ZAVERENIK

SONETNI VENAC

1.


Ludosti – u celom svetu te hvale,
zato ti pevam četrn`est soneta,
sa „magistralama“ petn`est soneta,
jer one povezuju sve ostale.

Moje misli nisu pod tebe pale,
ali ti pevam petnaest soneta,
ironičnih, a za spasenje sveta
od laži koje su ga okupale.

Izlaz iz prvog u drugi je ulaz,
a oba imaju iste stanare
da bi do ludosti pronašli prolaz.

U sve svetove postavljaš stražare
da niko ne bi pronašao izlaz,
a do neba si podigla oltare.


2.


A do neba si podigla oltare
i proširila svoju zlu misiju;
da bi stvorila podlu religiju
u svetove šalješ misionare.

Svud si naselila svoje sanjare
i otrovala svaku galaksiju,
stvorila si najveću imperiju
za opunomoćne kancelare.

Ko god postane sledbenik ludosti,
on pred istinu postavlja vratare,
daleko je i od trunke mudrosti.

Tvoji se snovi uglavnom ostvare,
ti ne poznaješ nikakve vrednosti,
uporno zavodiš mlade i stare.


3.


Uporno zavodiš mlade i stare,
žrtva ti je svaka generacija,
jednako te služi svaka nacija,
a protivnici u tami ispare.

Progonila si sve vizionare,
u prilog tome ide istorija;
nemoćna je tvoja opozicija,
jer je zatvaraš u tamnice stare.

Molim te seti se Bruna Đordana;
pred pogubljenje njegov život žale
redovnici iz mnogih samostana.

Njegovo telo na lomači pale,
al` mu ne čitaju poraz s usana.
Sobom si otrovala sve obale.


4.


Sobom si otrovala sve obale
sa sobom dovela brojne brodove
i za sve njih si podigla dokove,
a na kopno iskrcala budale;

zaveli su domoroce, ostale,
zajedno su sagradili hramove,
obožavali njihove svodove
i svojoj gluposti pevali hvale.

Tvoje su sluge, odane podlosti,
veliki majstori spretne podvale
i propovednici lažne svetlosti.

Duše koje nisu tvoje postale
smesta bacaš u ogromne krajnosti –
silne ljude odvodiš u budale.


5.


Silne ljude odvodiš u budale,
koga je briga što zvezde sijaju,
što se svemir nalazi u beskraju,
što su mnoge galaksije nestale...

Tvoje aktivnosti nisu prestale,
u svim vremenima jednako traju
i kad sve nestane one ostaju,
u svim su zalima one opstale.

Ludosti – ti imaš najveći ugled,
svima poklanjaš svoje memoare,
oštar je, odlučan svaki tvoj pogled.

Na tvom tronu počivaju prevare,
ludosti – svi te slave unedogled,
ti voliš podanike i vladare.


6.


Ti voliš podanike i vladare,
na isti se našin udvaraš svima;
živiš i na javi i u snovima,
zbog tebe mnogi na smrt iskrvare.

Opijaš katolike i katare,
uživaš u njihovim sukobima,
podržavaš u dugim ratovima
dok ti se mračni snovi ne ostvare.

Na sve tvoje poduhvate pristaju
oni što ne znaju da se ostvare,
što se na svakom vetru povijaju.

Ostale ljude žele da iskvare
oni što bi da likvidiraju
u stubove uzidane zidare.


7.


U stubove uzidane zidare
koji od tebe beže vekovima,
hoćeš da vežeš svojim okovima,
pretvoriš ih u sopstvene grobare...

Ludosti – ne priznaješ gospodare,
želiš da budeš nad odabranima
k`o što upravljaš profanim ljudima
koji za suštinu stvari ne mare.

Ludosti – nije ti važno mišljenje,
sve su ideje vremenom propale.
Najvažnije je duhovno buđenje!

Dušama što su pred istinu stale
volela bi da prekineš traženje,
ludosti – tvoje želje nisu male.


8.


Ludosti – tvoje želje nisu male,
želiš da vladaš u svim svetovima,
svemiru i duhovnim nivoima
iz kojih su te nekad proterale

svesti koje se nisu otrovale
mnogim tvojim lažnim obećanjima,
koja su svetlela radoznalima –
njihove su duše u tela pale.

