ZAVERENIK
Sri Rama Krishna 3
{ 17:35, 5.4.2008 }
{ 0
Komentara }
{ Link }
Da li zbog nasilno prekinute prve i do tada jedine ljubavi, ili stoga što su mu njegovi sunarodnici možda slali telepatske poruke, tek, Krišna je u manastiru najednom počeo da doživljava vizije. I mada je to pretpostavljao i znatno ranije, zbog svog spoljašnjeg izgleda, tek tada mu je postalo jasno da je potekao iz nekog drugog sveta. Kako su dani i meseci proticali njegov je um postajao rasadnik znanja koje nijedan čovek iz njegovog okruženja, čak ni najmudriji filozof i najprosvetljeniji sveštenik, nije razumevao. Transcendentalno znanje, o postanku svih svetova, doživeo je kao prosvetljenje, kao nešto što je nekada veoma dobro znao, znanje koje je stekao tako što je osvežio sećanja iz svojih prošlih života. On je bio jedan od dvanaest Lučonošinih apostola, i to baš onaj koji je inicirao pobunu. Bilo je to bolno spoznanje: onaj koji je sagradio čitav univerzum nije baš nimalo zainteresovan za njegove žitelje. A univerzum je sastavljen od bezbroj svetova, od nebrojeno mnogo sunaca i planeta na kojima žive svakakva stvorenja. Neka od tih stvorenja sposobna su da savladaju ne male razdaljine između tih svetova, neka pak rade na tome, a neka nisu ni svesna da drugi svetovi uopšte postoje. I što je najvažnije, materijalno telo koje je oklop za besmrtni duh ni u jednom od tih svetova ne može da traje večno, jer ne može da ukine četiri bitna parametra: rođenje, starost, bolest i smrt. Najmoćniji gospodar u svim materijalnim svetovima je upravo ovaj četvrti parametar. Krišnu je ovo spoznanje utopilo u psihozu. Osećao se kao princ među seljacima, što je bez sumnje i bio. U svojoj glavi konstruisao je novu religiju. Umislio je da je jedan od hiljada kosmičkih bogova i polubogova, koji je poslat na svoju planetu da probudi religioznost njenih paganskih stanovnika. A bog može da radi šta god poželi ne brinući o posledicama. On je bio zaljubljeni “bog”, opsednut požudom za jednom udatom ženom i čežnjom za polnom ljubavlju.Krišna je svom svojom dušom želeo da uspostavi novu religiju, ali nije imao ideju kako bi učinio tako nešto. Jednog jutra sreo je Megađa, ostarelog ribara koji je jedva hodao. On se spremao da pođe na pijacu, da proda upecanu ribu i zaradi novac za Indrino bogosluženje, koje se za bolje monsunske kiše održavalo jedanput godišnje u obližnjem mestu Vrađu. Ljudi su prinosili Indri sve što su imali. I nije bilo nikoga ko bi protestovao. Niko osim Krišne nije spoznao licemerje koje se skrivalo iza svega ovoga. Neko kao Indra, ko je uzimao od naroda a da mu nije pružao ništa za uzvrat, nije zasluživao da bude bog. Krišna je odlučio da ga otvoreno izazove.
Baš u tom trenutku Radha je banula kod Krišne. Uveren da je nikad neće videti, bio je više nego prijatno iznenađen. Vodili su ljubav i ona mu se požalila da je njen gotovo dvostruko stariji muž zapostavlja, i da nema šta da obuče za Indrino bogosluženje u Vrađu. Krišna joj je sugerisao da se uzaludno pripremala za taj događaj, jer je on posve beznačajan. Isprva ju je uplašio, ali ju je polako je ubeđujući uverio u to da narod koji se klanja gluvim i slepim kipovima ne donosi dobro ni bogovima ni sebi, već samo sveštenicima koji lagodno žive od narodne muke; i da ga je sramota što je on jedan od njih. Jedva ju je ubedio u sve ovo. Jedva je ubedio i Balrama i svoju manastirsku družinu.
