REDA MORA BITI

Ako te ne bude bilo, ima da te nema, to da znaš!
Niko ne umire tek onako, što mu se umire.
Svak' umire da bi mu neko doš'o.
I ja sam za života bio drugima,
Pa je red da i meni dođu drugi.
Kad bi' znao da mi niko neće doći
Ne bih umro, makar živeo hiljadu godina.
Sad živim za inat onima što mi viču:
"Dabogda umro! Dabogda crk'o!"
A posle ću da umrem za inat onima što mi viču:
"Nek' živi! Zaslužio je da se muči!"
Biće po mome, pa kako god bude!
Živeo ja, ili ne živeo…
Sve ću da uradim zbog drugih!
A ne dođu li mi… Kukala im majka!
Svu noć ću im u san dolaziti!
Neće mi se, majci, vazduha nadisati!
Krvi ću im se napiti, gde me nigde nema!
Šta sam se ja otrošio idući drugima,
I sad da negde satrunem,
I da mi niko ne dođe… ne ide to!
Ima da mi dođe i koga znam, i koga ne znam!
Pola od onih kojima sam ja bio - ne znam!
Ali ne mogu da kažu da im nisam bio!
Pola od onih koje znam, a kojima sam bio,
Oči bi mi iskopali da im nisam bio!
Ja znam za red!
Idi svakome, nadaj se svakome, ne boj se nikoga.
Umreti se mora. Pa kad već mora…
Reda mora biti!
A, vala, ću ja više sa'raniti njih,
No oni mene!
'Oću, svega mi!
I to je valjda neki red!