TAKSISTA

Kad sunce upeche, samo mi prijash ti i .. :))

Moja jedina, prava ljubav

Vreme prolazi, sad mogu sebi da priznam, bila je to prava, iskrena ljubav.

Kad te nekao voli, sve uzimaš zdravo za gotovo, jednostavno misliš tako će uvek biti. Ništa se ne može desiti da ga izgubiš. Život obično ne miluje, lupi te kad se najmanje nadaš, pa i kad očekuješ, sve misliš, neće mene.

Voleo me je. Sećam se njegovog skoro obožavajućeg pogleda.

Razumeo me je bez reči.Ujutro me je budio dotaknuvši mi lagano ruku, stresla sam se, kao ljutim se, onda bih se nasmejala, zagrlila ga. Kotrljali smo se po krevetu, vrištala sam, grdila ga, a on se nije obazirao na moje tobožnje grdnje. Znao je da ga volim.

Gadjala sam ga jastucima, on mi ih je vraćao, sagnuvši glavu kao da očekuje novi udarac, a ja sam ga zagrlila, čvrsto čvrsto.

Istrčali smo svako jutro iz kuće trkajući se uz Dunav.

Mahali su nam ljudi koje smo svako jutro sretali. Bio je malo ljubomoran kad zastanem sa nekim da popričam. Ludica, kao da mi je stalo do ikog drugog na ovom svetu!

Kod mene je nešto pokvareno, ja obožavam vernost, ustvari ne  mogu da živim bez nje. On mi je bio veran, veran kao niko, nikome.

Nije voleo kad odlazim, ali zato me je dočekivao sa radošću. Trčala sam po stepenicama, znajući da ću prvo što ugledam biti on, prvi glas iz stana biće njegov.

Volela sam ga

Volim ga

Voleću ga uvek.

Uvek?

Šta znači ta reč?

Mrzim je!

Ne postoji, neću da postoji, neka ode od mene.

Sve što ima početak, mora da ima i kraj.

Otišao je.

Zauvek!

Nikad neću drugog voleti.

 Nikad!

Ne želim ni da pomislim na drugog!

Moj, jedini, najlepši, najbolji na celom svetu, moj labrador, pas koji mi je deo života ispunio radošću, bezbrižnošću, životom!

Zašto uvek odlaze oni koje volim?

Živote

Ja sam nemoguća

servirano

Zabavljanje sam zamišljala kao


ili bar

Dobila sam kola koja sam parkirala u srednjoj sobi u ormaru


večera je bila u

Servirano je bilo


Zabavljanje je bio razgovor o nekom šarafu
i o

Teško meni opet me je pozvao, kaže da sam jako zabavna. Da mi je znati šta li mu se na meni dopalo?
Držite mi pesnice da ne pobegnem. Preterujem, sigurna sam, on je divan, samo ja to ne umem da vidim.

Danas

Uspeh je moć

Moć je uspeh

Hoću da snagom svog poljupca

Zaustaviš moj Svemir

jer ja,... ja... ja sam...

Bila sam crvenokosa

Čudno, da li je moguće da boja kose utiče na život? Ne, ne verujem, nije moguće, postoje toliko važnije stvari na ženi od boje kose. Blago naivnima...

49sati sam bila crvenokosa.

Kao pavuša, navikla sam da ljudi smatraju da sam glupačica, još kad vide boju očiju! Neki put to i vredja, ipak ja mogu da predjem ulicu da me ne zgazi auto, znam da se ide na zeleno.

Patila ja tako, patila, i ni slučajno nisam htela da budem crnokosa, i ofarbam se ja crveno.

I... jaaaoooo.... Ne znam šta muškići misle o crvenokosima, ali boli me onaj deo tela, gde ledja gube pristojno ime, što će reći, aman, zaman, ne štipajte toliko.

Možda je to i zbog loknica a la Madam Pompadur..... vratila  se ja mojoj pravoj, plavoj kosi....

 Štipajte orginalne crvenokose, ili bar one koje tvrde da su orginali. Znam da je lako prepoznati orginalnu crvenokosu, sad sam naučila, ona nije umiljata mačkica, nego divlja tigrica.... za razliku od nas plavušica, koje smo.... he he he, pa zna se....  evo moje orginalne slike

 Malo sam porasla, ali to je to

RIJEKA, TI

Izmaglica se hvatala kao paučina po mojim očima.  Sunce se upiralo da isuši, ispari i zapali toga dana.

