Serpentina

Moj Najbeskorisniji je jučer cijelu noć bio sa društvom. Kod frenda. I uzeo mi je laptop, zato me nije bilo nigdje (neki se zabrinuli da sam otišla roditi, ne, nismo mi te sreće). I donesao mi jutros u 7 ogromnu vrećicu.
"Odlično!" - pomislit ćete, "Iznenađenje za Valentinovo!!"
Thing again.
Njegova kuma mi je dostavila plahte koje je maznula nakon što su ona i kum par dana bili kod mene. Lijepa gesta, ne bi mi se sviđalo tuđe izlučevine dirati.

I par majičica, nadasve zgodnih. I suknju.
Da, tu i tamo (ne samo kod ginekologa), ja nosim suknje. No ova je roza i sa volanima. Lijepo sam joj zahvalila i pitala je: "Jesam li ja potomak Žuži Jelinek? Nisaaam. Stoga?" Nije mi jasno jerbo i sama zna što I like/dislike. Pa ono, vodimo se tom idejom.
Poslah joj SMS no izgleda da spava. Kao i ovaj moj. Ekipa bila nabrijana da ću rodit uskoro pa nisu konzumirali nikakve opijate. Jučer su si malo dozvolili. Jer tvrdi Najbeskorisniji, "Nisi se otvorila, neće to uskoro."
Istina, gin rekao da to neće uskoro, ali ne da i ne može. Reče mi da kako ovo izgleda za sada neće, ali se u svakom času nešto može dogoditi da se to u par sati pootvara i da porod počne. Dakle, teorija Najbeskorisnijeg pada u vodu. I sada krme svi, dakle da bude neka panika, zovem Seku. Jer ovaj ne bi došao k sebi. Što od umora, što od straha i panike.

'Bem ti uvod.

I tako dođoh na ideju da odem počistit svoj ormar. Kako bih naravno revanširala Kumu.
Nađoh par stvari. Korisnih. I jedno 3 vreće robe koju više ne mogu ni vidjeti. Od kad sam huge, svako otvaranje ormara bi me bacilo u depresiju. Težu. Sad sam posve nadobudno pobacala veći dio ogromanske odjeće i vratila one moje krpice za pola žene koje sam ranije nosila.
Da, nadobudno. Nadobudna sam do bola i boli me briga što ću narednih mjesec dana nositi premalu robu. Ne zanima me. Niti to da će mi trebati cca 3-4 mjeseca da se vratim na staro. Jer sam u zadnjih toliko i natukla. Ali mislim da kad trbuh ode, ode i većina ostalog. Jer sam sva u trbuhu. Ogroman je. Strašno.

I sad mi je ormar lijep i sretan, kao i ja. Bez obzira što ne stanem u sve traperice broj 38, jednostavno sam sretna što ih imam.

A Kuma? I ona će si brk omastit