Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini dele ljudsku sposobnost individualnog prepoznavanja sebe i ostalih članova svoje vrste. Komuniciraju posebnom vrstom zvižduka, snažno reagujući na zvižduke rođaka i prijatelja, dok zvukove nepoznatih delfina uglavnom ignorišu. Ovo istraživanje vodi novom procenjivanju njihove inteligencije i pokretanju moralnih pitanja o odnosu čoveka prema delfinu.
“Još zanimljivija od toga je činjenica da dva delfina mogu pominjati trećem po imenu”, izjavila je Laela Sayigh, jedna od troje autora rada objavljenog na Nacionalnoj Akademiji Nauka. "Delfini proizvode zvižduke koji, poput imena, jednoznačno identifikuju jedinku".
Zanimljiva istraživanja nad delfinima obavljena su Sarasota Bay, u Floridi. Umesto reprodukcije zvuka pravih delfina, delfinima su puštani sintetizovani zvižduci koji su sadržali karakteristične informacije zvižduka pravih delfina. U 9 od 14 slučaja, delfini su prilazili zvučniku samo ako su čuli karakterističan zvižduk poznatih delfina.
"Činjenica da delfini koriste zvižduke kao referentne signale, tj. kao reči, je veoma zanimljivo otkriće, koje nas podstiče na dalje istraživanje. Delfini koriste te signale kako bi identifikovali druge delfine".
Najpoznatiji delfini na svetu, Ana-Marija Peharda
The Hithchhighers Guide To The Galaxy kaže da su delfini treće po redu najinteligentnije biće na zemlji - prvi su miševi, pa ljudi, pa delfini... I kad je zemlja bila par minuta od eksplozije, miševi su poginuli, ljudi su poginuli, a delfini su pobegli.
Zadnje što je delfin ikad rekao je bilo:
"skvi skvi skiv skiv skvi skiv skiv skvi",
u prevodu na engleski - "So long, and thanks for all the fish!"
Do tog trenutka, Dobbs je bio vrlo zaokupljen medicinskim istraživanjima koje je kasnije napustio i posvetio se zaštiti i osvješćivanju javnosti o životu delfina.Njegov se život pretvorio u istragu i otkrivanje radosti koju delfini unose u život ljudi.
Njegova prva knjiga «Sledeći delfina» iz 1977. govori o Donaldu. Otad je napisao brojne knjige o bliskim susretima i vremenu provedenom sa mnogim drugim delfinima-samcima, poput Percy i Freddy-a iz U.K, Simo iz Walesa, Jean Louisa iz Francuske, Jo-Jo iz Turske i mnogih drugih. «Priča o dva delfina» govori o Percy-u, «Plesati na pesmu delfina» govori o Simu i Fungie, «Putovanje u delfinove snove» je knjiga o Frediu i Jo-Jo.
Mnogo je posebnih delfina-samaca sveta koji su sagradili most između čoveka i delfina i uspostavili zapanjujuće kontakte. Nažalost, mnoge od tih situacija su završile kobno po delfine kao tužna refleksija okrutnosti naše vrste.
Fungie
Uz Fungie je vezana posebna priča koja traje sve do današnjeg dana. Radi se o sazrelom delfinu koji živi u Dingle Bay-u, u Irskoj. Prvi put je viđen na tom mestu 1984. i tamo se dan danas svakodnevno pojavljuje. Fugie voli biti u društvu ljudi, zbog čega je postao turistička atrakcija i posetile su ga već hiljade ljudi s kojima se igrao i plivao.
Sam inicira igre s plivačima tako što im dolazi s leđa i podiže ih u vis. Ponekad nežno dodiruje maske za lice plivača, kao da ih ljubi da bi zadobio njihovu pažnju..
Poznat je i po tome što preskače omanje brodove, a pliva uz one veće i radoznale putnike zapljuskuje kapljicama vode.
Pelorus Jack
Prvi puta je viđen daleke 1888. Više od dvadeset godina je pratio i vodio brodove između Wellingtona i u Nelsona u Novom Zelandu. Kad bi začuo zvuk brodskog motora, pojavio bi se i plivao uz bok ili ispred broda gotovo 20 minuta, vodeći ga u sigurnost luke kroz opasan prelaz. Činilo se da su mu omiljeni bili parni brodovi. Ubrzo nakon što se pročulo za njegove altruistične pothvate, postao je slavan i o njemu su pisale sve novine.
