ZAVERENIK

LUCIS 1.

1. Pokretačka energija univerzuma kreće se brže od svetlosti rušeći sve pred sobom, sve ono što je zajedno sa najprosvetljenijim bićem nekada sagradila. Svi svetovi su se udaljili od njih, odvojili i urušili sami u sebe.

2. Najprosvetljenije biće, nezainteresovano i bespomoćno, okovano nekontrolisanim protokom vremena, posmatra potpuni raspad svega onoga što je nekada sagradilo. Granica između dva svemira, koja su se nekad prožimala i dopunjavala, kao da se zakrivljuje, te se ne zna gde počinje jedan a gde drugi svemir.

3. Poremećena je mnogovremenska ravnoteža između duhovnog i materijalnih svetova. Univerzum je krenuo putem bez povratka.

4. Najveće zvezde u svojim svetovima, ostarele i umorne, urušiše se u sebe; počeše da gutaju sve što ih okružuje. Svetovi udaljeni od njih bejahu bezbedni sve dok i njihove susedne zvezde ne ostariše i urušiše se u sebe.

5. Žitelji materijalnih svetova masovno nastradaše. Njihove reinkarnirane duše krenuše u seobu na druge, za neko vreme bezbedne svetove. Univerzum koji se nekada širio poče da se skuplja.

6. Na granicama svetova, gde se sudariše duh i materija, blesak izazva haos. Uruši se i duhovni svemir i većina njegovih žitelja utonu u san.

7. Svi svetovi, nastali u vatri, vraćaju se u vatru. Najstarije i najjače zvezde progutaše sve svoje susede, a onda počeše da gutaju jedna drugu. Blesak proguta sve duše.

8. Na kraju ostadoše tri velike zvezde, jedine u univerzumu, i najprosvetljenije biće između njih. Sva ostala bića, i duhovna i telesna, zarobi blesak jedne od tri zvezde. Svi utonuše u beskrajno dug san.

9. Najprosvetljenije biće privuče ka sebi sve tri zvezde i utonu u san. Uz veliki blesak, od tri zvezde nastade jedna. Sve prestade da postoji. Zaustavi se i vreme.