Spes, ultima dea

Nešto sam hteo da kažem ali nemam šta.
Događa se to i ženama, da posustanu.
Sve češće se događa svima, umorni od dugogodišnje agonije. Ipak smo mi predugo u getu.
Stra' me samo da ne bude kao sa ciganskim konjem. Kada je naučio da ne jede, lipsao je :(
A oduvek je bilo, najači samo ostaju, nikada se ne predaju. Opstanak. Prirodna selekcija.
Ko preživi pričat će.

Druže, jedno je posustati pa nastaviti, a drugo je odustati. Žena srazmerno ređe odustaje od dece (zapravo od svega) zarad sopstvenog komfora ili zbog slabosti. A ovo je postalo epidemija.

Izmenio spes dana 20.2.2008 u 23:22

Jedno su filmovi, a drugo je surova stvarnost. Preteška je ovo tema za blog, ali ne bih se olako zaletao, kad samo letimično pogledam naslove tipa: „beba u kontejneru“, „zadavila novorodjenče“ i slične.
Imaš i ženskih ameba, dao bog u još većem procentu...

Anonimni, film je bio samo povod, svi ostali primeri su iz života. A ima ih mnogo više za koje ja znam. Zašto misliš da je tema preteška za blog? Blog je samo preslikan realni život, zajedno sa problemima. I zamenjuješ teze - ja govorim o zrelim, jakim individuama koje se zbog nekog razloga pretvore u svoju suprotnost. Ne o slučajevima sa margina.

anonimni, uozbilji se, imaš 56 godina!:)

Stvarno ne bih ovo vezivao za pol.
Pucanje je pucanje.
Svako ima svoju granicu.
U mom okruzenju ima ovakvih primera i kod m i kod ž.

Све су то последице дугогодишпњих утицаја експеримената које над овим народом врши свет.

Mislim da je obično razlog gubitak motiva. Iako za to nema realnog objašnjenja pogotovo kad je porodica formirana, sa decom, nešto se dogodi što nekim ljudima život učini besmislenim. Verovatno je zato u filmu dat taj primer gde je posle smrti pacijenta hirurg zapao u depresiju. Da znamo sve te mehanizme ne bi bilo psihičkih problema kod ljudi kojima se dogode teške nevolje. Naravno da ne mislim na one koji imaju u pozadini svog ponašanja neke organske promene. Ima i onih koji su verovatno jednostavno lenji i svoj status maskiraju nezadovoljstvom ili depresijom dok pri tome žive na račun drugih.

u principu se slazem sa prethodnim komentarima. desava se i kod muskaraca i kod zena. svako ima svoje granice. ovakav nacin zivota, svakodnevni stresovi...mozda je muskarcima jos teze jer se od njih ocekuje da imaju veca muda pa je pritisak na njih veci, u jednom trenutku se osete dovoljno neadekvatni, nesposobni, padnu u depresiju, ili pozele promene. ja mislim da ih ne treba osudjivati vec razgovarati, razumeti i pomoci, cak zatraziti i strucnu pomoc, depresija nije ni malo naivna bolest, a ni jednog coveka ne treba osudjivati zato sto se razboleo, niti ga nazivati slabicem, lencugom, neodgovornim zato sto su njegovi psihicki kapaciteti istroseni i ima problem u funkcionisanju. naravno, drugacije je kada je osoba po prirodi lenja i parazitski nastrojena, ali to se manifestuje od samog pocetka veze i koliko sam razumela, ni u jednom od ovih primera nite to slucaj. partneri su im bolesni, imaju problem, zasto im ne pomognu, a ne osudjuju. u svim ovim primerima los stav i perspektivu i podjednaku nefunkcionalnost u bracnom i porodicnom zivotu pokazuju i muskarci i zene. a u zivotu podjednako zene zapadaju u depresiju, i desava im se sve to, samo sto su naucene da budu emotivno otvorenije pa ranije se otvaraju i cesto lakse izlaze na kraj sa tim, muskarci cute i trpe zbog svoje drustvene uloge do kraja, dok ne puknu skroz i dok ne dodje do ovih situacija kada je neophodna i strucna pomoc. poenta, ne osudjujte bolest, i ne generalizujte samo na muskarce.

sorry na oduzenom komentaru

Lady, kad je porodica formirana opravdanje je samo funkcionalni poremećaj. Sve ostalo je znak slabosti. Previše je lako odustati i prepustiti sve nekom drugom.

