ZAVERENIK

NOĆNA MORA

NOĆNA MORA

Noć je hladna i strašna,

Hodam sâm po groblju

I pitam se zašto sam ovde.

Sâm sam, ali osećam

Nečije prisustvo,

Kao da sam okružen

Onima kojih više nema.

Pogledam najbliži spomenik –

Na njemu piše: ovde leži ubica;

Osećam strah i čujem glas:

„Ubistvo nije greh,

Već prekid nečije patnje.“

Borim se sâm sa sobom,

Skupim poslednju snagu

I krenem – što dalje od njega.

Odjednom osetim kako mi

Noge tonu u blato

Pomešano sa ljudskim prahom.

Ljubavnika, roditelja i decembar koji i u smrti žele

Da budu zajedno.

Pomislih u jednom trenu:

Vreme je razlika između njih i mene,

Oni su nekad bili kao ja sad,

Ja ću uskoro biti kao oni.

Pored mene prolaze crne senke,

Koraci mi postaju sve sporiji,

A noge sve dublje tonu u blato;

Zatim čujem glasove, nalik na krike

Kao da mi se rugaju

Oni kojih više nema.

Tad otvorim oči i vidim

Svoju polumračnu sobu

Obasjanu zracima punog meseca.

{ 17:50, 25.4.2008 } { Poslao/la Alekta }

a sto ja nemam nocne more? :( Obozavam horore.