Post bez naslova.. nema dovoljno realan naslov za ovo.
Ne znam koliko je vas veceras oko deset sati uvece provelo uz televizor.. i Prvi program RTSa..
Bila je ruska dokumentarna emisija o realnom stanju na Kosovu i govorilo se o onim cinjenicama o kojima se uglavnom cuti.. nisam gledala od pocetka, mislila sam da je to jos jedna od onih "zaista realnih" emisija..
I nagovori me drugar da odgledamo pre serije.. prvo nisam htela, jer i inace ne volim takve emisije koje "otkrivajuneznamkakveistine" i koje su "izneznamkakveprodukcije".. ali predomislih se, kontam videcu i inace ono sto znam..
(Just for the record, znam dosta)..
Ubacila sam se na scenu bacanja zene na neki kovceg i njenog ridanja.. da li zbog toga sto sam preterano emotivna, ili zbog nekih drugih razloga.. zaplakala sam, instantno.. one velike krokodilske suze koje ne mozes da zaustavis..
Posle se samo redjalo.. od scene do scene, od ljudi i prica..
Medjutim.. ovaj post pisem najvise zbog jedne bake koja je na mene ostavila prejak utisak, i zbog koje placem i sad dok pisem ovo..
Baka zivi sam na Kosovu, zove se Duska.. ima 84 godine.. i nikad, ali nikad necu zaboraviti njeno lice.. i pogled, te tuzne oci, te okice koje odaju toliko bola, toliko prozivljenog, toliko tuge zbog toga gde je sad..
Ovo sto cu da napisem, zvucace mozda kao moje hvalisanje..
Ja necu zaboraviti ovu baku.. zelim joj svo zdravlje i srecu ovog sveta.. seticu je se u svojim molitvama..
Vi koji procitate ovaj post, molim vas, makar pokusajte sebi da priblizite moju emociju koju sam pokusala da prenesem.. iako reci ne mogu da opisu ono sto ja osecam sada..
Hvala.. molim vas, ne uzimajte ovaj post zdravo za gotovo..
Bila je ruska dokumentarna emisija o realnom stanju na Kosovu i govorilo se o onim cinjenicama o kojima se uglavnom cuti.. nisam gledala od pocetka, mislila sam da je to jos jedna od onih "zaista realnih" emisija..
I nagovori me drugar da odgledamo pre serije.. prvo nisam htela, jer i inace ne volim takve emisije koje "otkrivajuneznamkakveistine" i koje su "izneznamkakveprodukcije".. ali predomislih se, kontam videcu i inace ono sto znam..
(Just for the record, znam dosta)..
Ubacila sam se na scenu bacanja zene na neki kovceg i njenog ridanja.. da li zbog toga sto sam preterano emotivna, ili zbog nekih drugih razloga.. zaplakala sam, instantno.. one velike krokodilske suze koje ne mozes da zaustavis..
Posle se samo redjalo.. od scene do scene, od ljudi i prica..
Medjutim.. ovaj post pisem najvise zbog jedne bake koja je na mene ostavila prejak utisak, i zbog koje placem i sad dok pisem ovo..
Baka zivi sam na Kosovu, zove se Duska.. ima 84 godine.. i nikad, ali nikad necu zaboraviti njeno lice.. i pogled, te tuzne oci, te okice koje odaju toliko bola, toliko prozivljenog, toliko tuge zbog toga gde je sad..
Ovo sto cu da napisem, zvucace mozda kao moje hvalisanje..
Ja necu zaboraviti ovu baku.. zelim joj svo zdravlje i srecu ovog sveta.. seticu je se u svojim molitvama..
Vi koji procitate ovaj post, molim vas, makar pokusajte sebi da priblizite moju emociju koju sam pokusala da prenesem.. iako reci ne mogu da opisu ono sto ja osecam sada..
Hvala.. molim vas, ne uzimajte ovaj post zdravo za gotovo..
Komentari:
Poslao/la
kojak u 12:29, 27/12/2007 | Link | |
Shta reci!
A sve to se deshava u sred jebene "demokratske" Evrope,a pod patronatom "naaaajdemokratskije" zemlje na svetu USA, pa ti vidi kako to onda izgleda i ko je ko u toj prichi..:))
Pozdrav i ljub za suze sazaljenja divnoj emotivnoj devojchici..:)))