Rea, ni u jednom od ovih slučajeva nije reč o kliničkoj depresiji. U većini je pokušano sve da se situacija promeni, nuđena je pomoć, čak i stručna. I ne, nije tako bilo od početka. Da jeste, ni ovog posta ne bi bilo, ni čuđenja šta to bi sa ljudima. Sve bi bilo jasno. Muškarcima teže? Rea, Rea... Oni su jednostavno, u jednom trenutku odustali od svojih kapaciteta i povukli se. Ja govorim o svom iskustvu, o onome što čujem i što doživljavam. To svakako mora biti u nekoj meri subjektivno. Ali zašto me stalno optužuju za generalizaciju? Jednostavno, ne poznajem nijednu ženu koja je učinila nešto slično, što ne znači da ih nema, ali mislim da su ipak u manjini.

ja sad nemam dovoljno podataka da diskutujem, imam samo odlomke necijih ispovesti i ono sto mogu da zakljucim na osnovu tih odlomaka, a to je verovatno kao da pokusavam da pricam o slagalici na osnovu nekoliko delica. ali ipak imam potrebu da kazem, bas zbog ovih odlomaka, jer iz njih prepoznajem nefunkcionalnost cele porodice, a ne samo muskarca. nemam potrebu da branim muskrace kao muskarce, vec stanje u kom se nalaze. verujem da vecina njih nije svojom voljom tek tako odustala od porodice, posla i zivota i prepustila se apatiji i lenjosti. nije to nesto na sta oni mogu da uticu voljom, njihovo stanje nije bezobrazluk, niti kukavicluk, niti odustajanje zato sto je tako lakse, oni imaju ogroman problem sa sobom i svojom psihom i svojim zivotom i osecanjem i dozivljavanjem samih sebe, odatle sve potice, i sve ove zene su besne na njih zato sto je tako, a nisu oni krivi, i one ne treba da budu besne i ljude, vec pune razumevanja i podrske, svojim besom i takvim stavom samo pogorsavaju stvari, jer se u ovom slucaju muskarac oseca sve gore i gore i sve neadekvatniji i sve manje muskarac. uopste nije naivna situacija koja moze dovesti i do samoubistva, jer ti muskarci vise nece videti drugi izlaz.