Do tada rijeka je živjela i otjecala i utjecala i oblizivala moje dane slatkastim snenim valima koje sam koračajuči  ravnomjeno snažno pratio u  popinjanju i napuštanju ove obale.Znao sam dokle će sezati i kamo se povući za plime. Volio  sam rijeku. Zato sam te odveo do nje.

Sjedila si na rubu stolice razmaknutih koljena.

Zatim si micala  usne i podizala dlanove i opisivala riječi i udubljen u tvoje pokrete  izgubio sam sluh. Vidom izoštrenim tišinom spuštao sam se niz tvoje usne, zube, tvoje grlo i probijao se do srca..... kada bi samo mogla prići malo bliže i pružiti mi grudi da na njih položim uho.

Želja za tvojim otkucajima srca  nakupljala mi je slinu u ustima . Nešto si govorila ramenima, zatim se smijala pa zatvorila usne. Zastajala bi da udahneš i u tom trenu ulazila si zjenama u moj mozak. Kao oštrica pribijala si se ravno u  iskru kojom pretvaram krvotok u riječ. Zanijemih. Poželih. Rukama obujmih čašu ili tvoje koljeno ili sam sve to sanjao.

Osjetih tvoj dah. Udahnuh ga.

Zadovoljno si skupila usne i  ustala. Imala si me. Disao sam te.

Spustila si se stepeništem do rijeke.

Na jagodicama prstiju prinijela si kapi rijeke na usta.

Obljubila si rijeku.

Stajao sam iza tebe. Samo pokret udaljen od tvojih leđa i tvojeg vrata. Da si se  pomakla. Da sam se prislonio bliže...

Ukočenih prstiju i bez treptaja kapaka  ponovno te poželih. Razderati sve što prekriva tvoju kožu. Prisloniti uho na tvoje srce.

Drhtala je rijeka. Čuo sam tvoje stope koje je gutao asfalt užaren kao moj mozak.

I sve je bilo gotovo.

Danas je bablje ljeto  izlilo fini bjeličasti preljev preko njezine površine.                Otječe teška i umorna i ne govori mi ništa. Sebi dovoljna. Ja sam sebi previše.

Sada prolazim kraj nje  mrtvim koracima.

Misli prepuštam bujici i šašu i ptici.

Čujem valove kako otkucavaju krvotok rijeke.

I želim.

Otkucaje tvojeg srca.

I  želim.

Obljubiti nju i tebe.

Školo ne volem te

Školo, školo, nikad te nisam volela, a proganjaš me ceo život.

Ne volim te zbog nekih tvojih predmeta koje nisam najbolje shvatila!

HEMIJA!

Čudna nauka. Dovoljno je da nekog samo vidiš, da te dotakne lagano laktom, osetiš neke trnce, mravići krenu od vrha nožnih prstiju, u stomaku osetiš neku čudnu prazninu, pa onda kao da te je neko pesnicom udario, izgubiš vazduh, a glas počne da bude nekao čudan, senzualan, oči ti se poluzatvore, i počneš da pričaš gluposti.... Nekom drugom komotno možeš da sedneš i u krilo, može da ti trabunja šta hoće,  samo pogledavaš na sat koliko još moraš tu da se daviš.

Onda ta FIZIKA!

 Kad proradi hemija, pojavljuju se neke simpatične neravnine i izbočine, kod Nje iznad struka, kod Njega ispod struka. Pojma nemam zašto je to tako, i šta je to ustvari.

Ili  MATEMATIKA

Ona je tek zaguljena. Za čas sama sebe uteruje u laž, pa 1+1= 3. A tek što je nezgodna kad počne da kalkuliše sa hemijom, a tek sa fizikom, da poludiš, nikad nisi siguran šta će na kraju ispasti, i uvek bude nešto što si najmanje očekivala.

GEOGRAFIJA, nikad je nisam znala, baš nikad. Čovek bi očekivao da je to jedina stalna, sigurna veličina, jok, nije. Normalno bi bilo da imaš  Severni pol i da je on ledenica, hladno, ali dešava se da se nekom, taj Severni pol smesti oko Ekvatora, auuuu, tamo gde bi očekivao da je najtoplije... uf... uf... da je vulkan  tu... Umesto da mu je hladan mozak, može biti ledenica ona slatka mala stvarčica... ma, na srce mislim!

SRPSKI JEZIK

To je tek priča za sebe. Gura se sa nekom azbukom, koju deca u školi, u vlastitoj zemlji, ne znaju. Onda ubacuje gomilu reči za koje bi svako rekao da ne pašu tu uopšte, ali one nekako zgodno legnu, baš im lepo. Nekima služe kao poštapalice, kad nemaju šta da kažu, ali neki ih koriste onako sa merakom. Primećeno je da u kriznim situacijama, te reči preuzimaju primat. Jedan moj poznanik je obećao da me nauči da ih koristim, ali je odustao, izgleda da sam antitalent, kad ja nešto blago kažem, bude gore od najgore psovke, naravno ja odmah porušim sve mostove. Drugi jedan(nije drug) pali se na te besmislice, neki pa vole da ih čuju kad rade sklekove.

STRANI  JEZICI

Tu nema problema. Od svakog jezika se zna po pet reči, mnogi znaju, iz serija, najvažnije, samo nisu sigurni da li je to španski ili portugalski, pa se čude ponekad kako im španjolski čudno zvuči. Ja nemam problema, ruke me dobro služe. Ne znam kako bih se sporazumevala da mi neko veže ruke, ma, snašla bih se, ja ovako brbljiva...

KRAJ ŠKOLE

To mu dodje kao kraj neke veze. Veza kao veza, čim je nešto vezano hoće da se razveže. I tako ti raskineš tu vezu, a nisi svestan da kad ti jednom udje pod kožu, nema šanse da se oslobodiš. Možeš se boriti kao kung fu borac, slaba vajda, mislim na te predmete....prate te ceo život, neki manje, neki više. I nije ti do njih, ali se tu nekako muvaju....

AnaM nekom želi dobro jutro

Kasetna bomba

Kasetna bomba???

Šta li mu je to???

Da li je to nešto dobro, ili ne???

Kad bi mi neko rekao da sam kasetna bomba, da li bi trebalo da izadjem sa njim na večeru (gladna sam, a kroz frižider duva promaja) ili treba da se smrtno uvredim???

Ako neki poznavalac tih bombi naidje na blog, molim objašnjenje.

Zasad mirujem ali teško, radoznala sam i nestrpljiva

If I Ain't Got You

Some people want it all
But I don't want nothing at all
If it ain't you baby
If I ain't got you baby
Some people want diamond rings
Some just want everything
But everything means nothing
If I ain't got you..

odgovor na upravo primljenu bračnu ponudu

Mislio si da je život

ako hoćeš

ili

Moraćeš

a onda

još si tu?????

Radovan Ivšić-Bunar u kuli

........4......

           Rastresena , sjela je na samu golu i hrapavu koru jednoga hrasta. Uspravan pokraj nje, on joj se, ne bez ustručavanja , prvi put povjerio:

            -Te je večeri, otada je prošlo mnogo vremena, oluja bila u zraku. Proklinjao sam udarce vjetra što su narušavali mazne oblike oblaka kojima je sunce zalazeći među planine kao u svoj tok davalo boju mladoga tijela, kada je iz jednog maglenog bedra izbio beskrajan niz ždralova leteći prema tamninama dalekog sjevera. U tome  mi se trenu učinilo da doživljavam veliku seobu . Jezivo krilo, žedno daljina, izraslo mi je usred tijela i, obuzet stravom, priljubio sam na njega crtu života i crtu srca, ovako .

           Uzeo joj je ruku i učinio od njezinih prstiju prsten nježnosti. Sa svakom je jagodicom osjetila neiscrpivo bogatstvo živoga koralja i tako se zbunila da je jedva čula što je dalje dodao :

           -Ima također gotovo nepristupačna ružičasta palača iza tvojih  zubi.

............5..............

            U dubokom se mraku odaljio od nje i nazirući jedva daleka sazviježđa njezina tijala, sjeo je nasuprot grozdu njezinih usana. Govorio je ne poklanjajući pažnju svome glasu u kome je zrelio bakrenasti klip kukuruza i ne pitajući sebe da li ga ona sluša.

             _............ili pili u lelujavoj luci alkohola.

            Osjetio je takvo blaženstvo dok je izgovarao ove poslijednje riječi da nije odmah shvatio zašto ih je rekao.

             - Tijelo riječi budi golog stanovnika mojih usta....

Radovan Ivšić (1921)

Rođen je u Zagrebu. Pjesnik i dramski pisac, zabranjivan prije i poslije II. svjetskog rata. 1954. uspijeva doći u Pariz gdje otada živi.

Njegov teatar odlučno prekida dotadašnju dramaturgiju, što jednako vrijedi za Dahu (1941), Kralja Gordogana (1943), Kapetana Olivera (1944), Vodnika pobjednika (1944), Akvarij (1956) te Aixaiu ili Moći riječi (1980). Neki komadi najprije su bili uprizoreni u Francuskoj, a tek potom u Hrvatskoj i drugim zemljama. Ivšićeva kazališna djela pod naslovom Teatar, objavljena su u Zagrebu tek 1978.

Poeziju započinje Narcisom, poemom zaplijenjenom 1942. po nalogu Ante Pavelića. Prije odlaska iz bivše Jugoslavije u vlastitoj nakladi izdaje Tanke (1954). Kasnije mu izlazi niz pjesama u Francuskoj. Nakon dvadeset godina prešućivanja, u Zagrebu mu je 1974. objavljen izbor pjesama Crno. Djelo Radovana Ivšića na antipodu je intelektualnih moda, kao npr. zbirka članaka i intervjua U nepovrat (1990).

Hrvatsku dramaturgiju triedesetih godina 20. stoljeća, u kontekstu koje se javlja Ivšićev teatar, tvore dva toka. Prvi je tok polemičkog sučeljavanja sa svojevrsnim viđenjem društva, kako ga je odredila "kvalitativna" Krležina glembajevska dramaturgija, dok je drugi tok tok poetske teatralnosti na razvojnom pravcu simboličke dramaturgije Vojnovića, Begovića do kozmičkog ekspresionizma Josipa Kosora. Kraj tridesetih godina obilježen je potpunom prevagom polemičkog toka. Ivšić se pojavljuje u trenutku kada hrvatski teatar, zaokupljen djelotvornošću ideje i stava, odustaje od potrage za specifičnom teatralnošću. On se zasniva na posljedicama paradoksa: što više lirski subjekt dezertira svijet povijesnih kompromisa prema nekom svom apsolutnom odmaku, taj svijet mu se to žešće osvećuje. Sučeljavanje s tišinom jedna je od glavnih sastavnica Ivšićeva teatra, kao i njegova pisanja cjelini.

"Bunar u kuli" je knjiga koja je sadržava  11 crtica i isto toliko  grafičkih otisaka Toyen - češke slikarice nadrealizma   Marie Čerminove ,njihova susreta i povod i rezultat i razlog je sadržan u 12 poglavlju  -pismu  iz kojeg vam prepisujem kraj:

"Slušaj me dobro. Poslati ću ti Bunar u kuli. Sakriven ću te čekati u trenu kada budeš završila čitanje i tada ću se pojaviti pred Tobom u nadi da ću zateći uzbuđenje u Tvojim očima. Osijećaš li da sam sada ovdje? MOžda će Ti biti drago da  pođeš zamnom : ukrasti ću i galiju ako treba, ali mi ćemo , ne gubeći više ni časa, poći u potragu za tajnom Maya.".....

Ako vam ikada dopadne šaka Bunar u kuli  uživajte u još jednoj od neobičnih knjiga o živom tkivu ljubavi kojeg vrijedi zagristi. Prijatno /dobar tek :-)!!

Jedna noc

Pozvao me je da provedm noć sa njim.

Nisam želela.

Ne volim noć, tako je duga, hladna, ne mogu da spavam.

Plašila sam se grmljavine, kiše, vreme je grozno.

Šaputao je

-Samo malo, samo dodji, ne mora cela noć, samo nekoliko sati. Trebam te. Ne mogu bez tebe. Budi dobra, dodji. Videćeš neće biti teško, bićemo sami, radiću sve što zatražiš.

-Ne mogu, spava mi se, umorna sam.

-Samo još ovaj put, nikad više neću. Hitno mi je.

-Tako si rekao i prošli put.

-Zar bi mogla da me odbiješ?

Ubedjivao me je, molio, pretio, obećavao kule u vazduhu. Znala sam kako to već ide, dodjem kasno, on me nasmešen dočeka, a onda.

Kafa. Pa...

Uf... što sam žensko, neki put poželim da sam lučki radnik, da utovarujem kontajnere na brod, bilo bi mi lakše. Ja sve moram sama, celu noć, on  se ni najmanje ne trudi, okrene glavu, samo što ne čita novine. Zatvori oči, imam utisak da drema. Preznojim se koliko puta. Skačem, gore, dole, moje ruke su uvek u pokretu, telo napregnuto, misli ni na trenutk ne mogu da pobegnu.

Nekad sam mislila da sve to radim jer volim. Zašto onda tražim novac za svoje usluge? To nije ljubav, ja sam roba i ja se prodajem, kako ružno zvuči. Što je najgore ja se trudim da uvek budem u toku, da ne poveruješ, čitam knjige, pratim šta drugi rade, hoću sve da znam. Nikad ne možeš sve da znaš, uvek ima neka novotorija.

