ZAVERENIK

ORFEJ U DOMU

Proveli smo cvet mladosti,
Najlepše doba života
Pod zajedničkim krovom.

O naš dragi, najdraži dome,
Oduvek si bio mesto kulture,
Još čujem kratke ljubavne drame,
Zvuke klavira i violine,
Od mladih pesnika prve pesme
I vidim najlepše slike,
Tvoje učenike – umetnike.

U mislima nam svima još stoje
Debeli zidovi, kao na tvrđavi,
Koji dele domce i domkinje,
Širom otvoreni prozori
I pogledi puni čežnje,
Prve ljubavi i bolni rastanci,
Poneka devojačka suza,
Noćne senke i upaljene sveće
I naše zajedničke, domske pesme.

Mladosti znala si za sreću,
Ali i za bol i patnje,
U vremenu rata i tuge,
O dome, ugostio si mnoge
Mlade prognanike – buduće pesnike,
U čijim si srcima zauvek ostao
Oaza mira i nade.

I onda kao i sada,
Sa ludom verom u sebe
I svetlu budućnost,
Pevali smo pesme o tebi dome,
Kao Orfej o svojoj dragoj
Zauvek izgubljenoj Euridiki.

I sad, ponekad, kad smo sami,
Prošetamo srcem grada,
Prođemo pored dragog nam doma,
I sećajući se prošlosti
Čujemo kako sa domskih terasa,
Uz zvuke gitare odjekuje pesma.

Proveli smo cvet mladosti,
Najlepše doba života
Pod zajedničkim krovom.

Komentar

ORFEJ U DOMU (Beograd 1997.)
Pesma je posvećena koliko beogradskom Domu učenika „Jelica Milovanović“, u kome sam stanovao za vreme jednog dela svog školovanja, toliko i istoimenoj zbirci pesama objavljenoj sredinom 1997. godine. Dom „Jelica Milovanović“ u užim beogradskim krugovima poznat je kao najbolji dom učenika. U njemu su svoje srednjoškolske dane provodili mnogi naši manje ili više poznati umetnici – muzičari, slikari, pesnici – on je doista jedan veliki zamak kulture u kome su se često održavali koncerti klasične muzike, izložbe slika i književne večeri (sve su to priređivali sami učenici sa svojim vaspitačima), ali u kome je tekao i svakodnevni život mladih ljudi koji su u „cvetu mladosti“ doživljavali svoja prva ljubavna iskustva, debelim zidovima i prozorima sa rešetkama odvojeni od osoba suprotnog pola, bolne rastanke i domski okultizam („...noćne senke i upaljene sveće...“), a u vreme kad sam ja u njemu boravio (1993-93.) i rat i drugarstvo sa momcima i devojkama koji su kao izbeglice došli iz bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne, i svoja potresna iskustva pretvarali u stihove. Dom je redovno izdavao časopis „Domski vidici“, u kome su svi zainteresovani učenici objavljivali svoje literarne radove, a najviše pesme. Najbolja pesnička ostvaremnja su zatim sakupljena, od dvadesetak autora, i objavljena je zbirka pesama „Orfej u domu“. Iako u toj zbirci ne postoji istoimena pesma, naslov je simboličan, jer mladi pesnici koji pevaju o domu nisu više njegovi stanari i slični su Orfeju koji je pevao tužne pesme o svojoj dragoj Euridiki nakon što ju je izgubio. Pošto u toj zbirci nema nijedne moje pesme, jer ih kao srednjoškolac nisam pisao, odlučio sam da svemu tome posvetim ovu pesmu.

 http://www.jelicamilovanovic.edu.yu