ZAVERENIK

PITER I POŠTENI LOPOVI

Petar je više od tri decenije živeo i radio u Kanadi. Tamo su ga zvali Piter. Otišao je u penziju i početkom novog veka i milenijuma vratio se u svoj zavičaj u Srbiji. Njegov sin jedinac je rođen i odrastao u Srbiji, gde je i ostao, one godine kad je Petar otišao „trbuhom za kruhom“. U Kanadu kod oca nikad nije dolazio.

Piter je u zavičaju, ili starom kraju kako je on to voleo da kaže, dobio nadimak Amerikanac, bez obzira što nikada nije živeo u Americi. To mu nije smetalo, jer nije imao živaca da zemljacima objašnjava razliku između Amerike i Kanade.

U Srbiji se posle silnih izgubljenih ratova i ekonomskih poteškoća, sankcija i bombardovanja, a najzad i građanske revolucije, živelo dosta teško. Ali Piter je bio siguran da je mrak ostao u prošlosti i da njegovu staro-novu domovinu čeka svetla budućnost.

Za prvo vreme stanovao je u kući svog sina. Nameravao je da mu kupi novu kuću, a on da ostane u staroj, te da i sebi i njemu kupi novi automobil. Tragao je po oglasima, raspitivao se po kraju, tražio, birao... i na kraju našao.

Sutradan je otišao u Beograd, u centralu jedne velike evropske banke, da podigne deo ušteđevine. Ceo dan je imao utisak da ga neko prati i bio je dosta nepoverljiv prema ljudima.

Kući se vratio kasno uveče. Umoran, kao prebijen pas, legao je u krevet. Čim je sklopio oči u njegovu sobu upadoše tri visoka i široka maskirana muškarca sa pištoljima. Delovali su odlučno i agresivno. Rekli su mu da znaju koliko je tačno novca danas podigao u banci i da je bolje da im dâ sve do zadnjeg eura, da mu ne bi polomili ruke i noge. On isprva nije znao kako da reaguje, jer je bilo očigledno da su dobro obavešteni i da znaju sve. Zatim ih je molio da mu ostave bar jedan deo, da kupi sinu automobil za rođendan. Ali nije pomagalo. Oni su bili uporni: ili sav novac – ili mu lome ruke i noge.

Nije imao kud. Pridigao se iz kreveta i dao im svu danas podignutu gotovinu. I oni su lepo izašli iz kuće ne povredivši ga.

Ostao je sâm, ne znajući šta da radi. „Pošteni lopovi“ odneli su deo njegove ušteđevine, tako da je ispalo da je godinama u tuđini radio za njih. Prihvatio je poraz znajući da ne može nikoga da tuži, jer nema nikakvih dokaza o provali, a i bojao se policije koja je za vreme režima balkanskog kasapina progonila sopstvene građane. Pomislio je čak i da je neko iz banke dojavio otmičarima, jer su znali kolika je suma novca u pitanju.

{ 23:27, 29.5.2008 } { Poslao/la Radeumetnik }

Od tebe jos moze i covek da ispadne, price su ti dobre a slike video nisam da bih dao bilo kakav sud, a i cemu da ga dam kad ce jos dugo sav tvoj kal da se izliiva iz tebe na sve nas...