas svoju misao i ja imam moju. Tvoja misao je drustvena nauka, vjerski i politicki rjecnik. Moja je prosto nacelo. Tvoja misao govori o zeni lijepoj, ruznoj, cednoj, bludnici, inteligentnoj i glupoj. Moja u svakoj zeni vidi majku, sestru i kcer svakog covjeka. Predmet tvojih misli su lopovi, zlikovci i ubice. Moja iskazuje da su ti lopovi proizvod monopola, da su kriminalci potomci tirana, a da su ubice srodne ubijenima. Tvoja misao opisuje zakone, sudove i kazne. Moja objasnjava, da kad covjek pravi zakon, on ga ili prekrsava ili mu se pokorava. Ako postoji jedan osnovni zakon, mi smo svi jedno pred njim. Onaj ko prezire bijednika, sam je bijednik. Onaj, ko uzdize svoj prezir prema grijesnima, uzdize svoj prezir prema cijelom covjecanstvu. Tvoja misao je upucena na vjestaka, umjetnika, intelektualca, filozofa, svestenika. Moja govori o onima koji vole, koji su njezni, iskreni, casni, pravicni, ljubazni i o mucenicima. Tvoja misao podrzava judaizam, bramanizam, hriscanstvo, islam. U mojoj misli ima samo jedna univerzalna religija ciji su razliciti putevi samo prsti voljene ruke Vrhovnog Bica. U tvojoj misli postoji samo pojam bogatog, siromasnog ili prosjaka. Moja misao drzi da nema bogatih vec samo covjekov zivot; da smo svi mi prosjaci i da ne postoji dobrotvor osim samog zivota. Ti imas svoju misao i ja imam moju. Prema tvojoj misli, velicina naroda lezi u njihovoj politici, njihovim partijama, njihovim konferencijama, njihovim savezima i raspravama. Ali moja proglasava da znacaj naroda lezi u radu - rad na polju, rad u vinogradu, rad na razboju, rad u stavaonici, rad u majdanu, rad na sjeci drveta, rad u uredu i u stampi. Tvoja misao drzi da je slava naroda u njihovim herojima. Ona pjeva u slavu Ramzesa, Aleksandra, Cezara, Hanibala i Napoleona. A moja tvrdi da su pravi heroji Konfuchije, Lao Ce, Sokrat, Platon, Abi Taleb, El Gazali, Dzalal Eddin-el Rumi, Kopernik i Paster. Tvoja misao vidi moc u armijama, topovima, bojnim brodovima, podmornicama, avionima i otrovnim gasovima. Ali moja tvrdi da moc lezi u razumu, odvaznosti i istini. Ma koliko jedan tiranin da istraje, on ce na kraju izgubiti. Tvoja pravi razliku izmedju praktichara i idealista, izmedju dijela i sjeline, izmedju mistichara i materijaliste. Moja shvata da je Zivot jedan i da se njegove tezine, mjere i tabele ne podudaraju sa tvojim tezinama i mjerama. Onaj za koga ti pretpostavljas da je idealist moze biti praktichan chovjek. Ti imas svoju misao i ja imam moju. Tvoja misao se zanima za rusevine i muzeje, mumije i okamenjene predmete. Ali moja lebdi u oblacima i izmaglici koja se stalno obnavlja. Tvoja misao je ustolicena na lobanjama: Posto se ti njome ponosis, ti je, takodje, velicas. Moja misao luta po tami i dalekim dolinama. Moja misao vise voli bol smrti nego tvoju muziku i igranje. Tvoja misao je misao ogovaranja i laznog zadovoljstva. Moja je misao o onome koji je izgubio svoju zemlju, koji je tudjinac u svom narodu i usamljen medju rodjacima i prijateljima. Ti imas tvoju misao i ja imam moju.
Ona ima 5 i po godina... Snažan karakter... Ume da se svađa bolje od mnogih koje znam. Ume i da pogleda svojim krupnom crnim očima tako, da te razoruža. Uvek istera svoje. Voli da je njena prva i poslednja i zna način kako to da ostvari. Voli da je glavna, govori tečno dva jezika.. treći uči. Surfuje po netu sama. Nekad se zapitam ima li stvarno toliko godinica koliko joj piše na krštenici.
Danas je tako otišla na YouTube i pronašla Red Hot Chili Peppers i ceo dan slušala pesmu Californication. I sada oće da joj se nasnimi ta muzika...
PS... nazdravljam danas sebi... uz Red Wine... za sve ove godine koliko hodam po putevima koje sam sebi izabrala...
О, човече, сродниче земље, и пепелу, и непостојани створе: данас си богат, а сутра сиромах, данас здрав, сутра болестан, данас весео, сутра тужан, данас у слави, сутра у понижењима, данас млад, сутра стар, данас на престолу, сутра у гробу.
Не узноси се, него обуздај гордост
Љубав уздиже до неба, а смиреност оне који су се уздигли придржава да не падну
Znamo se, što se kaže ceo život. Još jednom Kanada dobija, Srbija gubi. Žena mu ide tamo za 6 meseci, opet Kanada dobija.
Jeja će posle skoro 4 godine doći sledeće godine. On dolazi 2010. godine. Za neke i ne znam kada dolaze, ne pitam, to mi je light varijanta.
