Moja ulica je slagalica

chetvrtastih kocki sa  redom

izgradjenih u ono "Titovo"vreme.

 Invenstitori bez ukusa danashnjice

isharashe ih-nadogradishe,

pogrbishe!

 One u tom   zelenilu chuche.

 Izmedju njih vijugaju 

 pravolinijske staze.

Idemo red parkitja-ljuljashke,klackalice

,parking,kocka!

Uz ivicu svakog trotoara

 guzhvaju se limeni lepotani

 ponosnih vlasnika 

 koji negde u tim mrachnim prozorima

 trenutno podriguju,

cheshu pozadinu

ili gledaju u plafon

mucheni nesanicom.

Sedim na stepenicama ulaznim.

Svice.....

Teske grane lipa povijaju

 se se u mraku....

Prvi zrak sunca pali

kupolu hrama Svetog Save ,

stavljam naochare

za sunce(ili ti protiv)

i bezhim u mrak svoje

kockaste spavaonice....

Potichem iz radnichke porodice,otac i majka su cesto bili odsutni .Pre odlaska na posao bi nas zakljuchali (mene i mladjeg brata).Naravno nije sve to bilo i bez domaceg zadatka koji bi nam zadali-sredjivanje stana!

Naravno da sam i tad bila dovoljno ubedljiva narochito prema mladjim i naivnijim od sebe(shto nije za neku pohvalu).
Elem moj mali bata je voleo strip o Superman-u )))Pa mi tako "sluchajno" palo na pamet da iskoristim tu njegovu zaludjenost navedenim likom na ovaj nachin:
Osvanu jutro ,chu se klik u bravi...otvorih ochi -progledahhhhhhh o da!
Potapshah batu po ramenu:"Hejjjjjjjjj bre imam ideju!"

Ubedih ja njega ako budem svaki dan po ceo dan ponavljala Superman on ce tako dobiti charobne moci!
Naravno protiv-usluga je bila da sredjuje kucu dok ja govorim
-superman,o mocni supermanu kako ribate charobnim prashkom....
-o supermanu kako usisavate letecim usisivachem sve otpatke svemira...
A on se milica moja uziveo i bilo lepo njemu a meni?...... Mene danas grize savest!

Znash ti ......

Da bilo je mnogo !

Bilo je dobro !

Bilo je
bolje nego
bilo sta!

Bilo je kao
veliko SUNCE!

Kao veliko NEBO!

Kao neshto
sto mozhemo da
podignemo
drzimo
i onda se smejemo
zbog toga!

Bili smo na Marsu!

Bili smo na  Veneri

Jebenom kosmosu!

MI bili smo!

MI imali smo ga!

MI bili smo u vodi!

MI bili smo u
vatri!

I bili smo negde!

Bili smi svuda!

Nigde nema takvog mesta!

Bilo je DUBOKO!

Bilo je mnogo JAKO!

I mokro!
I
svetlo...!!!

I voleli su se njih dvoje......

Oliver je umeo da ishamara Blekija

-prethodno uvukavshi kandze....

meko ga lupkao po ushima

 igrajuci i zadirkujuci .

Spavao  je naslonivshi glavu 

   na stomak psa

 -znajuci da ce ovaj

ostati nepomichan i

 do nebuloznosti srecan

 shto je potreban

 i mozhe da udovolji.

Pred put sam ga

poklonila drugarici(machora Olivera),

ushetao je u njen stan

kao da je rodjen  tu i zaboravio

malog chupavca za   5 sekundi.

Bleki je to  teshko podneo,

zavlachio je nos po coskovima,

cvileo,odbijao hranu .....

tugovao ko za chovekom....

Pas je  danas sa nama.

Olivera vishe ne poznajem !

A on -on se pravi lud;)))

Razmazana sminka  je samo isticala   zelenilo mojih ochiju jos vise.

Dok si mi dodavao

 smotuljak trave u ruke

sluchajno si me  dodirom

opekao  .......

Onda  si   gurnuo

celog sebe

 kroz zenice unutra

 - zaseo tu 

i izvadio  ceger

 iz koga je viriila mladost

 -smeh,

nagost nashih stopala

 isprepletanih u  luku,

 i oslonivsi se jednom rukom

 o  mene izuo si mi   jednu,

a zatim i drugu cipelu.

"A sad  malo idi bosa",

rekao si,

i iskoracio  u najblizu baru,

ove tople  julske veceri.

Josh imam taj trip...

Verovatno ste i vi bar jednom u zivotu oprobali vratolomije izmedju volana,neba,menjacha i metalnih poluga na vratima...sve to spakovano u dve ili ti tri(4)  rechi;"vodjenje-vodjenje-vodjenje ljubavi" (uz modrice,ushinuca kichme,pokojeg udarca glavom u naletu strasti).

Nisam bila poklonik te vrste sporta...but za sve postoji izuzetak.

