... o romantici... erotici... patetici...

Koliko znam da pitam, toliko znanja mi i pripada.

Rođen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine. Sve se priginje zemlji. Sve je na dohvat ruke.

Zar to ne liči na slobodu?

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme dužinama senki. Mlečni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju. Samo se uputiš ravno, po vrežama od zlata i posle desetak koraka već hodaš po nebesima.

Zar to ne liči na slobodu?"

I

Vredi li se upuštati u tumačenja stvari kojima nismo u stanju da sagledamo obim?
Milijarde su godina potrebne da se vratimo u dubine strpljenja.
Jer ogromna je starost tog svojevrsnog čuda

koje se zove: nas dvoje.

U tami prastare prošlosti,
baš kao i sad,
ovako,
spusti mi polako glavu na neko bivše rame,
i zagledaj se pažljivo u plave barice neba.

Da se ti nisi rodila,
neko bi morao biti voljen na ovom mestu.

XIX

Vredi li se upuštati u tumačenja stvari kojima nismo u stanju da sagledamo obim?
Milijarde su godina potrebne da se popnemo uz okomitu budućnost do nekih kristalnih vrhova načinjenih od želja.
Jer ogromno je obnavljanje tog svojevrsnog čuda

koje se zove: nas dvoje.

U izmaglici dalekog,
baš kao i sad,
ovako,
spusti mi polako glavu na neko sutrašnje rame
i zagledaj se pažljivo u plave barice neba.

Ako se ti ne pojaviš,
neko će umesto tebe čekati tamo
da primi i da prenese poruku.

Ako se ja ne pojavim,
neko će drugi produžiti
to što se zove beskrajno.

Veruj mi,
poslednja ljubavi,
nemoguće je voleti poslednji put
u večnosti.

M. Antić

Ta kap u sebi, jedina, nosi uspravnu misao. Sve ostalo je bujica.

Kap ne zna da nije moguće da se teče uz vodopad. Niko joj nije objasnio. I zato uporno nastavlja, lepa u svom neznanju.

I sve je bliže vrhu...

M. Antić

I moj život je vodoskok u vodopadu sveta!!!

Opet sam plakala...    A film sam gledala već nekoliko puta...

Odličan je, preporučujem svima koji vole ljubavne drame...  «What dreams may come», ili u našem prevodu «Kad budan sanjaš», mada se meni lično ne dopada taj prevod. Glumi uvek fantastični Robin Williams, ne znam za vas, ali ja nisam naišla na neki njegov film a da nije dobar!

Ovaj film prati putovanje Krisa Nilsena kroz 'drugi život', u pokušaju da spase svoju dragu koja je u paklu, jer je izvršila samoubistvo...

E, sad, ima tu jedan njegov monolog koji mi se svideo, kad on otkrije da neće moći da je spase, ali odluči da ostane tamo sa njom:

            «Žao mi je zbog svih stvari koje ti nisam dao. Nikada ti više neću kupiti ćuftu sa ekstra sosom. I uvek veliku. Nikada te više neću zasmejavati.  Želeo sam samo da ostarimo zajedno. Da ostanemo zajedno do kraja. Pored onog jezera na tvojoj slici. To je bio naš raj, vidiš?

Ima puno toga što mi nedostaje. Knjige, stvari, poljupci... i svađe... Oh, Bože, imali smo neke odlične! Hvala ti za njih. Hvala ti na svoj dobroti.  Hvala ti na našoj deci.  Zbog prvog puta kada sam ih video.

Hvala ti što si bila neko na kog sam bio ponosan što sam s njim. Zbog tvoje odlučnosti, zbog tvoje nežnosti.  Zbog onoga kako si izgledala - tako da sam uvek želeo da te dodirnem. Bože, bila si moj život.

Zato što si bila tako divna, da čovek izabere pakao umesto raja - samo da bi bio sa tobom.»

Eto, meni je to tužna scena... Možda nekom ne bi bila... Mene navodi na razmišljanje... al neću da kažem o čemu...

"So breathtaking, so beautiful, so bold, like nothing you have seen before."

After life there is more. The end is just the beginning.