Pod tri – patetika
Ko voli happy-endove neka ne čita dalje. Bio je to fantastičan dan, fantastičan susret, fantastičan provod. Sve kao u priči, prosto nikad ne bih verovala da mi je neko pričao da se takve stvari dešavaju i u stvarnom životu... a pogotovo se ne dešavaju meni :)))
Ujutro smo se rastali. Svako svojim putem, nazad u svoje živote... tokom vikenda razmenili par sms poruka... Nekako neobično... Iste reči kao ranije, ali sad mi zvuče drugačije... sve se promenilo... kao da to više nije to... ne znam... Nekako je hladan i dalek... ili ja samo umišljam... bzvz...
A onda se pojavljuje na msn... pričamo, naravno, kao i obično, ali meni taj osećaj ne da mira... moram da pitam o čemu se radi, čini li se to meni ili šta... i onda bum, kao grom iz vedra neba... nižu se njegove rečenice na monitoru, ja čitam i ne verujem šta se dešava... otprilike ovako nekako –
«Srećko, nije da ne želim više nikad u životu da te vidim (ha, čim tako počinje, sve je meni jasno)... ali moram ti reći da ne mogu više ovako... Moraćemo da malo smanjimo intenzitet naše komunikacije (kako ovo romantično zvuči)... Znaš, nemoj pogrešno da me razumeš... sve je bilo savršeno... apsolutno sve... i ti si savršena, tačno onakva kako sam te zamišljao... da budem iskren, mislio sam kad se vidimo da će biti drugačije, da će taj osećaj da prođe, ali nije... još je jači... A ti znaš da ja svoj život ne mogu i ne želim da menjam... a ni tvoj... zato je bolje tako, razumeš, zar ne? Da malo pauziramo? Kad sam odlazio od tebe pre neki dan osećao sam se jako loše... ne mogu ti objasniti koliko... I jednostavno ne želim da se ikad više u životu tako osećam...»
Dakle, to bi bio kraj... naša priča je završena... i to preko j***nog msn-a. Na sve to ja kažem samo jedno OK. Nisam od onih koji mogu da se spuste, da mole. Ne. Neće on ni primetiti koliko i da li mi je teško. Nema šanse. Ni jedna više poruka. Ni poziv. Ništa. Takva sam ja. Znam, plakaću, ali sama. On to neće znati.
Pa sigurno sam neke dve nedelje bila u šoku i u depresiji. Srećom, imala sam dosta obaveza u to vreme, pa mi je to pomagalo da prolazim kroz dane... ali svaki minut, svaki sekund dokolice mislila sam na njega. Pogotovo kad dođe ono vreme uobičajeno za poziv... strašno.... toliko suza... I onda sam vremenom navikla, izašla par puta, što odavno nisam... upoznala neke nove ljude, zabavljala se... Ali negde u nekom krajičku srca i dalje je postojao on... i dalje ona strepnja kad čujem 'dobili ste poruku', nekako me 'štrecne' – da nije od njega...
I više od pola godine kasnije, negde na jesen, dogodi se i to – poruka koja jeste od njega... Jednostavno – 'ćao, kako si, šta radiš'... Ne verujem... nisam pametna... ali ne mogu a da ne odgovorim... i ponovo istim putem... ponovo se dopisujemo... i čujemo... ne toliko često kao ranije... možda dva ili tri puta u mesecu... samo drugarski... eto... Možda sam glupa što sam mu dozvolila da ponovo uđe u moj život... ne znam...
Prošle nedelje je trebalo da se opet vidimo. Poklopilo se vreme i mesto. Spremala sam se za taj susret... ali na kraju, u poslednji čas, odustala sam... nisam otišla... nisam mogla... nisam želela... nisam imala snage... Ne znam ni sama... U jedno sam sigurna – ne bi bilo kao pre... nema šanse... samo bi se sve opet pokvarilo... Jednostavno, suviše mnogo vremena je prošlo... da je taj poziv stigao godinu dana ranije, bila bih presrećna... letela bih... sada više ne... kasno je... i nisam otišla... bolje je tako... bolje za nas...
