ZAVERENIK

Nina & Me

Leto 2005. Radoman i ja smo spavali u Dubrovniku, ali dane smo provodili širom Dubrovačke Rivijere. Nema mesta od Dubrovnika do crnogorske granice koje nismo obišli. I, naravno, tri dana po dolasku na more iznajmljenim automobilom svratili smo u Cavtat. Našli smo Ninin motel. Odseli smo na najbližoj prepunoj plaži. Radoman je flertovao sa usamljenim devojkama svih rasa i nacionalnosti, a ja se nisam odvajao od Nine. Njena majka nas je nadgledala sa punom pažnjom. I pored Njenih suza, nije nam dozvolila da se provozamo do Dubrovnika; odnosno nije dozvolila kćerki da se udaljava od nje. Došla je na more da bi okvasila ogromnu zadnjicu, što je mogla da uradi i na nekom jezeru u Srbiji.

U popodnevnim časovima uspeo sam da je odvojim od majke i brata i da je povedem na jednočasovnu vožnju iznajmljenim skuterom čak do mesta Kupari. Topao mediteranski vetar udarao nas je čas u lice čas u leđa. Ona me je rukama držala čvrsto oko struka, kao uplašeno mače kad ga neko nestašno dete donese do prozora. Uživala je u našem zajedničkom jahanju na talasima, što je kratko trajalo.

Njena majka nas je napala čim smo se vratili na obalu. „Kako si smeo da je voziš bez mog odobrenja?!“, izdrala se na mene. Pokušao sam da je urazumim govoreći joj o neophodnosti ispunjavanja dečjih želja, te da svaka neispunjena dečja želja može da se pretvori u tri neispunjene želje njegovog deteta kad za to dođe vreme. Nije vredelo. Kaznila ju je tako što joj je naredila da ide u iznajmljeni apartman. Ja sam je pratio.

Petingovali smo u njenom krevetu vrlo kratko, sa trzajima na svaki šum, bojeći se da ne naiđe njena majka. Na još uvek punu plažu vratili smo se pred veče. Zatekao sam Nininu porodicu, ali ne i Radomana i iznajmljeni automobil. Ninina majka je delovala smireno. Nedaleko od nas, neka mlada Austrijanka razgovarala je mobilnim telefonom sa roditeljima. Ja sam slušao njen razgovor i indirektno se umešao zasmejavajući Ninu. „Kakvo je vreme u Beču?“, pitala je ona oca ili majku. „Lepo je“, odgovorio sam ja na nemačkom, pretvarajući se da razgovaram sa nekim u Nemačkoj ili Austriji. „Sunčano i toplo.“ – „Šta radi mačak?“ – „Ništa. Igra se po ceo dan.“ – „Strašno mi nedostajete.“ – „Znam. Nedostaješ i ti meni.“ – „Ovde je jako lepo, ali jedva čekam da se vratim kući.“- „Vrati se kad god hoćeš...“ Kad je završila razgovor samo me je zbunjeno pogledala. Trebalo je da prođe čitav jedan minut da bi me pitala odakle sam. Nina se držala za stomak od smeha.

Dolaskom noći bio sam prinuđen da idem u duge šetnje obalom sa Nininom porodicom, kako bih bio blizu nje. Držao sam je rukom oko struka kad njena majka to ne bi primetila. Negde pred ponoć javio mi se Radoman rekavši mi gde me čeka. Rastavši se sa Ninom i njenima krenuo sam kući. Moj sastanak sa Radomanom bio je istovremeno i njegov rastanak sa rasnom mulatkinjom sa kojom je proveo dan. Hvalio mi se kako mu je crnkinja igrala lambadu na penisu. „Šoršo! Prijatelju moj, to treba doživeti! Najbolji seks u mom životu!“ – „Ko zna koji si joj ti po redu. Pitaću te šta ćeš da radiš kad ti za neki dan stigne račun za tu lambadu.“

Nekoliko dana kasnije iznajmljenim motorciklom sam sâm otišao u Cavtat. Radoman mi nije pravio društvo. Išao je kod jednog privatnog dubrovačkog lekara lekara nekoliko dana zaredom. „Jadna žena ne zna da li ima triper ili ne. U pravu si, Đorđo, što juriš samo maloletnice.“ Njegovo priznanje bilo je zakasnelo. Pre ili kasnije, svako ko dođe u bilo kakav kontakt sa mnom shvati da sam ja u pravu. Emotivno nezrelog čoveka kao što sam ja život sâm nauči da se čuva od prljavštine. Bar što se tiče žena.