Dragan je bio ponosni vlasnik zhutog trikija koji nije bio otporan na beogradske kose kishe,noshene-zanoshene i prenoshene u uzak prostor izmedju vrata i krova....

Sitne nedostatke "omiljeTog" nam krsha moj vrli dechko nadoknadjivao je svojim chvrstim mishicama,sheretskim osmehom i sposobnoshcu da predano i uporno otkriva jednu po jednu od svih onih 2000 erogenih zona poznatih samo nauchnicima i nekim dnevnim novinama na strani 7 pod rubrikom-verovali ili ne!

Te vecheri padala je ona mekana-aritmichna voda o lim ,u kasetofonus   se vrteo "Soldier of fortune"  a ja zatvorenih ochiju tonula uz bubnjanje chuke u neki ludi vrtlog koji vodi ka smrti.....

On -ja -triki-mrak-zakucani u shiprazhje parkica iza crvenog solitera....bludeli-ludeli  u senkama boje indiga ...boreci se za golo prezivljavanje ,zgusnute pohote,vlazhne kozhe ,nekako instiktivno pronalazeci pravi ugao gde se moze ugurati stopalo-oslonac o koji staviti dlan....vodismo ljubav .

Nase akrobacije uz liptanje znoja i buchno hvatanje vazduha,kozhe,zagriza usne-prekide eksplozija razbijene shofershajbne ....sitni komadici stakla rasprshishe se po nashim telima...

Dragan je poput machke iskochio u mrak...njegovo dupe je belasalo u noci a ja sam onako protrnula od straha pochela histericho se smejati....

Chuh psovke,brundanje....moj gsn vitez je opet pobedio !

Na putu prema dole.....

Zapamtih kakav  si bio  onog  proleca!

Na putu prema dole

bio si sareni  kisobran

 i zamagljen  dah u prozoru. 

Na putu prema dole,

krugovi u tvom  oku  su se kovitlali -borili .

Na putu prema dole

slano  je padalo u vodu tvoje duše.

Na putu prema dole

mahali su ti mornari

obodom svojih ugaonih kapa....

Na putu prema dole

 videh ti kishu u oku!

Na putu prema dole

 zamrsih te u necijoj kosi....

Gledam ljude!

Ti ljudi gledaju mene!

Mi gledamo ljude!

Oni gledaju nas!

Kad bas najusamljeniji

hocemo biti,

ti kao ja,

ja kao ti!

Nastavljam da gledam ljude,

a nalazim tebe....

Jer ti si ja!

Jer ja sam ti!

Jutra probudjenog josh nedotaknutog mirisom kafe... svezhinom  rezhe prolece finu prashinu noshenu sunchevim zrakom....

Zaklopljenih ochiju cvilim ,otvorenih ushiju blejim....

Ja ovca -chlan velikog stada pokopah sve one vuchje porive....ucutkavah  nocima urlike  josh u grlu upucene mesecu.....zarivah  kandze u dlanove .....zatvorah ochi da ne vidim vec vidjene   ozhiljke  kandzi odavno zaraslih.

Potpisah ugovor  jednog marta da cu biti poshtena-odana ovca,da cu verno pratiti kodekse i pravila svoga stada,da cu ignorisati stare navike grebanja-zavijanja-njushkanja sa prvim alfa-muzhjakom na kojeg naletim.....

Prekricu  oshtre zube osmehom priglupim.

Iskre divljine pripitomicu u svome oku i zablejacu i vama ovoga jutra jer potpisah JA da sam OVCA i bicu be-e-e!

Zakazan skup chatera.....ugazicu u tu guzhvu s' lazhnim samopouzdanjem i nameshtenim osmehom.Bice oko 30 ljudi,moj stav o takvim okupljanjima je da;

- treba da uronish u masu koju jedva poznajesh -hrabro.

-Popijesh brdo pica da bi iskulirao buku koju zovu muzikom.

-Pogledash u ochi svakom od njih i potrudish se da im zapamtish imena.

-I da se zabavish najbolje shto znash.

Optimistichki vec unapred verujem da ce se pojaviti ovakav detjko chisto da na njemu odmorim otji.;)

Prosechna kada,plavo zelene ribice njishu se na plastichnoj zavesi....Kapanje vode iz slavine ,oblak pare i josh jedan dan.

Vrisak izvodi solo mojim  venama... udarajuci po bubnju malo nalevo ugradjenom...Oprah zube vriskom...Istushirah se vriskom...

Puls me mlati vriskom....

Dobro jutro s' vriskom !

Jutrom u teretani dochekuju me masivna pleca,utegnute sarmice veselih domacica koje bi da se podmlade...znojem me udaraju po nosu ljudi...

Ventilatori zuje iznad glave i pomeraju chuperak na temenu-jezhim se...