Kada me spopadne nostalgija ili počnem da kukam što ih ne viđam kažem sama sebi:
- Muči B, dobro im je tamo, svima.
Ne čekam nikoga na aerodromu, ne ispraćam, samo uspem da izmucam:
- Čuvaj se....
Ne tako davno čitala sam jedan tekst gde se alkoholizam, narkomanija,promiskuitet, kao i sve druge bolesti zavisnosti nazivaju jednim imenom – Odloženo samoubistvo.
Ne tako davno čitala sam jedan drugi tekst gde se Carcinomi, posebno Ca dojke naziva isto tako – Odloženo samoubistvo.
Jednom, ne tako davno, jedan veliki čovek, Duško Radović je rekao
-Ne treba lečiti alkoholizam nego tugu.
-Kao što svaki organizam poseduje stem ćeliju iz koje se može reprodukovati bilo koja ćelija našeg organizma, takozvanu matičnu ćeliju, tako i svaki organizam poseduje ćeliju koja je na neki način ćelija samouništenja, ćelija koja čuči u našem organizmu čekajući signal za aktiviranje.
Ovomi je davno rekao jedan prof. na Isntitutu za onkologiju i radiologiju.
-Ljudi koji nemaju hrabrosti da dignu ruku na sebe i izvrše samoubistvo, ljudi koji ni sebi ne mogu priznati da su udubini duše nezadovoljni svojim životom, u jednom trenutku potiču svoj mozak da aktivira ćeliju samoubicu.
I tu se upravo nalazi tajna zašto neki ljudi idu ka izlečenju a drugi ka sigurnoj smrti.
Sukobi, nerazumevanja, potpuni slom komunikacije, zataškivanje i izbegavanje suočavanja sa problemima, oblikovali su zivot prepun usamljenosti i izolacije.
Ljudi žive u kvazi brakovima, druže se, izlaze posećuju ali su sve više usamljeni
U svetu kakav danas jeste Odloženo samoubistvo izgleda postaje kolektivna dijagnoza
Докле год нешто не учините или изговорите, ви сте господар својих поступака и речи; после тога, ваши поступци и ваше речи постају ваши господари. Зато пажљиво бирајте шта ћете рећи и како ћете се понети.
Vraćajući se sa posla, ne razmišljajući ni o čemu posebno i razmišljajući o svemu prekoredno, posmatrajući užurbana tela ljudi kako se mimoilaze u prostoru i vremenu, jedna misao iskoči preda me
Šta bi bilo kada bi neko danas objavio da su uspeli da stvore crnu rupu i da će u nedelju 12.09 Zemlja prestati da postoji?
Pokušala sam da zamislim reakcije svojih najdražih, svojih kolega, prijatelja, onih koje poznajem i onih koje ne poznajem
Pokušala sam da zamislim svoju reakcij na sve to.
Da zamislim da je kraj, neminovan i konačan, sveta ovakvog kakvog ga mi poznajemo.
Možda smo i mi samo nečiji eksperiment.
Baš bi bilo interesantno posmatrati reakcije ljudi.
Strah satire i parališe Um.
Ali strah od čega bi to bio?
Juče sam imala jedan vrlo neprijatan razgovor.
Moja drugarica, razvedena sama sa detetom, radi kod privatnika.
Dete ima tikove, povučeno je u sebe, popustilo u školi, pravo ekscese.
Svi su joj krivi.
Svet, bivši muž, školstvo,gazda, čak i vreme...
Jedino krivicu ne traži u sebi i svom odnosu prema svetu i detetu.
Dete pokušava da privuče pažnju.
Ja sam razvedena.Majka jednog petaka.
Za razliku od većine, ja zaista nemam nikoga,bar nikoga zdravog ko mi može pomoći.
7 godina sam bila samo majka.Ništa više.
Onda sam sebi priuštila da mogu da budem i nešto drugo, da imam svoj privatni život.
Ove godine smo krenuli u V-ti.
Još jedan izbor sam morala napraviti.
Nije lako.
Ali ja sam na prvom mestu majka a tek onda sve ostalo.
I potrebna sam svom detetu.
Potrebna mu je moja podrška jer nijedno priznanje na svetu nije bitno kao priznanje roditelja.
Ni jedna pohvala na svetu nije draža od pohvale roditelja.
Ove godine ja ću biti samo majka.
Same pravimo izbore.
Same smo odlučile da rađamo decu.
Odrasli su odlučili da se razvedu.
Ništa od toga deca nisu birala.
Retko koje ljude ne podnosim.
Ali zaista ne podnosim one kojima su svi drugi krivi samo krivicu ne traže u sebi.
Izvadila sam iz tašne ogledalo, dala joj u ruke i pitala šta vidiš?
Odgovorila sam umesto nje.
Isfrustriranu, nezadovoljnu, nezrelu ženu koja ne želi da preuzme odgovornost za svoj život a samim tim ni za život svog deteta.
Život je težak sam po sebi.
jednoga dana naša deca više neće biti deca i moraće sama da ga rešavaju.
Da na svoja pleća preuzmu sve brige.
Ali do tada oni su deca.
A mi smo majke.
I sve brige sveta se moraju zaustaviti na našim plećima
U samoći čoveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće se obogaćen na površinu, i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imace otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti.
