Thursday 26 October 2006
KORAČAJ, IDI, KORAČAJ!

A kad stigneš do zapete misli,

stani i promisli:

desno sevaju munje i gromovi,

levo vrebaju vetrovi besni,

iza leđa zjapi put još nesazrelih želja,

a pred tobom hara oluja neizvesnosti.

 

I onda odluči:

snagom ukrotiti munje i gromove

i pripitomiti vetrove besne,

oluju privoleti za saputnika,

nesazrele želje smatrati temeljem

i videćeš

redom, njivu po njivu, kako neizvesnost pada

i polako, polako počeće da rudi ispunjenje.

 

Ali,

poput bludne kćeri,

položi svu muku

i zalupaj u kapije daljina,

znoj se, smej se, ustaj posle pada

i koračaj, idi, koračaj.

objavio: Spadalo u: 19:41
kategorija: Soba za poeziju obavesti prijatelja | Komentara: (0)
<< sledeća strana | Start | prethodna strana >>