ZAVERENIK

KOŠMAR

{ 16:24, 22.5.2008 } { 1 Komentara } { Link }

Tmurno i sumorno nebo spustilo se na zemlju. Autobus se jedva probijao kroz maglu. Putnici kroz prozor nisu mogli videti ni kuda putuju.

On je sedeo negde u sredini. Bolesni i zaraženi ljudi oko njega su kašljali, kijali i vodili besmislene razgovore. Pojedini putnici su smrdeli gore od onoga što se oseti kad se prođe pored svinjca; njihova poluraspadnuta tela bila su izvor i nosilac najtežih zaraza.

Autobus je najednom stao. Putnici se uznemiriše. On je bacio pogled kroz prozor i ugledao opšti metež. U toj gužvi zapazio je jednu ranjenu kučku koja cvili dok je pomahnitali pas tuca u živu ranu.

Vrata se iznenada otvoriše i unutra upadoše do zuba naoružani vojnici njemu nepoznate države. Započe legitimisanje putnika. Jadni ljudi ponašali su se kao stado ovaca. Radili su sve po naredbi.

Vojnici isukaše noževe. Poče vriska i dreka. Komandant je u desnoj ruci imao polukružno sečivo, nalik onom za sečenje bureka. Svi mahnito mahaše svojim hladnim oružjem, kao da im je glavni cilj bio da zaplaše putnike. I uspeli su u tome. Ljudi se zbiše jedni uz druge kao kokoši u kokošinjcu.

Počelo je klanje. Krv prsnu po volanu a vozačev prerezani vrat nabi se na menjač. Krv putnika koji sedeše na prvim sedištima prsnu po prozorima. Majke skrivaše svoju decu u nedra, dok muževi svojim izmučenim telima pokušaše da zaštite svoje žene. Ono što je bilo najčudnije – niko nije ni pokušao da se odbrani; ljudi su bili redom klani kao bespomoćne ovce. Glave, ruke i noge razleteše se na sve strane, smrdljiva creva sa nagnječenim izmetom padoše na pód, a sve to upotpnjavala je vriska i kuknjava bivših i budućih žrtava.

On je skočio sa svog sedišta rešen da ne umre kao ovca. (U trenutku mu beše krivo što pripada narodu koji je mnogo puta kroz istoriju bio klan a da nije pružao nikakav otpor.) Jurnuo je pravo na krvnike. Gazio je preko svežih leševa i ljudskih ostataka. Goloruk je trčao pravo na isukan nož. U deliću sekunde čuo je kako preostali ljudi navijaju za njega. Osetio je kako im je pružio bar lažnu nadu.

U očima mu samo blesnu odsjaj sa oštrog sečiva. Nož je bio brz kao munja. Zario mu se u stomak. Osetio je neopisiv bol. Na rukama mu ostadoše okrvavljena creva.

Otvorio je oči i ugledao upaljena svetla iznad svoje glave. Bol iz stomaka nije nestajao. U vazduhu je osećao miris sveže ljudske krvi. Ležao je na krevetu. Ruke su mu bile vezane. Oko njega su obigravali ljudi u belim mantilima.

Košmar je za njega izgleda tek počinjao.

{Pošalji komentar }