Pravim se važna što me sve više traže.

 Da li je to dobro?

Priča se da mrtvog podignem na noge. Ja kažem da je u mom poslu najvažnije mesto. I svako bi me samo malo, tek da ga podignem na noge, oni to kažu da ih razradim. Što se sami ne razrade, pa ja jednom da dodjem na nešto što radi kako treba, a ne da moram da ga ja dižem?

Volim da radim sa ženama, one znaju šta hoće.

Nema kod žena, može, ne može, zna šta hoće i koliko hoće, kad plaća, ona zna šta joj treba.

 Muškarci se sve nešto snebivaju, a kad se otvore, ne mogu da ih zaustavim. Uvek mi se vraćaju. Osećaju da imamo neku zajedničku tajnu, ne mogu da veruju da ih obično zaboravim kad stignu do vrata. Pogledaju me značajno, kao ja znam, on zna, mi smo zajedno u njegovim najgorim morama. Svakom se nasmešim kao da sam baš njega čekala.

Stariji uvek traže isto.

Mladji vole novotarije i ne pitaju koliko košta.

 Kad je sex u pitanju, sve više mi dolaze oni za koje bi verovao da im ne trebaju moje usluge. Oni oko pedesete se drže tako-tako, kako ko, ali ovi mladji mi donoose glavnu zaradu. Da njih nema ....

Da pokušavaju da budu duhoviti, ali odmah sa vrata znam šta im treba i zašto im treba... probaju sa onim večitim

-Meni to ne treba, za mog druga je

Naravno sa drugom rečenicom se odaju, i šta se mene tiče da li on može ili ne može? Koliko može, a koliko sanja. Neka kaže, jedan dan, vikend, nedelja, i cao djaci, drugi je na redu.

Deca su najsladja, sa puno poverenja me slušaju, prstićem upiru u sokiće i bombone, a ja se sva rastopim kad kažu

-Mama, ovo je najbolja teta u belom mantilu, nema iglu ni ono hladno, samo sokiće da ne boli grlo, opet ćemo doći u apoteku kod nje.

Madona i ja

Madona i ja

Ha ha ha… kako zvuči lepo.

Pazi ovo, Madona i ja, kao da smo neke prijateljice. Baš mi se dopada, moram još jednom, Madona i ja...uf....

A počelo je ovako

Zove mene neko  da mu pravim društvo krajem septembra  25.9,  ni manje ni više, nego u Budvi na koncertu Madone. Budva je na moru, što je veliki plus za Madonu . Taman sam bila odustala, i pomirila se sa sudbinom.

Ima samo jedna mala zakoljčica, moram da budem dobra do tada. Sad kad bih ja znala šta mu to znači. Objašnjeno mi je da to znači da moram da sedim u Beogradu, uglavnom kod kuće, bezobraštine da ne gledam ni na TV, a one slatke male stvari da zaboravim, pošto sam kažnjena za neke druge prekršaje

Dilema je velika.

Prvo u Beogradu i moram da budem, pošto jedino tu imam stan, zasada.

Drugo porno filmove ne gledam, ustvari pogledala sam jedan i shvatila da mi se više dopada kad to sama radim, nego kad gvirim.

Treće, kako bre da zaboravim, nije to komšija koji se otselio, pa ga zaboraviš.

E, Madona, Madona, da li ćemo se videti uživo ove godine?

 Čujem nešto da otkazuješ turneju po Evropi, a Crna Gora čini mi se nije još u Evropi, ili jeste???Pojma nemam, a nije me ni briga.

Brinem samo da li se isplati da ispunim sve zadatke za naše vidjenje.

Nemoj slučajno da ne dodješ, a ja bila dobra  badava.....

Vita jela zelen bor, Madona potvrdi dogovor!

Che sera sera

Spava mi se

Danas

Bila gde sam bila, ručala gde sam ručala, a tamo navalili

-Popij češu vina

-Neću

-Popij, vidi što je lepo, rumeno

-Ne volim Ružicu, neću

-A Vranac? Vidi kako ti se smeška.

-Neću i tačka, kad vozim ne jedem ni salatu sa sirćetom.

Baš sam pravi baksuz!

Krenem sad prema kući, tri trake, ja nešto ne volim da sam u sredini.

Klackamo se složno, pogledavamo na semaforima.

Milina.