Tog dana, kada se narod Gokula i Vrndavana spremao na put u Vrađ, Krišna i njegova družina izazvali su lažnu veru neukog naroda. Krišna se obratio okupljenim ljudima rečima: “Da li ste spremni da prolivate krv za ovaj vaš stub vere? Da li su monsunske kiše pale samo u mestima gde je održavano bogosluženje? Ne! Pale su u celoj zemlji zato što je kiša deo prirode.” Omladina Gokula i Vrndavana razumela je njegove reči. Većina se odmah složila sa time što im je rekao, jer su ga svi voleli i poštovali kao najumnijeg čoveka. (Bilo mu je lakše da ubedi masu nego pojedince. Sa masom se nije mučio kao sa Balramom ili Radhom.) Stariji ljudi bili su zbunjeni i neodlučni. Njima je sve ovo ličilo na bogohuljenje. Oni nisu mogli tek tako da pogaze tradiciju. Ali nisu mogli ni da se suprotstave Krišni, čija je svaka reč uvek bila odmerena. “Ja nisam protiv bogosluženja”, nastavio je Krišna. “Ali ja sam protiv sujeverja. Ako zaista želite da održavate bogosluženje, onda obožavajte planinu Govardan ili krave. I oni su takođe deo prirode. Ova planina nam je dala vegetaciju i obezbedila hranu za naše krave. A krave nam daju mleko od koga pripremamo najbolju hranu. Govardan planina je stajala i pre nas. Ona nam uvek daje ponešto a nikada ne traži ništa zauzvrat. Sada vi odlučite ko je bog. Ako i dalje budete održavali Indrino bogosluženje - ništa se neće dogoditi! Indra vas ne može povrediti! Ne treba da ga se plašite! Nikoga ne treba obožavati iz straha!” Na kraju je iz sveg glasa povikao: “Gde je vaš Indra! Neka me satre na licu mesta, sada i ovde, pred vama, ako uopšte postoji!” Narod je bio šokiran. Prostodušniji ljudi su praznoverno iščekivali da mu se dogodi nešto najgore. Ali ništa se nije dogodilo. Ljudi su se polako oslobađali straha od Indre.
Narod Gokula i Vrndavana sledio je Krišnu na planinu Govardan. Na vrhu te planine, pred desetinama hiljada svojih sledbenika, Krišna je održao novo bogosluženje. Bila je to prva verska reformacija u ljudskoj istoriji. Bila je to i Krišnina prilika da postane politički vođa. Čvrsto je obećao okupljenom narodu da će ih baš danas osloboditi Kansove tiranije. Bio je ushićen. Verovao je u sebe.
Umesto da ode u Vrađ, narod Gokula i Vrndavana spustio se sa planine pravo u Mathuru. Krišna se vozio u bornim kolima zajedno sa Nandom, Balramom i Radhom. Mathura je bila gotovo prazna, budući da je većina njenih žitelja otišla u Vrađ. Ali ono malo preostalih ljudi toplo je dočekalo Krišnu. Žene su napravile venac od cveća i stavile mu oko vrata. Bio je pozdravljen kao jedan i jedini.
Revolucionarna masa stiže do radnje u kojoj se prodavala atraktivna odeća. Radnja je pripadala dotičnom Rađaku, kraljevskom trgovcu omraženom u narodu. Krišna je hteo da kupi Radhi novu odeću, ali Rađak ga je grubo odbio govoreći mu da on ne prodaje svoju robu seljacima, već samo kralju i dvoranima. Krišna je tada objavio da mu zaplenjuje radnju i da će sva odeća biti razdeljena narodu. To je razbesnelo Rađaka. On poteže nož na Krišnu. Ali Krišna skoči sa bornih kola i udari ga pesnicom u lice toliko jako da mu sasu sve zube u grlo, koji ga udaviše, te on pade na pločnik, razbi glavu i izdahnu na licu mesta. Krišna uđe u radnju, odabra novu odeću za sebe, Nandu, Balrama i Radhu, a ostalo razdeli narodu.
{Pošalji komentar }
{ Prethodna strana } { Strana 99 od 150 } { Sledeća strana }
O blogu
Home
Moj profil
Blog Arhiva
Foto album
RSS
Podcast
Blog Hosting
Novo objavljeno
Tipološka opredelba na ženata u krevetOčajnice
Najgluplji komentari sa Interneta
Danas sam bio nešto mnogo besan
BOSANSKI HOROSKOP
Kategorije postova
Blog Prijatelji
A620LetecaCirkusantkinja
Almsivi