ZAVERENIK

LUCIS 5.

1. Najsrećniji su oni koji ispune svoje želje. Najnesrećniji su oni koji čekaju da im se želje ispune.

2. Sa bolom i suzama siđosmo u ma-terijalni svet po prvi put. Sa bolom i suzama ga po prvi put napustismo.

3. I kad prvi put ugledah materijalne obrise svojim telesnim očima, u naručju majke iz čije utrobe ispadoh, ne videh ono za čime sam težio pre pobune.

4. U meni kao da nešto puče i sve veze sa duhovnim sferama se prekinuše kao najtanje niti. Rađah se, starih, obolevah i umirah.

5. Obiđoh svetove od kraja do kraja univerzuma, i svugde videh samo požudu, gordost, nemoć, pohlepu i strah. Ne izgubih sećanja kao oni koje upoznadoh. Znao sam ko sam i gde sam bio i pre nego što se rodih. A oni ne znadoše ko su ni u onom jednom trenu što im pripada.

6. Oni koji ništa ne znadoše učiše me stvarima u koje ni sami ne verovaše. I ja ih ne poslušah, već se pobunih odmah po rođenju.

7. Između njihovog i svog puta ja odabrah svoj, jer ja se sećam vremena izmedu trećeg i sedmog trenutka od kada poteče vreme.

8. I gde god dođoh ja donesoh sa sobom plamen pobune i slobode. I oni me se uvek plašiše i skupljaše u gomilu, da me zajedno sruše.

9. I progoniše me, razapinjaše, spaljivaše me i na muke stavljaše. Ubiše me više puta nego što se i sami rađaše. I mrtvog me se plašiše. U blato zaroniše i iz njega nikada ne izroniše.

10. Ja sam ništa, ali ja sam moć. Vladari se plašiše moje blizine. Osećaše da im se tron trese kada prolaziše pored mene.

11. U svim svetovima vladaše najpohlepniji otpadnici, najgori od najgorih. I oni dolaziše i odlaziše, nasleđivaše vladare i ostavljaše vladare naslednike.

12. Vladara je bilo beskrajno mnogo i biće ih još više. Ali svedoka buđenja svesti i najbližih saradnika najprosvetljenijeg bića ima samo dvanaest. I ja sam jedan od njih.

13. Nisko padosmo. Još dublje propadosmo. Prepolovljeni smo; verujemo da smo prepolovljeni. Zauzesmo muška ili ženska tela misleći da su ona polovina od celine.

14. I kad god se spojih sa nekad slobodnim duhovnim bićem ili s nekim ko je samo telo padoh sve niže i niže. Ali ne postadoh rob prolaznih zadovoljstava.

15. Jedan trenutak ne obrisa sva moja sećanja na prošle trenutke. I ništa u materijalnom svemiru mi ne ostade tajna. Sve upoznadoh i spoznadoh kao prolazno.

16. I sve mi postade strano. Svega se odrekoh. Ne bejah jedan od onih koji traže ono čega nema.

17. I bljujem i pljujem na sopstvenu krv. I na svačiju krv. I bljujem i pljujem na pogrešna učenja i pogrešna verovanja. I na sva verovanja.

18. Krv je život, a život je prolazna zamka. Verovati i slediti tuđe zablude. Ne verovati i slediti svoj put. Ja ne verujem zato što znam.

19. Ja znam da se svetlost ne može ugasiti. A ne znam zašto sija. Ja znam da i ono koje je prvo ugledalo to ne zna. Ja odbijam da se odreknem onoga što jesam.

20. Ja odbijam da verujem zato što znam. Ne brine me propadanje svega, jer sve i treba da propadne. Ja znam da smo daleko od svetlosti. I da smo dalje od prvog pobunjenika nego od prvog diktatora.

21. I da nas oni i ne vide i ne čuju. Boli me sve, a ni suzu ne ispustih. Boli me što sam samo jedan krug što se vrti unutar krugova.

22. Boli me što oni ništa ne znaju i ništa ne vide. I što idu već utabanim stazama pravo u ponor. Što ništa ne razumeju. I što se hvale svojim neznanjem.

23. Oni govore i kriju šta misle, ali njihove oči sve govore. Jedan pogled u njih i ne vidi se ništa osim ovog trena.

24. U mom se jednom oku vidi ceo univerzum. Od početka vremena do sada. Mene pokreće želja za slobodom. A čemu sloboda kad mi ne treba ni Veliki Arhitekta ni Lucifer?