Spes, ultima dea

Oduvek sam želela da imam dete. Nisam to ni sebi priznavala, naročito dok u blizini nije bilo onoga sa kim bih to mogla i htela da ostvarim. Astrolog mi je davno rekao – imaćeš devojčicu i sa njom ćeš se razumeti bez reči, biće to ona duhovna veza koju svako priželjkuje.

Kad sam upoznala Nešinog tatu, u slobodno vreme je čuvao dvogodišnju devojčicu naših zajedničkih prijatelja. Nikad, ni pre ni kasnije, nisam videla muškarca koji sa toliko ljubavi, pažnje, nežnosti i strpljenja postupa sa detetom. Zajedno smo priželjkivali ćerkicu, nežnu, umiljatu, sa plavim loknama. On je čak razmišljao o blizancima – dve umiljate devojčice ili dečak i umiljata devojčica. Bilo je  i strahova. Šta ako ne budem umela, mogla, znala. Šta ako detetu prenesem svoje skriptove i omiljene igre. Onda sam shvatila – niko nema petlju za to. I niko nije učio školu za to. U jednom trenutku želja nadvlada strah a dalje se pliva slobodnim stilom. Samo tako je moguće. 

Trudnoća je bila najlepši period u mom životu. Bila sam u potpunom i neprekidnom kontaktu sa sobom i novim životom. Spoljni svet je bio uključen samo ako nije moglo drugačije. Ljuljuškala sam i tetošila sebe i njega u sebi. I bila okružena pažnjom, ljubavlju i razumevanjem. Na trećem ultrazvučnom pregledu doktor je pitao: Želite li da znate pol deteta? Želela sam. Ja uvek želim da znam šta me čeka. Onda se za to pripremim. Dečak. Sigurno? Nema ni malo šanse da nije? Pa dobro, 20% još uvek ostavljam kao mogućnost. Na sledećem pregledu beba je mahala ručicom ispred lica, sisala palac, okretala se... E, sad je 100%, nema više sumnje – muško je! Kad smo izašli iz ordinacije pitala sam: - Može li da se zove Neša? – Naravno da može, ti mu daješ ime. Od tog trenutka imali smo i trećeg sagovornika. – Nešo, Nešice, Nešotije moj... I tata je razgovarao sa sinom, ozbiljno, kao muškarac sa muškarcem.... Neki su se čudili, neki smejali, neki krstili – kakva je to sad moda, još se dete nije rodilo, a oni mu dali ime, i razgovaraju sa njim. Ne valja to, zbog uroka, nije dobro... Znaju doktori i da pogreše. Baš će da dobiju oni sina. A šta ako im se izjalovi, pa bude žensko? Verovali smo našem doktoru i razgovarali i dalje sa čovekom u nastanku.

Neša je rođen carski. Ne znam zašto to tako zovu, ali bar se nije mučio. Više bih volela da sam tome lično, svesno prisustvovala. Sledećeg jutra, dok još uvek mamurna od anestezije nisam znala gde se nalazim, u sobu je sa treskom uletela sestra i sa vrata povikala iz sveg glasa: Gospođo, stigla beba.!!! Odakle stigla, gde je bila!?!! Uneše mala, žičana kolica, kao ona iz samoposluge nekada, sa dušekom na dnu. U njima je ležala bela larvica, umotana u pelene. Postavili su ga pored mog kreveta. A onda je otvorio oči i pogledao me. Niko me za to nije pripremio – za ljubav na prvi pogled, za susret, prepoznavanje... Moje dete! Nikad ga nisam videla, a oduvek ga znam... Dobrodošao, Nešo, Nešice moj! Ostale dve porodilje su svoju decu zvale bebo, to su one iste koje još nerođenu decu zovu fetus ili plod. I one su se čudile: Ti mu dala ime? Zar neće tvoj muž da se ljuti? Drage moje, Neša je ime dobio vrlo davno, toliko davno da se ni ja toga ne sećam. Njegov tata da se ljuti? Svašta!? Pa zajedno smo u ovome.

Od samog početka ime mog deteta nije samo ime – to je epitet i titula. On to zna. Zapravo, on nas je tome naučio. Tako i govori: Ja, Neša. Dostojanstveno, sa uvažavanjem prema sebi. Ili: nisam ja tvoja bebica, ja sam Neša. Opisno, ne trebaju mu ni pridevi, ni tepanja, on ima ime. Dugo nije priznavao da ima i prezime. Sad shvata da je ipak potrebno. Ali kad se predstavlja,  prezime kaže samo ako ga pitaju.

Moja devojčica i ja smo se mimoišle negde u svemiru. Nije nam bilo suđeno. Astrolog je moj bivši astrolog. Izlečio me je od verovanja zvezdama. Kad se moj sin zainati, a takav mu je karakter, pa se to češće događa, kažem: eh, kako bi bilo.... A onda vidim devojčicu sa plavim loknama, Nešinu drugaricu, koja se ponaša isto kao on i nikad ga ne bih menjala. Ma, ni ovako ga ne bih menjala. Ponekad pomislim, kako je sve ovo teže nego što sam očekivala i kako me ni za to niko nije pripremio. Ali, da nema problema, ne bi taj paket bio tako dragocen...