OK.

Danas je trebalo da slavimo tvoj rodjendan. Da je bilo pravde nebeske. Ali nije... Obecah sam sebi i svima da neces otici u zaborav. I jos te ne pustam... Pricam tvojim klincima o tebi... Mozda im prica pomogne da sacuvaju sliku tebe dok si jos bio tu uz njih... Eto to zelim samo...

Danas je trebalo da slavimo tvoj rodjendan... Umesto toga sutra cemo obeleziti dve godien bez tebe... I popicu nekoliko (sto gotovo nikada ne cinim) u tvoje ime (iako ni ti nisi bio sklon casici)... I, ponavljam...

NECES OTICI IZ SECANJA DOK SE JA BUDEM NESTO PITAO...

I zato jos jednom ono sto sam ``po nalogu`` sestre napisao nakon tvog odlaska, a nisam imao moci da procitam... Nista se nije promenilo... Rupa i dalje zjapi...

HVALA TI DRAZZENE

-       Za to što jedva mogu da se setim vremena u kom te nisam poznavao

-       Za to što si istrpeo moje pubertetske gluposti

-       Za to što sam mogao da kradem tvoje fore

-       Za zajednička ludiranja

-       Za akorde i tekstove koje si mi davao

-       Za knjige koje si mi preporučio

-       Za tortu koja se prevrnula na pod

-       Za patuljka zarobljenog u zvučniku

-       Za životne sitnice

-       Za velike stvari

-       Za to što si voleo S.

-       Za Milana i Marinu

-       Za to što sam one noći video kako se nova zvezda upalila na nebu i što sam shvatio da si se smestio

-       Za sve ti hvala zetonjo!