Куба: промене без тачкица, Srbija: tačkice bez promena
Izvor: Politika online za за суботу 5. јануар 2008.за суботу 5. јануар 2008.
|
Куба најављује да ће ова година, пола века од почетка социјалистичке револуције и 17 месеци откако се Фидел Кастро са јавних тргова повукао у болесничке одаје, бити година промена. То би, пре свега, морало да значи укидање тачкица. .... Јоани Санчес, тридесетдвогодишњакиња из Хаване, себе сматра „слободним електроном” на Куби и тврди, парафразирајући наслов романа чешког дисидентског писца Милана Кундере да „живот није негде другде” већ на другачијој Куби. Припада генерацији рођеној седамдесетих и осамдесетих, обележеној ограничењима струје и намирница, организованим пионирским школама, совјетским играчкама и илегалним одласцима са Кубе. .... Као „личну терапију” пре девет месеци отворила је свој блог. Претходно је радила јогу, повлачила се у самоизолацију, ишла на „тај-чи”, ништа није помогло. Постепено, њене „вињете о изгубљеним илузијама”, фрагменти из кубанске стварности које је качила на блог, повратиле су јој смисао живота. Циљ јој је, како каже, да да мали лични допринос рушењу зидова и стварању нове Кубе. Преобуче се у страну туристкињу и у хотел улази поздрављајући портире на немачком језику, одлази до компјутера са интернетском везом резервисаном само за стране туристе. Своју причу куца муњевитом брзином зато што сат везе на сајберспејсу кошта колико петнаестодневна плата. |
Ipak, priznaćete, bez obzira na zaostalost Srbije kad je reč o informacionim tehnologijama i internetu, nijedan korisnik interneta ovde nema ni vremensko niti bilo kakvo drugo ograničenje da krstari internetom i na njemu objavljuje štogod mu drago. A koliko smo svojim pisanjem na blogu doprineli "stvaranju nove Srbije" kakvu većina nas priželjkuje i nada joj se za svog života?
Da li ste znali koliko je blog moćno sredstvo uticaja na javno mnjenje, na politiku većine ozbiljnih korporacija, pa čak i na politiku vrha države?
Raduje me što vidim da je sve više blogova koji nastaju sa željom da nešto promene u okoštalim birokratskim strukturama vlasti, javnih preduzeća i javnih servisa nasleđenim još iz vremena socijalizma i Miloševićevog populizma. Raduje me što vidim da takvi blogovi nailaze na odobravanje i razumevanje, umesto kao do skora na ravnodušnost i defetizam.
Pišite o onome što vam smeta, blogeri. Osvrnite se na ono što vam se događa, što vam ne odgovara i što biste hteli da promenite. Predložite rešenje. Dajte inicijativu. Pokrenite se. Jedan čovek ne može da učini mnogo. Ali mnogo ljudi može učiniti pomalo i može doprineti promenama.
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 14 ) | Pošalji komentar
imaš moje BUDJENJE i PROBUĐENU (koju si komentirala) na mojoj naslovnici...hvala ti, čitam ja tebe i dalje ;-)))
Pridružiću se mom blogoprijatelju Anagami u mišljenju, s tom razlikom što ja mogu reći sa sigurnošću: I umreću, bolje videt’ neću! On bar ima neke šanse, mladji je. Blogom možeš menjati svet, al’ Srbiju samo batinom. (Iz mog nedovršenog romana: „Nemaš pasoš, Hogare!“)...
Voleo bih da je drugacije, i cenim da je ono sto ti podstices dobro, pisanje ne moze da promeni ukupno drustvo, ali moze da utice na pojedinca, koji zeli da razmislja, da uci i da se menja.
Ipak, nas narod ima podanicki mentalitet, fantasticno razvijen pod Turcima, a unapredjen u kasnijim rezimima, i jos ce mnogo blogova biti napisano, pre nego sto u Srbiji, ako ikad, nastane to sto se zove javno mjenje, koje ni na Zapadu ne donosi odluke, ali ima svoju tezinu.
Tackice osamdesetih pamtim ( i par/nepar sistem, to bi valjalo uvesti opet :) ) , skeptik sam da cu doziveti neke krupnije promene u nasem mentalitetu.
A koliko god da vecina kuka (setite se anegdote o Knezu Milosu i njegovom raspitivanju da li narod kuka i zasto je to dobro) nas narod jos u velikoj vecini zeli Oca (nacije) za vodju i da mu bude ponizan.
To se ne menja, ono sto pravi razliku kroz istoriju je da je Srbija, kada je neko sposoban cvrstom rukom vodio, uz povoljne okolnosti za nas u okruzenju,prosperirala, a kada nas je vodila bagra ( svaka asocijacija i sa sadasnjim vodjstvom i ponudjenim alternativama je pozeljna) zestoko smo placali ceh tome sto nemamo ni pameti ni muda, da to menjamo.
Postoje naravno jaki primeri da je ovaj narod sposoban i za velika dela, nazalost, retko se to desava.
Ti primeri, ipak, ulivaju neku nadu, da ce mozda bar neke naredne generacije ovde ziveti priblizno nivou svojih potencijala.
Izmenio spes dana 6.1.2008 u 18:25
1. Hristos se rodi. :)
2. Blogeri su pametniji od KOG/ČIJEG proseka GDE?
Pozz, tvoja Atajlo.
1. Vaistinu.
2. Neću da globalizujem, pa ću reći: od prosečnog stanovnika Srbije. :))
Hvala :) na odgovoru.
Hvala :)) što ne globalizuješ.