Smackdown
- Mama, pronašao sam novu emisiju na televiziji i ona mi je sad omiljena - reče moj šestogodišnji sin po povratku sa rekreativne nastave sa vrtićem.
- Koju sine?
- Američko rvanje - reče ponosno.
- Ko vam je dozvolio da to gledate?
- Vaspitačica. I svi moji drugari to gledaju na televiziji Fox.
Moj sin i ja smo napravili dogovor: igranje igrica je ograničeno na sat vremena dnevno, gledanje televizije takođe, osim vikendom kad se daju dugometražni Diznijevi crtaći na televiziji. Igrice i emisije koje gleda odobravam ja i vršim strogu selekciju. Neša još uvek nema pristup internetu. Naravno da je bilo pobune i još uvek je ima, ali logika za sada odnosi pobedu - da bi mogao da uradi sve što želi u toku dana, mora ograničiti vreme za igrice i TV. U našoj maloj enklavi je tako. A van nje - ovako:
Izvor - Politika online za utorak 11. mart 2008.
Zrenjanin – Na ulazu u osnovnu školu „Petar Petrović Njegoš” okačen je isečak iz novina na kome se na slici vidi dvanaestogodišnjak iz Pirota kako na svom telu pokazuje veliki ožiljak od svežeg operativnog zahvata. Dečaku je, prilikom demonstracije američkog rvanja, stradala slezina i on je završio u bolnici gde mu je i odstranjena. Čelnici zrenjaninske škole su sliku okačili radi opomene svojim đacima.
– Osmaci već shvataju da je u pomenutom sportu u pitanju simuliranje i većina dece zna da je reč o pretvaranju, ali je opasno što mlađi ne mogu da se odupru tom zovu besa i žestine i žele da oponašaju kečere i izvode poteze za koje nisu utrenirani, pa se često igra završi razbijenim glavama i drugim povredama – kaže psiholog Jasmina Bogdanović.
U ovoj školi čujemo da mališani vežbaju pojedine zahvate na putu do škole ili u kući, kad nema roditelja. Među najpopularnijim je „labudov skok” – doskok prsima na podloge od ranaca i jastuka.
"Američko rvanje”, koje se emituje na Foks televiziji ponedeljkom i utorkom u 20 sati, opisuje se na internet prezentaciji ove medijske kuće kao „borba bez krutih pravila, gde takmičari daju sve od sebe pred publikom koja očekuje super zabavu, neobične pokrete, spektakularne udarce i senzacionalnu pobedu”. Sa napomenom – sve je zabava. Ove „zabavne” emisije, ipak, prestaju da budu takve kada se presele u školska dvorišta.
----------------------------------------------------------------------------------------------
27.11.2007 ,
Izvor: PRESS
ŠKOLARCI KEČERI
Đaci osnovnih škola, imitirajući američke kečere sa televizije, organizuju prave mečeve, jednom osmogodišnjaku čak slomljena ruka!
Đaci Osnovne škole „Marija Bursać" iz Beograda, podstaknuti emisijom „Američko rvanje" na TV Foks, svakodnevno u školi imitiraju kečere i organizuju „borbe" u kojima se ozbiljno povređuju. U tim međusobnim obračunima, jednom osmogodišnjem dečaku, koji ide u drugi razred, slomljena je ruka! Pomama za kečerima, prema saznanjima Pressa, nije uhvatila samo beogradske školarce, nego se raširila i po Srbiji.
Psiholog upozorava roditelje!
Psiholog Aleksandra Jovanović-Mađar kaže za Press da je „oponašanje idola" karakteristično za ovaj uzrast, ali da osmogodišnjaci nisu svesni posledica ovakvih igara.
- Deca starija od 12 godina imaju razvijenu svest da je u pitanju igra i znaju da se čuvaju kada imitiraju takve scene. Međutim, deca od osam i devet godina još nemaju taj nivo razmišljanja. Oni su, kao sva deca, znatiželjni da probaju sve i lako se upuštaju u razne igre. Kada dođe do ovakvih posledica u dečijoj igri, treba uključiti sve strane - roditelje, učitelje, školske psihologe... - kaže Aleksandra Jovanović-Mađar. Ipak, ona ističe da je u kontrolisanju ponašanja deteta najvažnija uloga roditelja.
- Dobro je ako je roditelj kod kuće kada se takve emisije prikazuju, jer može direktno da kontroliše dete. Važno je razgovarati s detetom i objasniti mu zašto to nije dobro za njega. Razvijanje samodiscipline i odgovornosti kod dece izuzetno je važno, i to se radi tokom čitavog odrastanja, a ne samo u detinjstvu - kaže Mađar.
------------------------------------------------------------------------------------------
Slažem se da roditelji imaju odlučujuću ulogu u usmeravanju deteta. Ipak, kada dete izađe iz kuće i izvesno vreme nije pod strogom kontrolom roditelja, dešavaju se ovakve stvari. Ako svi dečaci u grupi predškolskog uzrasta redovno gledaju američko rvanje i njihovi roditelji ne smatraju da je to čudno ili loše, kako da objasnim svom detetu da to ne treba da gleda, jer je štetno, opasno i besmisleno? Da li treba da ga usmeravam da na agresiju odgovori agresijom, da ga pripremam za život u džungli, da na vreme počne da trenira borilačke sportove? A televizije u udarnim terminima prikazuju emisije ovakvog sadržaja.
Ipak, ohrabruje reakcija nadležnih na ovu konkretnu pojavu.