Međutim, delfina je netko ranio puškom sa broda «Penguin» i zato je donesen zakon o njegovoj zaštiti . Od tog je vremene Jack verno predvodio brodove kroz tesnac još idućih 15 godina. Jedini brod kojem više nije pomogao, bio je Penguin, koji se kasnije nasukao i bio uništen. Kako je stario, bio je viđen sve ređe, a na kraju ga više niko nije video.
Gabriel
Delfin je poznat još iz 1814.naročito po brojnim kontaktima koje je uspostavljao naročito s decom. Neko pohlepan je ,međutim, odlučio zaraditi na Gabrielu i odvesti ga u zabavni park u Londonu. Gabriel je uginuo na putu do parka zbog izuzetno strašnih transportnih cimanja .
Nina
1972. godine, otpočelo je prijateljstvo između španjolskog ribara i lokalnog delfina Nine.
Nina je bila poznata kao vrlo druželjubiva i nežna u kontaktu s ljudima. Pravila je društvo ribaru kad bi skupljao mreže s mora , a jednom je prilikom pomogla uspaničenom plivaču ,koji se zamalo utopio; da dođe do obale. Rado se igrala s plivačima, naročito s decom i nikad nije prihvatala hranu. Udaljavala bi se samo na par sati svako popodne kako bi se nahranila i odmorila. Brzo je postala poznata širom sveta i čak je slavni Jacques Cousteau pisao o Nini u svojoj knjizi o delfinima. Negde u to vreme zbog njene sigurnosti je bio zabranjen izlov ribe sa mrežama i eksplozivom. Ipak, samo pet dana posle pronađena je mrtva, verovatno od eksplozije. Lokalni meštani smatraju je heroinom i njoj u spomen podigli su spomenik.
Jean-Louis
Prvi je puta primećen 1978 kad je povukao uže brodića na iznenađenje ribara.
Živeo je u vodama Britanije barem 10 godina, a omiljeno mu je mesto bilo «delfinska stena» u blizini koje je surfovao na talasima. Obično je voleo plivati uz kanue i igrati se skrivača sa plivačima, imitirajući njihov stil plivanja. Uskoro je postao maskota lokalnih ribara i znak dobre sreće. Horace Dobbs je snimio film o Jean-Louisu i učinio ga besmrtnim u jednoj od svojih knjiga.
Najpoznatija tv-serija o delfinu imenom Fliper prikazaivana je 60-ih godina. Serija se bavila prirodom, inteligencijom, igrom i prijateljstvu delfina sa čovekom.
Delfini su sisavci, i nakon 8-11 meseci, ženka rađa mladunče, kojem najpre izlazi rep. Naime, za život delfina, kao uostalom svih sisavaca, neophodna je svetlost, i kad bi najpre izašla glava, mladunče bi se ugušilo do vremena kad bi celo bilo rođeno.
Novorođeno mladunče majka odgura na površinu kako bi po prvi puta u životu udahnulo vazduh. Većina delfina dolazi na svet tekom toplih meseci u godini.
Pri porođaju majka i mladunče budu okruženi ostalim članovima skupine koji čuvaju stražu da bi onesposobili morske pse i druge grabežljivce, eventualno privučene mirisom krvi.Da bi zaštitili majku i mladunče, ostali delfini formiraju zaštitni zid svojim tijelima da bi spriječili napade.Mladunče ostaje uz majku između 3-6 godina, i tijekom tog razdoblja uči o tehnikama hranjenja, o socijalnoj interakciji i životu u grupi.Nakon tog razdoblja, ženke uobičajeno ostaju sa obitelji, a mužjaci često odlaze da bi formirali asocijacije s drugim mužjacima.
Delfini žive u skupinama koje su zapravo vrlo otvorene jer su poznati mnogi slučajevi interakcije delfina iz različitih skupina.
