Boško Dugački, osamdesetpetogodišnjak iz sela Surduk, pedesetak kilometara od Beograda, oduševio je nedavno publiku na festivalu kratkog dokumentarnog filma. On se pojavio kao zvezda filma koji govori o njegovom višemesečnom druženju sa - lastom.
- Boško Dugački?! Tu mu je kuća, na broju 38, ali nije on tu, stalno je po selu, šeta - objasnio nam je jedan od Surdučana, kada smo ga upitali kako da dođemo do „filmske zvezde“.
Boška smo našli na njivi, nekoliko stotina metara od njegove kuće. Nije, kaže, ni znao da je film dospeo na festival.
- Sećam se, pre dve godine su bili tu i snimali me. Zanimljivo im je bilo što skupljam pare da moju lastu vodim na more - priseća se on.
- Čuo sam da u štali nešto pijuče i našao malu lastu. Pokušao sam da je vratim u neko od gnezda koja su se tu nalazila, ali su je ptice izbacivale iz svakog. Onda sam odlučio da je uzmem i odgajim. Žena mi kaže: „Ne budi dete, šta se igraš sa pticama“, ali ja nisam hteo ni da čujem - kaže Boško i dodaje da je u početku imao problema sa negom svog ljubimca.
- Nisam znao čime da je hranim. Da joj dam hleb, zalepiće joj se za nepce i udaviće se. Ne valja ni žito, opet će da ugine. Onda pokušam sa crvićima koje smo nalazili u višnjama i vidim, sviđaju joj se. Jela ih je i 120 za jedan obrok - priča on.
Boško ističe da su se on i lasta veoma brzo navikli jedno na drugo.
- Odem ja u njivu da kopam kuruze, a ona ostane kod kuće. Ali, posle nekog vremena, osetim ja, nešto mi na kapi. Pogledam, kad moja mala lasta došla da me obiđe - opisuje Dugački svoje druženje sa lastom.
Kada se približila jesen, Boško se uplašio da će se njegova lasta pridružiti ostalima koje se sele u toplije krajeve. Odlučio je da skupi dovoljno novca da bi s njom otišao na more.
- Čuo sam da u Grčkoj ima neko mesto, zove se Kavala, gde je uvek leto. Ali, kako sam je mogao tamo odvesti kada nemam novaca ni da odem do Belegiša, a kamoli do Grčke.
Boško i lasta, međutim, nisu dočekali da se zajedno sunčaju na grčkim plažama.
- U septembru, taman kada su prošle vrućine, ubio ju je automobil. Nije se ona mnogo družila sa drugim lastama, pa nije ni znala da su kola opasna po život - priča Dugački i dodaje da nije mogao ni da sahrani svoju lastu jer je nije našao.
- Mnogo mi je bilo žao. Bio sam ljut, psovao sam Boga. Govorio sam mu: „Bitango, zašto mi uze moje milo lašče“ - ističe on ne mogavši da sakrije suze.
Boško dodaje i da često razmišlja o tome da nađe novu lastu, ali zna da nijedna ne bi mogla da zameni njegovu „lastavicu“, a nije više ni tako mlad.
Pošalji komentar
Komentari:Mnogo tuzna pricha.. Al zivot je nekad previshe surov.. <_<