Istrchavam treci kilometar na traci,moj misteriozni optimizam izvucen zorom iz kreveta bledi...

Jedna prostorija u kojoj muskarci koriste iste sprave ko i zene-jedni da bi postali alfa-muzjaci,druge da bi skinule dupeta i postale tanje-odnosno manje?!Koja logika;)

Iz zvuchnika treshti totalno perfektan house....

Dishemo svi....

Zveckamo svi....

Vlazhnom i napetom odluchnoshcu da postignemo svoj cilj....

Razgledamo druge u ogledalima-razgledavajuci sebe....

Posmatram sebe vishe nego shto zhelim da se vidim ili sebi svidim...

Bubanj u grudima solira svoje dobro jutro....

Pushtam preterano glasnu muziku...

Prikopchana ko pupchanom vrpcom slushalicama za kompjuter igram rock and roll u drvenoj neudobnoj stolici(znate i sami da sam josh u tranzitu(razlog za nekupovinu neke udobne,koja pushta korenje)),bacakam glavu u ritmu i razmisljam o rechima Milana Mladenovica;"Guram nozh medju zube...."Ah.....to raskoshno samosazhaljenje jednog deteta na ivici klimakterijuma.....

Deteta oslonjenog ledjima o izlizanu tkaninu ,ja ovde dole besposleno se vucaram sa chata na chat pomerajuci samo jagodicu srednjeg prsta(niste znali...tipkam jednim prstom(dodushe brzo i slepo(on,taj prst ima svoje oko koje samo svetli u mraku i udara 3-2 pa jedan....zastoj))).

Trotoarom nazivam net,da li i vi imate obichaj da razgledate prolaznike na blogu,chatu,ulici.....da im uranjate u rechi i onda svaku od njih vrtite glasno(ponekad u sebi)na nepcu prevrcete slova,osecate tvrdocu,mekotu....boju ,emociju ili prazninu?

Ja da !

Vreme je da se saberem i izvedem psa u park iza zgrade...Postoje tamo klupe-drvene....Umem da raspustim ovo kovrdzavo,krivonogo chudovishte od par kila da shnjufa po govancima drugih pasa....da bez srama dizhe nogu zapishava breze....

Iz svake depresije taj skakutavi chupavko me izvuche!

Nema kod njega da pita drugog psa;"Shta ima novo kod vas?.....Niti onog chuvenog ;"Jeste li m ili zh?"

Ne,nikako!Bez ikakvog blama onjushice dupe psu kolegi  a nece ga pitati za dozvolu....

Vrtim kaish u rukama umesto cigarete i eto taj ritual klik-dodir-udah i izdah kroz nos mi fali.

Prsti su mi se zamrsili u rimama rasparenim.....note bi htele a ja znam oshtro  je kad zaboli......

Zrnce soli kliznulo kao svilena podsuknja sa tela zhene koja pleshe.....

Dizhem glavu i gledam te kroz maglu .....moja tuga to je vec druga stvar.....zapishi sve na moj rachun .....

Nizhem nisku dugmadi  na   kamenu kraj puta.....

Napravih idiotski osmeh

kao da je sve samo trik....ne znam zashto mi se vrzmash po glavi,mozhda zato shto me chinish patetichno dirljivom....

U toj guzhvi ljudi koji  se guraju oko mene-

ti koji  odbacujesh predrasude kao korov....

Ja pored tebe-nemoguca misija,brutalna uvreda ogranichenosti....

Pogledaj me onako

kakvom me zhelish videti!

Pod udarom vetra

shkripe stare ljuljashke.

Meshaju nam se tragovi u snegu....

Rachvaju,razdvajaju u suprotnim pravcima. 

Sanjah san u njemu zagrizoh  raspuklu smokvu....

Roze oboji moje belo .

Bacam crno na belo

a neki ljudi pomno srcem olovke kopaju po sivom.

Izmedju zidova noktom

zarezah  trag svetla ko meko drvo srcem olovke....

Niko ti nece pomoci

i ako bezhish kad

nabuja ochaj o ozhiljke

dushe....

Nece ti pomoci ni svi oni ljudi

pred surovom snagom......

Jer ja sam krajnja!

Jer ja sam konachna!

Usekoh zubima svoje inicijale u ivicu ramena tvog....

Pozhuda za mnom

kida i ono shto si sakrio!

Zhudnju za slobodom!

Sakriveno u tebi

hiljadu chasovnika

otkucavaju minut do kreshchenda

alarma  vrishteci

za mnom!

Chas je kucnuo!

Jer ja sam konachna!

Jer ja sam krajnja!

Krugovi za krugom

kazaljkom se oble....

Na dlanove kishne kapi

mesto zvezda stavljam...

Zatvorena,

 u sebi uspavljujem

zagrljaje ,

zavrshavam

usnule bajke...

Prekrih dushu trnjem i travama da se u nju  ne vratish....