Ukoliko neki od delfina dođe u opasnost i počinje se utapati, ostali delfini mu dolaze u pomoć i svojim telima podupiru telo utapajućeg kako bi otvor kroz koji diše bio iznad vode.
 |
Zašto mačke predu? Odgovor na ovo pitanje kao da je jasan sam po sebi: mačka koja prede je zadovoljna mačka. Međutim takav odgovor ipak nije u potpunosti tačan. Brojna posmatranja pokazuju da često predu i mačke koje nešto boli, koje su ranjene ili koje upravo kote mladunčad, što je takođe bolno. Mačke u takvim situacijama nikako ne možemo smatrati srecnim,zadovoljnim mačkama. Tačno je da zadovoljne mačke takođe predu, ali zadovoljstvo nipošto nije jedini razlog predenja. Tačnije objašnjenje, koje odgovara svim slučajevima, glasi: predenjem se signalizira naklonost nekom ili nečem, dakle, naklono socijalno raspoloženje. Njime se, na primer, može signalizirati veterinaru da neka ranjena mačka oseća potrebu za prijateljstvom ili se može emitirati vlasniku kao signal zahvalnosti za nešto što je za nju učinio.
Mačke počinju presti kad su stare samo jedan dan i to dok sisaju. Predenje je signal za majku da sve ide u redu i da mleko teče kako treba. Ona tako može na miru ležati znajući da mleko stiže tamo gde treba. Može to saznavati i da ne gleda mačiće. I ona prede i tako daje doznanje mačićima da je i ona zadovoljna.
 |
|
> Mačke počinju presti kada napune jedan dan starosti. > Mogu neprekidno presti dok udišu i izdišu vazduh. > Predenje je obično znak zadovoljstva, ali mačke predu i kada ih nešto boli. |
Jedna od važnih razlika među malih mačaka (npr. naših domaćih) i velikih (lavovi, tigrovi...) je to što velike mačke ne mogu presti. Neki veliki tigar pozdravit će vas zvukom nalik na gunđanje, koji proizvede jednosmernim izdisanjem vazduha. On ne može proizvesti dvosmerni zvuk predenja, što ga proizvodi mačka, zvuk koji je neprestan i koji se izvodi ravnomernim udisanjem i izdisanjem vazduha. Izdisajno-udisajni ritam mačjeg predenja mačka može proizvoditi i potpuno zatvorenim ustima i to može neprekidno trajati satima, ako su za to povoljne okolnosti. U tom su pogledu male mačke naprednije pred svojim divovskim rođacima, ali velike mačke to nadoknađuju jednom sposobnošću koju male mačke ne poseduju: mogu rikati.
Pogled 
 |
Upoređujući ih s ljudima, mačke su relativno male. Iako su dobro naoružane zubima i kandžama, njima se čini razumno biti na oprezu od stvorenja naše veličine, osim ako znaju da za njih ne predstavljamo opasnost. Nesocijalizirane mačke ili one s kojima ljudi nisu dobro postupili posebnu važnost pridaju izbegavanju ozleda. Pogled je jedan od prvih znakova da je druga životinja spremna za susret. Ukoliko nema poverenja u ljude, vreme je za povlačenje. Mačke zure kako bi uplašile jedna drugu, a dugotrajni pogled može kod svih mačaka, bile one poverljive ili ne, izazvati zabrinutost i naterati ih na beg.
|
|
- Pri slučajnom pogledu mačke trepću i imaju poluzatvorene oči. - Kako biste se sprijateljili s nepoznatom mačkom kad uhvatite njen pogled, trepćite i gledajte u stranu. |
Ljudi koji ne vole mačke često shvate da se mačke, tokom poseta kućanstvu koje ima mačku, odluče sesti upravo njima u krilo. Izostanak pogleda olakšava mački približavanje, dok od ljudi koji ih vole mačke beže jer se boje njihovog prijateljskog pogleda.