Klik za utisak
Utisci:
danas mi je bio ekstra dan, a i veče bi trebalo (nadam se :))) ) i neću sada ovo čitam pa da pokvarim doživljaj.
Samo te pozdravljam i želim da imaš slaatke-najslađe snove..:)))
Guinevere, ja lepo rekoh da nije happy end
Jel prijalo mleko? ;)
Kojak, hvala na lepim željama, imala sam slatke snove... a ti kad pročitaš, javi utiske ;)
:)))))
Hm.
po načinu kako opisuješ, očito je da se radi o prvoj tzv. "intezivnoj vezi" sa "likom sa neta", pa je onda i sled događaja sasvim logičan i očekivan, jer se uglavnom tako sve odvija i završava, samo se uloge menjaju, pa ja sad nemam baš egzaktne podatke o tome, koja strana više i češće "izda", ali to je to..
Morao biha naravno mnoooogo toga da pišem i obrazlažem i o ličnim iskustviama, ali i iskustvima mojih prijatelja i poznanika i uživo, a još više sa neta, e da bih nekako objasnio neke stvari i neka viđenja...
U svakom slučaju - onaj ko je nov, obično ovako prolazi i tu smo većina saglasni u duskusijama, pre svega zato što su očekivana neverovatno velika i što onu drugu stranu doživljavamo na poseban, da ne kažem "anđeoski" način, što je svakako preterano nerelana slika, koja - kada dođe do normalizacije (kad prođe prvi zanos), zna se kako onda izgleda...
Postoje i "lovci" na netu (s obe strane :)) ), koji "znaju za jadac" i nastoje da se domnognu nesikusnih, kako bi sa njima proveli izvesno vreme u neopisivom zanosu iz bla, bla, bla razloga...
Sva je prilika da si ti jedna od tih, ali si dobru lekciju naučila kao i većina nas..:)
U svakom slučaju, sledeća veza (ako se usudiš da je formiraš) je mnoooogo realnija i ima mnogo veće šanse da se pretvori u iskrenu dugu vezu ili jednosatvnu, ali prihvatljivu avanturu..:)))
Itina da se teško više postiže onaj intezitet zanosa, ali je zato temlaj mnoooogo jači, a to je vrlo važno za svaku trajnu građevine, zar ne?..:)))
PS - ponela me je teorija i želja da objasnim pa ne stigoh da kažem, da mi je naravno iskreno žao što tvoja veza nije bila baš ona prava, ali eto - već rekoh - hrabro napred.
"Brbljarija"...Iskoristio žensko...
Provod...Prevario...Povalio...
I slične GLUPOSTI...
Ako si s njim uživala...Dobro!
Ukoliko ste se razišli ...JEDNO
NIJE VOLILO DRUGO...I,..Što...
Onda..."MORAŠ" prihvatiti ONO
Tko Te ne voli--Taj Te ne zaslužuje!!!
Kakva kuknjava za TIPOM koji Te...
NIKADA NEĆE VOLITI......
Ćao!
Izmenio Svemirko dana 4.4.2008 u 11:21
Kojak, tebi odgovor na pp, a ovde samo ukratko - mislim da to kako sam ja prošla ne zavisi isključivo od interneta...
Nas dvoje, takvi kakvi smo, (govorim konkretno o ovom slučaju) jednostavno smo iz dva suvuše različita sveta da bismo mogli da uspemo, bez obzira na to gde smo se upoznali... ja sam to znala od samog početka ali nisam htela da razmišljam o tome, želela sam da uživam u onome što trenutno imam i tako sam i uradila...
e neka - neka te neko malo i kritikuje pa da vidiš kako je to, a ne samo neki te hvale pa hvale..:P ;) :)))))))))