prva stvar koju naucis na psihologiji je da, osim ako nisu fizioloski utemeljene ili nisu u pitanju psihoze nikada nije bolestan samo pojedinac, on je na neki nacin zrtva, bolesna je cela porodica, nefunkcionalna je porodica, a ne on, on je samo najslabija karika.
"Pokušao sam, ali nije ovo za mene. Imaš prevelika muda - reče gospodin nesposobni sasvim iznenada svojoj mladoj, lepoj i sposobnoj ženi, ostavi nju i malo dete i ode da živi u svojoj močvari, bez napora i obaveza koje život nameće. - Želim ti da nađeš nekog sa većim mudima" - pa ovaj covek prosto vapi za pomocu, sve je svojoj zeni rekao u ovoj recenici, ali ona ne ume da cuje, on se ne oseca kao muskarac, ne oseca se da moze da odgovori svim obavezama koje se pred njega stavljaju, on nije odustao jer je bezobrazan, on ne moze da se izbori sa svim sto zivot pred njega stavlja, prosto covek moli za pomoc...
"On se premešta sa kreveta na fotelju, za sto i ponovo na krevet. To traje nekoliko godina. Ja izdržavam porodicu, ali on očekuje da se pita o važnim stvarima. Sitnice, kao odlazak u prodavnicu, ili školarina za dete ga ne zanimaju. Komad nameštaja? Ni toliko mi ne koristi." - udzbenicki opis depresije...mislis da taj covek uziva u svom dosadnom beznacajnom zivotu, da on ne bi zeleo da mu bude bolje, da mu zivot ponovo ima smisla i da se on opet oseti kao zivo bice i kao muskarac?
kako mogu da ih mrze zbog slabosti. ok, jace su od njih mozda, njihovi kapaciteti su manji nego sto su one mislile i ocekivale, razocarane su i besne, ali zaboga, obrazovane zene...ako volite pomozite, ako ne volite ok, pustite ih nek propadnu...
nije rec o klinickoj depresiji jer nisu hteli kod lekara pa nije dijagnostikovana ili su bili pa nije utvrdjena? i ako nije utvrdjena depresija imaju psihickih problema prilagodjavanja i odgovaranja na svakodnevne obaveze, a to je korak do depresije. da li su prihvatali strucnu pomoc? to je vec problem nase zatucanosti da je sramora otici kod psihologa ili psihijatra. sto se psihicke bolesti jos uvek posmatraju kao bezobrazluk i nedostatak volje a ne kao bolesti. kad slomis nogu ne lecis se voljom. da li bi i tad bile besne toliko na njih, da je fizicka, a ne psihicka povreda u pitanju...
opet oduzih, ne umem kratko pa to ti je, a poenta je opet kratka i jasna, nikako se ne slazem da su oni jednostavno u jednom trenutku, eto tek tako, odustali od svojih kapaciteta i povukli se, zato sto je tako lakse. njima je mnogo teze i vise pate od svojih zena...prvo osecaj neadekvatnosti, nisu dovoljno muskraci jer ne mogu da odgovore na sve obaveze, mrznja prema sebi zbog toga, osecaj krivice zbog porodice, zene koje ih jos vise krive i pritiskaju i mrze i optuzuju, a oni bi, ali ne mogu da nadju izlaz...
i da, jos ne radim, ali se krecem po malo u tim krugovima klinickih psi radnika, nije cesca takva pojava kod muskaraca nego kod zena, zavisi od pojednica do pojedinca, od kapaciteta i uslova zivota koji dovode do ovakvih situacija...
veliki pozzz i opet sorry zbog oduzenosti

Све сам прочитала. Нека мој коментар буде мој последњи пост. Рецимо да је овде прочитано испровоцирало мој поглед из другог угла. Не постоје неупотребљиви људи. Постоје мало вољени или вољени, али на неадекватан, не на њима потребан начин. Суштина љубави ваљда и јесте у ширини прихватања особа са којима укршамо своје путеве и подршка коју једни другима пружамо.

Izmenio drvo dana 21.2.2008 u 11:11

Ljubavlju i strpljenjem se nekad može postići poboljšanje, a nekad ni to ne uspeva, ma koliko se pokušavalo. Interesantno je da se retko pominje uticaj sredine, faktor emancipacije žena i koliko je to uticalo da se položaj muškarca promeni, poremećeni odnosi u porodici uzrokovani krizom u društvu. U tom slučaju, promena je nastupila suviše naglo i odgovor na promenjenu situaciju nije adekvatan. Gde je uzrok? Bilo bi suviše lako svesti ove probleme na izolovan slučaj u Srbiji. Međutim, prema onome što čitam, izgleda da je to opšti problem. I opet, čini se da su žene prilagodljivije i da bolje reaguju.

sad se potpuno slazem sa spes. bas sam htela da napisem da ljubav cesto moze pomoci, ali da cesto nije dovoljna u ovakvim i slicnim situacijama, podrska i ljubav su neophodne, ali ne moraju same po sebi dovesti do resenja i poboljsanja. ovo govorim kao neko ko je godinu dana proveo sa depresivnom osobom, ocekujuci da ce razumevanje i ljubav pomoci, da ce se voljom i vremenom sve srediti, uzasna i ogromna greska. depresija je bolest, ozbiljna, stvarna bolest, jako cesta, i ako se uoce neki i najblazi simptomi treba se obratiti strucnom licu, lekaru. kad imate fiziolosku bolest ne lecite je ljubavlju i razumevanjem nego idete kod lekara. isti slucaj je sa psihickim tegobama. moj savet za sve slicne slucajeve kao sto su opisani da zajedno potraze nekog psihoterapeuta koji ce im pomoci da zajedno ponovo profunkcionisu. ustedece sebi mnogo vremena i zivaca :)

