Hladan Božić napolju, zima me za ruku steže a tvoj i moj život jedan od drugog beže. Šta smo rekli, rekli smo, nema nazad s ovog puta. Tog si dana srušio čitav svet za par minuta. Ma nije moguće da me svaka tvoja reč gadja,nisi ti čudo Božije što se jednom u životu radja. Sve izgubljeno je nadjeno,a gde si ti da li te duša zaboli. Na svoje mesto vraćeno,a gde si ti sa nekim ko te ne voli. Ne verujem da me ne voliš. Svaku tvoju reč još čuvam kao posvetu od srebra i ne mrzim te što si me gurnuo sa sedmog neba. Još po tebi ravnam svaki korak svoj, što se ljubav meni sveti,ma nisi više moj,više nisi moj. I dok hladiš se od mene,ljubav nam je propala,kažem srcu put pod noge a još me bole stopala!
Upiši nešto
Komentari:Je l' ovo neka pesma, ili si ti lično napisala? Ako si ti, baš lepo rimuješ. (Ma znam ja da sam dosadila i vama i Bogu i ostalom narodu s ovim rimovanjem, al' šta ću kad me to prosto naprosto živu iz'eda :( )
To je pesma Aleksandre Radović. Pravi naziv je "Ne verujem da me ne voliš"
Kuckao
Iva978
u 21:12, 4/1/2008 | Link | |
lepa pesma bash..:))
Hvala ti, Iva978. Nisam znala, zaista. :)
Nema na čemu :)
Kuckao
Iva978
u 19:31, 5/1/2008 | Link | |