ZAVERENIK

VIZIJA 2

Iz tame najednom izbija svetlost

Jača od miliona galaksija;

Gledam je, ali ona mi ne smeta,

Od nje mi dolazi kratka poruka:

„Ko god želi da pronađe istinu,

Ona će sama da mu se otkrije.“

2.

Arhitekta je dugo na granici,

Odmara se i posmatra svemire:

Duhovni svemir je od energije,

Posmatra brojne duhovne svetove,

Taj svoj poredak stvoren iz haosa,

Skupine svetlosti i energije

(Održava ga ista količina

Energije koja se kružno kreće);

Na mnogo mesta, dok vreme odmiče,

Budi se jedna po jedna nova svest.

Materijalni svemir ima bezbroj

Galaksija, manjih skupina zvezda,

Planeta koje se oko njih vrte

I mnoštva drugih kosmičkih oblika;

Galaksije se šire na sve strane,

Razvijaju se i grade svetove

Poštujući zakone Arhitekte.

Ali pored zakona i poretka

U mnogim svetovima vlada haos,

Mnoge se materije sudaraju,

Zvezde umiru – nove se rađaju,

Jer je sva materija propadljiva,

Tu i vreme mnogo brže protiče

I to niko ne može da promeni.

Arhitekta prelazi sa granice

U duhovni svemir gde budi svesti,

Potom ih smešta u novi poredak

Od sedam nivoa samospoznaje

I unutar njih još trideset i tri

Međunivoa – duhovnih svetova,

Odnosno mnoštva duhovnih planeta,

S namerom da ih vremenom naseli

Mnoštvima još neprobuđenih svesti,

A na najvišu duhovnu planetu

Trista poslednjih probuđenih svesti,

S glavnim ciljem da ga obožavaju,

Kao i da spoznaju sami sebe.

Arhitekta im je otkrio svoje

Tri osobine: Moć, Mudrost i Ljubav;

Moć, jer su videli njegovo delo;

Mudrost, jer je njegov nastanak tajna;

I Ljubav, jer im je omogućio

Da svi slobodno uče i spoznaju

Sebe i svet u kom egzistiraju.

Arhitekta je svevideće oko

Koje posmatra ceo taj poredak

I uživa dok ga obožavaju

Vrhovne svesti iz sedmog nivoa;

On traži smisao svog postojanja

I dok vreme u nepovrat odlazi,

Budi mnoge novonastale svesti

I smešta ih na ostale nivoe

Da što pre naseli ceo poredak.

Kad pogleda materijalni svemir

Koji je stran svim njegovim svestima,

On prati u njemu sva događanja,

Mnoge galaksije, kosmička tela,

Pogled zadržava na planetama;

Na njihovim vlažnim površinama,

Slučajnim odnosima materije,

Nastaju bića bez svesti o Tvorcu.

Arhitekta želi da im pomogne

Da ga spoznaju i budu razumni,

Ali u tome on nema uspeha.

Duhovni sfvemir je mesto spoznaje,

A materijalni – smrti i čula.