Oni vape u pomoć, hm! Ne bih baš rekla. Moj muž je prošao kroz razne faze dokonisanja, menjao poslodavce jer njegov ego ne može da trpi tamo neke šefove, probao x privatnih poslova - sve propali eksperimenti, a ja sam ćutala, podržavala, puštala..i opet je on bio taj koji je nervozan, koji viče na decu, koga sve i svako nervira. A ja sam ta koja je uvek imala stalan posao i dobra primanja, trpela razne polupismene šefove i poslodavce. E pa ne mogu više! I nemam ja šta njemu da pomažem, mislim da je 10 godina sasvim dovoljno i nemam strpljenja. I kako bre da mu pomažem kad radim po 10 sati dnevno, imam dvoje dece kojoj trebam da pomažem, da ih saslušam, da ih usmerim. Gde da nađem vremena i snage da i njemu pomažem? Ne mogu. Uskoro će i meni trebati pomoć, na ivici sam.

Rea, da, nemogućnost funkcionisanja u svakodnevnom životu jeste problem koji zahteva stručnu pomoć. O tome sam pisala u jednom od prethodnih postova.

Bubo, neprilagođen? A i ne želi da se prilagodi. TO jeste problem. I sama sam imala nešto slično.

joj, iskreno, ne poznajem mushkarce u godinama.. osim ako se u to ne rachunaju tata, stric i josh neka rodbina, kao i komshije.. al' jedno sigurno znam, mushkarci se teshko menjaju, shto bi trebalo da znachi, da je taj mushkarac uvek bio takav, samo je to "novo" stanje isplivalo na povrshinu..

buba, niko ne kaze da traba da ga trpis i izdrazavas, slozili smo se svi da postoje i oni muskarci (ja bih opet rekla ljudi, jer postoje takve i zene) koji su po prirodi, vaspitanju, karakteru takvi, lenji, egoisticni, razmazeni, paraziti...i naravno da takvom i nema pomoci jer on nece da se promeni, njemu je tako dobro. ja sam samo pokusala da stvari pokazem i osvetlim i iz drugog ugla, jer ovi muskarci o kojima je bilo rec u postu nisu bili takvi od pocetka, bili su funkcionalni, vredni, ambiciozni, dobro zaradjivali, gradili karijeru, izdrzavali i gradili porodicu...samo su se u nekom trenutku promenili i pretvorili u svoju suprotnost, samo sam pokusala da rasvetlim neke od slucajeva zasto je to tako i zasto moze da dodje do takvih situacija. a za lencuge i parazite nemam ni lek ni opravdanje, niti bih bilo kome savetovala da ih trpe i imaju razumevanja i strpljenja sa njima. ja sam samo stekla utisak da se ovde ne radi o takvim osobama. veliki pozzz

Ma znam sve to, Rea, ali reagujem burno jer se osetim prozvanom; imam lošu naviku da sebe osuđujem, da se ljutim na sebe, da se preispitujem da li vredi pokušati još nešto, da li ima svrhe trpeti...žderem se i žderem, a u stvari više i ne želim da se on promeni!

Ja bih na ovo samo da dodam da nije cak ni nacionalna specificnost (na stranu film) vec postaje globalna pojava zamena uloga i slabljenje kapaciteta za vrsenje istih...

Rea, dobro si razumela, ovde se radi o ljudima koji su bili funkcionalni a onda prestali to da budu. Otud i moja zapitanost.

Na sva ta pitanja jedino ti sama možeš odgovoriti. Ono što znam je da se takve osobe ne menjaju.

Lilith, upravo to sam i ja zaključila - reč je o globalnom fenomenu. Problem je što za zamenu uloga ni jedna strana nije spremna.

presavrne nešto... ili se čitav život (i muškarci i žene, da ne generaliziram) trse živjeti i raditi po nekim tuđim pravilima, protivno sebi i na kraju samo prepuknu