Uživaš u njihovim padovima
i putevima pogrešnog spoznanja,
protiviš se jakim pojedincima;

dok neko od njih o prošlosti sanja
ostali uživaju u čulima –
tvoj ideal je gomila neznanja.


9.


Tvoj ideal je gomila neznanja,
a ideal je i mnogim ljudima,
tebi je predan, a dostupan svima,
za svačije srce lako prianja.

A negovanje takozvanog znanja,
lako predavanje tuđim lažima
i njihov smeštaj u svojim mislima –
mnogo je gore od samog neznanja.

Lakoverne ćeš u propast odvesti,
za njih je sve što vide misterija
u ovom svetu opšte prolaznosti.

Stvorila si hiljade religija,
podigla si veliki stup ludosti
iz koga izvire mnoštvo vizija.


10.


Iz koga izvire mnoštvo vizija
pa niko ne zna koju da prihvati;
ako i zna koliko će ostati
njoj veran sve dok druga ne zasija?

U glavi izbija revolucija,
jer će svest protiv podsvesti ustati
u nadi da će nad mozgom vladati;
umesto njih vladaće konfuzija.

Od prevelikih napora i briga
podeljen mozak pada u lutanja,
ali je željan velikih podviga.

Zajedno, kao potomci stvaranja,
istine i laži kreću put knjiga.
tvojim se lažima ceo svet klanja.


11.


Tvojim se lažima ceo svet klanja,
danas mnogo, još više u prošlosti,
a klanjaće se i u budućnosti
i uvek će sebe da im poklanja.

Tvojim se željama svako priklanja,
umeš da premostiš sve suprotnosti,
sva su ti prava dali kanonisti
u čija se nedela laž zaklanja.

Kopernik u odori sveštenika
očistio je svet od iluzija,
od Ptolemejevih geocentrika...

Život je čulno-spoznajna misija.
Prema mišljenju mnogih jeretika
izvor je ljudske ludosti Biblija.


12.


Izvor je ljudske ludosti Biblija,
da bog živi na nebu – ona kaže,
i da je božje delo – ona laže;
jedan je čovek postao mesija.

Hleb, krv i telo – to je religija,
svaki će sveštenik da vam dokaže;
oni koji večnost u telu traže
kupaju se u moru iluzija.

Ona je za nejednakost polova,
kaže da je žena od muža manja
i odriče se svojih vitezova

templara i svih njihovih saznanja...
Uzrok su evropskih verskih ratova –
Aristotel, njegova mudrovanja...


13.


Aristotel, njegova mudrovanja –
bili su temelj crkvenih stubova,
i postali su tirani duhova,
za jeretike progon, tamnovanja...

Današnja ludost je plod sakupljanja
prljavštine iz proteklih vekova;
laži su uzrok duševnih bolova
svakome ko se na prošlost oslanja.

Jeretici protiv neotomista
i novovekovna filozofija –
bacili su ih na najniža mesta.

Krvava je sva ljudska istorija
u koju su mešanja crkve česta.
Erazmo, još nam tvoje delo sija.


14.


Erazmo, još nam tvoje delo sija,
blistava satira tvoga vremena,
kada je crkva bila raspuštena
i vršila promet indulgencija.

Probuđena antička poezija
bila je vesnik velikih promena;
delo ti ceni cela ekumena.
Kralju humanista, ludost ubija.

Odjednom mi dođe da zaboravim
sve gluposti od tebe preostale,
al` ne mogu lako da ih ostavim.


Zalihe snage sve su mi nestale
pa više ne mogu sâm da te lovim,
ludosti – u celom svetu te hvale.


Magistrale


Ludosti – u celom svetu te hvale,
A do neba si podigla oltare,
Uporno zavodiš mlade i stare,
Sobom si otrovala sve obale.

Silne ljude odvodiš u budale,
Ti voliš podanike i vladare,
U stubove uzidane zidare,
Ludosti – tvoje želje nisu male.

Tvoj ideal je gomila neznanja
Iz koga izvire mnoštvo vizija.
Tvojim se lažima ceo svet klanja.

Izvor je ljudske ludosti Biblija,
Aristotel, njegova mudrovanja –
Erazmo, još nam tvoje delo sija.


1997.