Reči

6.4.2008,15:51

Nas dvoje na zemlji zavolesmo reči,
od njih je bila naša ljubav zdana;
njihova kobna moć znade da spreči
san naše noći, radost našeg dana.

Vejao je oko nas njihov behar
kao cvet sa mirisnih glogova;
svaki naš čas bio je pehar
napunjen lepotom slogova.

Bivali smo i neverni i verni,
i zli i dobri, uvek reči radi,
u srcu našem svaki zvuk je smerni
bio bog mali koji zna sreću
da sruši i zgradi.

Reči radi on znade nežno da me presreće,
i srce moje i oči da hvali,
reči radi ja bejah uzrok naše nesreće,
te prođoše večeri teške kao mutni vali.

Samo kroz zvuke bejah u snu njegovom gost,
zvuci njegovo srce predamnom prosuše;
reč bese jedini trošni most
između duše nam i duše.

Čudna kob beše se tako nad nama stekla:
Bliži besmo jedno drugom od sveg sveta,
A između nas uvek je pesma tekla
Kao reka između dva poljska cveta.


Desanka Maksimović
Objavila LILY kategorija: Poezija
(5)Utisci: | šalji dalje

Klik za utisak
Utisci:

vrlo lepa pesma :)))
Kazao/la Freeda u 18:05, 6.4.2008 | x | |
Pahuljica si snežna
Tišinu oko mene
Što raspeva
:))
Kazao/la Fan u 19:15, 6.4.2008 | x | |
o Boze, kako je ta zena umela da voli.. i to isto da kaze..
Kazao/la bejb u 21:57, 6.4.2008 | x | |
Osećam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela;

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.
Kazao/la LILY u 22:23, 6.4.2008 | x | |
:)
Kazao/la april u 13:10, 7.4.2008 | x | |
<<-- * * * -->>