Oduvek sam mislila da se nikad necu preseliti iz blokova. Uvek sam sebe dozivljavala kao blokovsko dete. Mnogo solitera, ulice i brojevi rasporedjeni tako da i nemaju smisla. Ma, mislim da u saobracajnoj skoli postoji poseban predmet "Kako se snaci u savskim blokovima". Ali mi klinci iz kraja, znali smo svaki ulaz svaki prolaz. Ti prolazi su sluzili da se krijemo od matorih i pusimo pljuge ili se kao nesto francuski ljubimo. Nasi roditelji su bili prilicno zabrinuti, jer kraj u kome smo odrastali i nije bilo bas idealno mesto za odgajanje dece. I to narocito kad udju u pubertet i kad bi sve da probaju.       

     Postojalo je jedno mesto "buvara" u kojoj su se svi skupljali, i dobra deca iz kraja a i lokalni mangupi. Lokalni mangupi su dolazili da shmekaju devojcice i da maltretiraju decake. Najomiljeniji vid maltretiranja je bilo famozno "shetanje patike" i "lajanje na velikog nindzu" koji se pojavljuje u igrici. Sad vecina tih mangupa nije medju zivima. Secam se koliko smo bili sokirani kad smo jednog od njih videli kako se drogira. Secam se koliko smo mi devojcice bile sokirane kada se jedna iz naseg drustva "smuvala" sa njim. I kako je posle bila sa svima iz te ekipe. Pravilo "tvoja devojka, nasa devojka", sprovodilo se uvek i sa svima. Medjutim cinjenica da je devojka lokalnog mangupa, bila je mnogo primamljivija od posledica. Uci u ekipu riba koje nose "koledzice", bila je privilegija samo mangupskih devojaka. Pamtim njih 4-5 koje su imale iste koledz jakne, crne sa zelenim rukavima. I bile su glavne ribe u skoli. 

     U to vreme je bio aktuelan "Triton" i takmicenja u brejk densovima. I danas se slatko smejem kad se setim koraka. Tada ako nisi znao "slow motion" korak Djoganija, uopste nisi bio u fazonu. Cesto smo drugarice i ja sedeli na keju preko puta ulaza u "Triton" komentarisale i ismejavale nove modele "zicanih" kajseva, dukseve uvucene u farmerke ili trenerke i lakom "zacementirane" shishke. Mi smo slusale neku drugu muziku i bile su nam bitne druge stvari. Cekale smo polazak u srednju skolu i prvi izlazak u "KST". Dobile smo obecanje od roditelja, kad upisemo srednju skolu moci cemo da se vikendom vracamo nocnim prevozom.

     Uh, to je za nas bio dozivljaj ali i prica za neki drugi post.