ZAVERENIK

ANIMALIS

Dok sam sredinom devedesetih kao student stanovao u studenjaku, moj cimer iz tadašnje Krajine, zvali smo ga Brko, pita nas cimere jedne večeri pred spavanje, Božovića, mene i Pekovića:
- Je li Božoviću, Andesiliću, Pekoviću, jeste li kad tucali kokoš?
- Šta me to pitaš avetinjo jedna?!, veli Božović.
- Ma onako. Neki moji drugovi jesu.
- Je li časti ti?
- Otišle sve cure u gradove da studiraju i nama ostale samo koze i ovce. A one su velike i mogu nam polomiti rebra. Pa tako moji drugovi navalili na kokoši.
- Brko, bez svakog osta, a jesi li i ti sa njima?
- Nijesam.
- Zakuni se u sestru.
- Neću.
- Što nećeš?
- Pa malo sam ga zavuka.
Na to ide cepanje od smeha. Pa Brko kako si moga, pa Brko čoldo, pa Brko ostade čoldo, pa onda u društvu ga svi zezali kako Brko tuca koku itd. Užas. Još ga Peković pita:
- Brko, časti ti, a jel ti pušila koka?
Ha ha ha ha ha ha ha...