------------------------------------------------------------------------------------------
Izvor: 24sata online Utorak, 11 Mart 2008
Američko rvanje ugrožava prava dece
11.03.2008. - 00:15
OMBUDSMAN - Vojvođanski ombudsman Petar Teofilović saopštio je da su prava dece ugrožena emitovanjem emisija u kojima se prikazuje nasilničko ponašanje.
Teofilović je upozorio i državne organe na ugrožavanje prava dece koja su izložena primerima nasilnog ponašanja u emisijama poput „Američkog rvanja” koje se prikazuje na televiziji Foks.
- Iako u najavi emisije gledaoci dobijaju poruku da ne pokušavaju da izvode prikazane egzibicije, primećeno je da deca školskog uzrasta primenjuju rvačke zahvate viđene u ovim emisijama - navodi se u saopštenju.
Ombudsman je podsetio na Opšte obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera koje je donela Republička radiodifuzna agencija (RRA), u kome su jasno naznačene obaveze koje su emiteri dužni da poštuju.
- Osim obaveze da posebno najave ili označavaju programe koji mogu ugrožavati decu i omladinu, emiteri ne smeju da emituju materijale koji deluju štetno u vaspitnom, obrazovnom, zdravstvenom ili higijenskom smislu, kao ni sadržaje koji podstiču nasilje - navodi se u saopštenju.
Teofilović je apelovao na elektronske medije koji emituju tu vrstu programa da se pridržavaju obaveza iz Kodeksa ponašanja emitera ili da te emisije emituju u periodu od ponoći do šest sati.
Savet RRA je prošle nedelje odlučio da pozove predstavnike televizije Foks na izjašnjavanje zbog emisije „Američko rvanje”.
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 27 ) | Pošalji komentar
Meni je trebalo deset dana da shvatim, da oni to ne vide tako kako mi vidimo ;)
Koja vajda od toga?
Zabava? Izem ti takvu zabavu, danas bar ima zabava koliko hoćeš!
Zabraniti detetu takve stvari i gotovo.
Bolje ono da plače nego ja da kukam.
Moje dete se takođe ne mlati u vrtiću. Ali zato NJEGA mlate. I TO je poenta ovog posta.
Izmenio spes dana 11.3.2008 u 23:38
A koliko se sećam nigde nisam upotrebio izraz plemeniti sport.
I nije to moj svet, a pošto staklenog zvona nema, učestvujem u tom svetu tako što glasno kažem da je emisija grozna, da mi je taj "sport" besmislen, i da biti roditelj znači i zabraniti. I vaspitačice treba neko da vaspita, a ćutanje nije način.
Bravo za aktuelnost na ovom blogu.
btw, postoje roditelji kreteni neiživljeni koji svoju decu vaspitavaju da je sila u redu. postoje roditelji koji svoju decu uče da je zlato sve što sija i da ga treba zgrabiti pre drugih. postoje roditelji koji decu drže maltene u pritvoru, da se tako izjasnim. postoje roditelji na lekovima za živce koji idu iz krajnosti u krajnost. postoje svakakvi roditelji. najbolji su oni čija su deca zdravorazumna, srećna, skromna, i pre svega zadovoljna onim što im život pruža sa pravom izbora. uskraćivanjem detinjstva stvaraju se posledice. preteranom slobodom stvaraju se kreteni. balans života između dece i realnog sveta treba da bude zasnovan na zdravorazumnom vaspitavanju. na žalost dece, roditelji su ti koji od njih samih stvaraju to što stvaraju. nije kriva ni država ni televizija ni pera ni mika. osnovni krivac je roditelj.
možda će tupavo da zvuči, ali moj Đorđe ima 10 godina. gleda to rvanje redovno sa starijim bratom i sestrom. niko od njih ne pokušava da izigrava rvača. gledaju svašta na toj televiziji, a ipak nisu agresivni nit u školi, nit napolju, nit u kući. nit su kreteni a bogami nisu ni pod staklenim zvonom. troje sasvim normalne dece. pod uticajem televizije? ne. pod uticajem roditelja, sa pravom na slobodu življenja.
Ekser
sami određuju kad će da ih izvrše,nisu nasilni,vole crtaće .Pre neki dan ćerka je jedva došla iz škole .Na fizičkom nastavnica otišla da pije kafu oni ostali da igraju košarku .Nekom dečaku otišla lopta u aut one se pobunile jednu je oborio drugoj udari šamar a moje dete pogodio loptom u stomak.Neznam ko je kriv za takvo njegovo ponašanje
a čak i da znam od toga nemam ništa.
Zaista ne vidim zašto to prikazuju tokom dana, a kao ograničeno je na uzrast, (čini mi se, ispravite me ako grešim) stariji od šesnaest godina... Otkud onda albumi i sličice koji se masovno prodaju, zar to kupuju stariji od 16 ;) čisto sumnjam :)))
Da li mi možemo da utičemo na programsku šemu bilo koje televizije? Možda će se neki iznenaditi, ali svaka iole ozbiljna kompanija pažljivo prati šta se u medijima govori o njoj. Na osnovu toga se kreira politika kompanije. Na zapadu mediji kreiraju i politiku države. Kod nas, blog je medij čiji uticaj raste i njegov uticaj je već vidljiv. Jedna domaća kompanija je prekinula emitovanje reklame posle posta na veoma posećenom blogu. Toliko o uticaju. Ja pišem o onome što bih želela da promenim. Pišite i vi, zajedno ćemo to lakše učiniti.