 Ubacila u treću, i natanane, setih se da mi jedan gundja kako vozim, pa taman da dodam gas....

Kad.....

I jaaaaoooo...i jaaaoooo.... muka me uhvatila, stomak me zaboleo.

Iz suprotne pravca, zaleteo se jedan srebrni, baš lep automobilčić, preskoči onu travicu (zašta li služi da mi je znati), zalete se u naše tri kolone (pazi naše, ko li mi je dao da bude moja?)

Kad je nastao krkljanac, okretanje volana, kočenje, škripa guma, kao na filmu, ali nigde kamere.

Prvo opšti haos, mene zanese levo, ja okretoh volan, onaj ispred mene opsova celu familiju i tri kontinenta, trube, kao da je Guča, i sve u sekundi prestade.

Tišina na trenutak, jedna žena poče da povraća, neki se krste, svi izleteli iz kola, osim onih koji su napunili gaće pa ne mogu....

Lepo!

Adrenalin se prosuo!

Uživancija!

Ih, da sam popila onu čašu vina, pa se ja zaletela u ceo taj rusvaj, koji bi to post bio. Nije mi se dalo, pa to ti je. Ovako

Ljubi me..

Pitam se pitam...

Nije mi jasno, na početku veze postajem

ili

tepa mi

volim i kad kaže

ili

A onda, neprimetno te životinje nekako odrastu

postanu

ponekad

često

Нешто ме вуче ка теби...

И то је тако.

********************

Само ми реци, молим те, колико отрежњења је потребно да бих одрасла? Не схватам... није то као да једеш сладолед.... не не, то уме да те пукне по сред челенке. Да не знаш одакле сад слете та кофа пуна гована, право на твоју главу? Ничим изазвана.

Шта јој би?

Није ни то најстрашније, да знаш... очистиш се темељно. То се зове отрежњење, научих.

*************************

Обе, кунем се, обе Пијавице су направиле чудесно тужне фаце схвативши да имам права на Надокнаду од Државе. Као да ми дају из свог џепа. Није то тако страшно, осим што сте ме три до 4 пута враћале по највећем Сунцу са све клинцем у колицима да се враћам по "пар папира који ће доказати...".

Јебите се, мислим се, ал мислим и на Клинца. Каква год да је - Надоканда је. Платиће вртић на неколико месеци и грејање. Нове ципелице код Тодора. Неко рече - нисам довољно богат да купим јевтино. Плаћа Држава. Не ја.

Тражим посао.
Тражим ново парче неба.
Тражим Право да се Надам.
Тражим да ми помогнеш око отрежњења...

Хало?

Duga noć

Duga je duga noć kad nekog nema i kad.... Mesec ne čuči na nebu, nego ode Lun a

da se skrati noć, svi krerenuli na

pa i Mujo, to jest AnaM

Pivce je bilo baš za živce

i ja drmnula

dobro da nisam

Neki su  a neki

posle sam svratila na splav

Gricnula

u sitne sate pošla sam

ali delovalo je

moj pratioc ne poznaje teren, pa smo zabasali u

počinje li da mi se prividja? Videla sam

a pred svojom kućom

posle svega treba mi

uf, jedva sam se učantrala, a sad ugnjavih, nema više

U prolazu... jučer...

Jučer, negde, neko.... doživeo, čuo, video...

1.

Ulazi devojka u apoteku

-Daj tabletu za ono.

-Koje ono?

-Kad mu se neće.

-Za tebe ili za njega?

-Moreeee, za njega....

Posle desetak minuta ulazi mladić

-Daj tabletu za ono.

-Koje ono?

-Kad mi se neće.

-Za tebe ili za nju?

-Moreeee, za nju, da je uspavam....

2.

-Ja bih da kupim tablete.

-Koje, kako se zovu?

-One male bele što sam prošle godine pozajmio od komšije.

-Šta vas boli?

-Ništa, ali volim da ih imam kad zatreba.

3.

-Ima li nešto protiv naduvanja?

-Stomak se naduo?

-Jok, komšinica, hoće da pukne od muke na moj novi TV

-Mislite li nešto za smirenje?

-Jok, za zavese, da ih vetar oduva, zaklanjaju mi TV.

4.

-Jedan fruktus.

-Fructus? Za šta?

-Pa, za mene.

-Fructus je ime fabrike, postoje tablete, čajevi, sirup, šta vam treba?

-Što si neljubazna, hoću ono što sitno piše za podmladjivanje, spremam se na more, a ne mogu da udjem u kostim.