Настао је услед потребе да се дотадашњи јуришни авиони америчке производње Ф-84 Тандерчиф који су се налазили у наоружању ЈРВ замене савременом верзијом јуришног авиона који се може користити и за остваривање премоћи у ваздушном простору. После испитивања летних и борбених карактеристика јуришних авиона страних произвођача донета је одлука да се произведе сопствени авион. Идеја је била да се прекопира јуришни авион СЕПЕЦАТ Јагуар (SEPECAT Jaguar) који је настао као резултат кооперације британске и француске авиоиндустрије. Иако је концепцијска сличност између ова два авиона очигледна (оба авиона су двомоторни висококрилци са ојачаним стајним трапом и сличним распоредом наоружања и подвесних тачака) због немогућности да се на западу набави лиценца за производњу јачих мотора Орао је имао много лошије карактеристике од свог узора. Ситуација се нешто поправила са уградњом комора за додатно сагоревање, али су брзина, а нарочито носивост још увек били знатно слабији у односу на Јагуар.

Ј-22 Орао је наоружан да два двоцевна топа калибра 23 mm руске производње са по 200 граната. Поред топовског носи и велики избор класичног подвесног наоружања као што су фугасне бомбе од 100 kg, 250 kg и 500 kg као и лансере за невођена ракетна зрна калибра 57 mm и 128 mm. У периоду модернизације РВ и ПВО Југославије непосредно пред избијање грађанског рата набављена је одређена количина савременог подвесног авионског наоружања западног порекла. Јуришна верзија Орла могла се видети на аеро-митинзима широм Југославије наоружана са ТВ навођеним противтенковским ракетама АГМ-65 Маверик америчке производње, бомбама Дурандал француске производње намењеним онеспособљавању полетно-слетних стаза и касетним бомбама Бл-755 британске производње.