Pushtam preterano glasnu muziku...

Prikopchana ko pupchanom vrpcom slushalicama za kompjuter igram rock and roll u drvenoj neudobnoj stolici(znate i sami da sam josh u tranzitu(razlog za nekupovinu neke udobne,koja pushta korenje)),bacakam glavu u ritmu i razmisljam o rechima Milana Mladenovica;"Guram nozh medju zube...."Ah.....to raskoshno samosazhaljenje jednog deteta na ivici klimakterijuma.....

Deteta oslonjenog ledjima o izlizanu tkaninu ,ja ovde dole besposleno se vucaram sa chata na chat pomerajuci samo jagodicu srednjeg prsta(niste znali...tipkam jednim prstom(dodushe brzo i slepo(on,taj prst ima svoje oko koje samo svetli u mraku i udara 3-2 pa jedan....zastoj))).

Trotoarom nazivam net,da li i vi imate obichaj da razgledate prolaznike na blogu,chatu,ulici.....da im uranjate u rechi i onda svaku od njih vrtite glasno(ponekad u sebi)na nepcu prevrcete slova,osecate tvrdocu,mekotu....boju ,emociju ili prazninu?

Ja da !

Vreme je da se saberem i izvedem psa u park iza zgrade...Postoje tamo klupe-drvene....Umem da raspustim ovo kovrdzavo,krivonogo chudovishte od par kila da shnjufa po govancima drugih pasa....da bez srama dizhe nogu zapishava breze....

Iz svake depresije taj skakutavi chupavko me izvuche!

Nema kod njega da pita drugog psa;"Shta ima novo kod vas?.....Niti onog chuvenog ;"Jeste li m ili zh?"

Ne,nikako!Bez ikakvog blama onjushice dupe psu kolegi  a nece ga pitati za dozvolu....

Vrtim kaish u rukama umesto cigarete i eto taj ritual klik-dodir-udah i izdah kroz nos mi fali.