- Jel’ mozete samo da pripazite na kombi, dok ja rasitnim pare – rece vozac E8 na liniji Brace Jerkovic – Dunav stanica.
Nas 6-oro u kombiju se pogledalo pitajuci se na koga je od nas mislio. Mada, mozda se obratio celoj ekipi. Ekipu su cinili dva momka nedefinisanog sexualnog opredeljenja, jedna starija teta koja se pocetka voznje raspitivala koliko stanica ima do maxija, jedan cika roker u dusi, devojka sa ciklama cizmama i ja.
Vozac je istrcao i usao u radnju sa cipelama. Ko jos tu sitni pare? Kada se iza pulta pojavila prodavacica, sve mi je bilo jasno. Ne zna se ko je bio odusevljeniji ovim susretom. Ona se smeskala i treptala a on je gestikulirao, verovatno objasnjavajuci koliko mu sitnine treba za vracanje kusura. Onda se prodavacica u jednom trenutku sagnula preko pulta stavljajuci u prvi plan pozamasan dekolte. On je kao zbunjeno prosao rukom kroz kosu.
Minuti su prolazili. Minut, dva, tri. Kroz glavu mi je prolazila replika Sergeja Trifunovica iz filma „Bure baruta” – „Prodje mi zivot dok se napijete kafe”. Samo sto ovaj ne pije kafu, nego muva zensku. U kombiju je vladao muk. Povratak vozaca nije bio ni u najavi. Pitanje koje je lebdelo u vazduhu bilo je „Ko je od ovih ovde najstrucniji da sedne za volan”.
Posle cirka 7 minuta majstor-zavodnik prodavacice obuce vratio se na radno mesto, zatvorio vrata i nagazio gas. Verovatno da stigne po redu voznje.
Nista od ovog vam ne bih ispricala da se isto nije desilo i dan ranije. Isti vozac, ista prodavacica samo ekipa putnika druga
Objavio
sanjchi011 u 10:55 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar