Majku mu... našta li je mislio?

Bejaste li, braćo moja draga

bejaste li kod doktora kada?

Ak’ bejaste, videste li vraga

il’ u vama jošte tinja nada? 

Dođoh kod doktora (to su vam oni koji ne priznaju dušu, ali će sve učiniti da vam je ispiju), razgrnuh dim od cigara (na stolu mu brošure o štetnosti duvana), a ja držim plavu kovertu sa računima koje sam upravo platio u banci. On me rukom prekide:

- Ne ovde. To ćemo u sobi za ono.

Majku mu… našta li je mislio?

Koje sad pa “ono”? Nije valjda peder? Neće me valjda… - ma svašta mi je prošlo kroz glavu.

Kad stigosmo u “sobu za ono”, lepo me primi, pregleda, sve po propisu. Ja se stis’o, a on tako ljubazan i mazan da me potpuno zbunio.

Dajući mi pune ruke lekova, nasmešio se i šapnuo:

- Znate… svi mi živimo od časti.

Majku mu… našta li je mislio?

Pruži ruku i uze mi koverat sa računima, koji mi je virio iz džepa, smota ga ne gledajući i lepo me isprati.

Sutradan sam morao opet da odem do njega da uzmem taj koverat. Treba mi.

On me malo smrknuto gleda, vadi koverat i šapuće:

- Sledeći put koštaće vas duplo.

Majku mu… našta li je mislio?