Moja draga četrnaestogodišnja devojčica i ja i taj dan smo proveli pod budnim okom njene svevideće majke. Milena je bila neplivač, a Nensi i ja odlični plivači. Plivali smo daleko od obale. Ali njena majka, onako debela, znala je na silu da se uvuče u veliki mornarski pojas za spasavanje i da se otisne daleko od obale samo da bi nas držala na oku. Nije se plašila da potone koliko ju je bio strah da se neće moći vratiti nazad. „Mama, gde ćeš?“ – pitala ju je kćerka, na šta je ona drsko odgovorila – „Plivam u Italiju!“ Na kraju sam ja morao da je vraćam na obalu, pošto je ona rukama „veslala“ prema pučini. Nina mi nije pomogla. Mučio sam se sâm sa njenom preko sto kilograma teškom majkom. Nina je plivala oko nas dok sam ja plivajući gurao Milenu prema plaži. Njena debela zadnjica me je izluđivala. Doživeo sam erekciju a da nijedna od njih dve to nije primetila. Ručao sam sa njima u njihovom motelu i sve vreme bio toliko blizu Nine a toliko daleko od nje. Njena majka i brat mislili su da smo nas dvoje samo prijatelji, što je i bilo normalno s obzirom na njene godine. Njenog šesnaestogodišnjeg krupnog ali mentalno zaostalog brata zadirkivala su brojna deca na plaži, upućujući mu pogrdne reči na raznoraznim evropskim jezicima. Ja sam nosio veliki pentagram na zlatnom lancu oko vrata, što je mnogim ljudima smetalo. Neke devojke oko nas su komentarisale moj nakit i odnos između mene i maloletne Nine, za koji im je bilo jasno da je više nego prijateljski. I to su činile vrlo upadljivo, što mene nije nimalo pogađalo; više je pogađalo njih dve što jedan nesumnjivo lepo građen momak na njih ne obraća nikakvu pažnju.

Dolaskom večeri došle su i večernje šetnje uz morsku obalu i uobičajene aktivnosti koje ih prate. Nina je predložila noćno kupanje. I, začudo, njena majka nije imala ništa protiv toga. Zaposeli smo najlepši deo na najvećoj gradskoj plaži. Nina, njen brat i ja smo plivali, a njena majka se brčkala u plićaku. Prolaznici su je na francuskom i engleskom jeziku pitali kakva je voda. Ona im je odgovorila da je prijatna i uskoro se zajedno sa nama kupalo više od trideset ljudi.

Umorni, nakon gotovo jednočasovnog prsnog plivanja, Nina i ja smo se zaustavili u plićaku. Ja sam izveo svoj stari štos sa kupaćim gaćama. Skinuo sam ih, izvadio ih iz vode i pokazao ih devojčici. Čim ih je ugledala napala me je kao sumanuta sa namerom da mi ih otme. Jedva sam se odbranio. Prskali smo jedno drugo vodom i igrali se kao mala deca. Kad mi je sve to dosadilo odlučio sam da izađem na obalu. Ali Nina me je vukla za ruku želeći da se još prskamo. Nisam bio raspoložen za to i odbrusio sam joj: „Poprskaj me još jedanput i svršiću ti po licu!“ Ona se nasmejala i poprskala me još jedanput. „Znači hoćeš da ti svršim po licu!“ I ja sam se nasmejao. Oraspoložila me je. I dalje me je prskala. Vetar i morski talasi nosili su zvuke na sve strane i naš razgovor odneli do njene majke. „Đorđo! Šta joj to govoriš?! Ona je maloletna!“ Počela je toliko da galami da se polovina ljudi razbežala. „Nina, ideš u apartman!“, naredila joj je kao oficir. „A ti, Đorđo, idi u Dubrovnik!“ – „Ovo je slobodna zemlja a ja sam punoletan“, odgovorio sam joj. „I mogu da idem gde god hoću i kad hoću.“ – „Idi gde god hoćeš, ali sa njom više nećeš!“ I to je bilo sve za taj dan.

Za tri nedelje letovanja sa Ninom sam proveo svega dva dana. Nakon onog incidenta na noćnom kupanju posetio sam je još jedanput, ali njena majka joj nije dozvolila da mi se približava. I njoj i meni bilo je strašno teško da do kraja ispoštujemo njenu zabranu. Videlo joj se na licu koliko joj teško pada obaveza da me izbegava. Tog dana sam se sâm vozio iznajmljenim skuterom do Lokruma. Vratio sam se u Dubrovnik i nisam ga napuštao sve do kraja letovanja. Radoman se brzo izlečio od posledica međurasne seksualne avanture. U Srbiju smo se vratili istim avionom kojim i Nensi i njena porodica. Njena majka mi nije dozvolila da joj se približim ni na aerodromskoj zgradi u Beogradu.