Čak i mačke koje dobro poznaju svoje vlasnike ne vole kad oni u njih zure. Iako se tokom života s nama naviknu na naš pogled, zbog neprestanog gledanja mogu osećati nelagodu i okretati se na drugu stranu dok napetost ne popusti. Drugi način na koji si mogu pomoći je zatvoriti oči. Ukoliko osećaju nelagodu, ali nisu dovoljno uplašene da bi otišle, zatvaranje očiju im omogućava razmišljanje poput Ja ne mogu videti tebe, a ni ti mene!
|
Potrebno je poslušati pokoji savet od ljudi koji imaju iskustva s mačkama, zato je ovde navedeno nekoliko sitnica koje bi trebalo znati kako bi vlastitoj mački osigurali sigurniji i srecniji život.
|
||||||
|
||||||
|
||||||
|
||||||
|
||||||
|
||||||
Biografija
|
||||||
 Cameron Diaz se prvi pu pojavljuje na filmu 1990 godine u filmu Jim Carrey-a "Maska". Nakon ovog filmskog hita ponudjena joj je uloga u filmu "Mortal Kombat" ali ona odusta je zbog povrede koju je dobila prilikom priprema za snimanje ovoga filma. Kasnije se pojavljivala u nekim filmovima nezavisne produkcije. Njeno strpljene i discipla koje je pokazala u filmskoj karijeri imali su veoma vaznu ulogu u njenoj karijeri modela. Sa sesnaest godina na jednoj holivudskoj zabavi upoznaje fotografa Elite Modeling Agency i tu zapocinje karijeru modela. Tada moli roditelje, oca(a kubansko-americkog doseljenika) i majku (Nemicu rodjenu u Americi) da joj dopuste da karijeru nastavi u Japanu zajedno sa petnaestogodisnjom drugaricom takodje modelom.Njeni roditelji zele da se situacija sporije odvija ali ipak je pustaju u Japan. Povodom odlaska Cameron izjavljuje da je samo dete ali da moze sa svim da se nosit.Ali kasnije je rekla da nije lako biti sesnaestogodinja devojcica u stranoj zemlji bez ikoga starijeg da joj kaze kad da dodje kuci. Pa sledecih pet godina provodi putujuci po Australiji, Marocu, Parisu, Mexicu itd.prije nego sto se skrasila sa Carlos-om de La Torre, video producentom i njenim prijateljem vec 5 godina. Sa 21. godinom pojavljuje se u reklama za Calvin Klein, Levi's, and Coca Cola, ali ova mlada manekenka postaje umorna od putavanja i snimanja reklama i odlucuje da se oproba u svetu filma. Posle nekoliko audicija dobija ulogu u filma Jim-a Carrey-a Maska. Sto predstavlja jos jednu prekretnicu u njenoj karijeri! Posle Maske glumi u filmovima neavisne produkcije. Iga ulogu Jude u Poslednjoj veceri (The Last Supper (1995)), rezisera Stacy Title. "Glumila sam u poslednjoj veceri samo da bih imala priliku da saradjujem sa drugim glumcima i steknem neophodno iskustvo, prvo posle maske" Sve se to desava 1995 i iste godine Cameron raskida petogodisnju vezu sa Carlos-om de La Torre. U filmu Feeling Minnesota (1996), glumi sa Keanu Reeves-om. She's the One (1996) (Ona je ta), je sledeci jen film u kojem ima priliku da pokaze svoje izvanredni telo u kupacem kostimu u nekoliko scena plivanja. Iste godine snima i film Head Above Water (Glava iznad vode). Iste godine imenovana je za N.A.T.O./ShowWest zensku zvezdu Sutrasnjice od strane National Association of Theater Owners. Sad vec iza sebe ima nekoliko filmova i malu grupu obozavaoca. Cameron se vraca u velike filmske studije i sa jos jednom filmskom lepoticom Juliom Roberts pojavljuje se u film My Best Friend's Wedding (Vencanje mog najboljeg druga.Sledi film "A Live Less Ordinary" Dannija Boyla. sa sada vec bivsim deckom Mattom Dillonom glumi glavnu ulgu Nesto u vezi Meri "There's Something About Mary", zatim u filmovima Very Bad Things (1998) kao Laura Garrety, Fear and Loathing in Las Vegas (1998) kao TV reporter, kao i u Any given Sunday (1999). I na kraju vrhunac njene slave predstavlja film Carlijevi andjeli.
|
||||||
Datum rodjena: 30. avgust 1972. 
Cameron je tog dana otišla na pučinu sa starijom sestrom i prijateljima, takođe surferima. Kada su se prepustili talasima, ona je u jednom trenutku, stojeći na dasci, izgubila ravnotežu, pala i udarila licem pravo o surfersku dasku svog prijatelja. Njena sestra smatra da bi nezgoda bila veća da daska nije bila prekrivena talasima.