Tog dana   golubovi su

mirno kljucali

trljajuci nozhice ,

razbacivali  prashinu

 i meni nevidljive

 mrve hleba.

 Ja na pristojnoj

udaljenosti

 od ljudi,

 mrvica na trgu,

 od bake umotane kose

 sharenom maramom. 

 Ovog dana!

 Dobre dusha drzhala je 

  chvrsto zamotanu 

 papirnatu kesu

 na kojoj je pisalo

 "meko brashno tip 400"  .

Tishina se razlivala

 po vrelini kaldrme

zaglushujuci kapljanje

 chesme u zidu.

 Trenutak razbi

zajednichki  uzlet ptica

  u nebo, 

 glasni lepet njihovih

 uznemirenih krila,

 prekinuo je muk

 kamenog   trga.

Neki zaljubljeni par

u haustoru  se trgnuo.

 Devojka u zagrljaju 

 mladica brzo je,

 kao opechena,

 izvukla ruku iz vode

 i sada ju je drzhala

 iznad chela

zaklanjajuci uplashene ochi,

 dok su se kapi

 slivale niz bele  prste.

Ona dva ciganchica ,

cerekajuci se bezubih  usta,

i dalje su  promatrali

 novchice  na dnu fontane

 koja  se ustalasana

 i zatreshene povrshine

 vode 

smejala plavom nebu.

 Zatvorih  ochi.

Bilo je potpuno

svejedno jesu li

 otvorene ili zatvorene.

I dalje sam osecala  nadolazeci zemljotres u svom zhivotu.