Male banalne strasti, ljubav, ljubomora, čežnja i bol i tom slično... užas... patetično...

Obletao je oko mene

2.9.2008

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
Kao što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio teško
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kad me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on.

Žak Prever

Objavila LILY u 12:59 | kategorija: Neke pesme
Pl | Šalji dalje | Utisaka (7) | Tvoj utisak

Slutnja

31.8.2008

Mada je oko mene proleće
i duše cvate u nadu;
kroz mene se kradu
slutnje zle:
čega me strah? Dogodiće se sve
i - boleće.

I niko mi ne može pomoći,
jer to se neće zbiti
po danu, niti
u vrtu kom;
već negde u srcu mom,
po noći.

Objavila LILY u 13:00 | kategorija: Desanka Maksimovic
Pl | Šalji dalje | Utisaka (1) | Tvoj utisak

Pustinja

25.8.2008

Sve češće mi se događa da oko sebe zapažam obilje nečeg polovičnog čemu se odaje počast.
Obilje nesigunog, prikrivenog i krnjeg, a tako uvaženog.

Recimo – vidim početak. Svi okolo se dive. A meni nešto zasmeta. Osećam, treba drukčije.

Prepoznam starost novog. Jalovost zahuktalog. Prepoznam gde se mešaju velikodušnost i pohlepa, i beslovesnost i složenost, i saradnja i izazov, i davanje i krađa.
Izbrišem sve rukavom i sve ponovo započnem.

Ili mi kažu – ovako izgleda savršenstvo. A ja vidim – ne izgleda. I krivo mi što vidim.
Još deda mi je govorio: »Treba pustiti svakog da radi kako radi. A ko je sobom ushićen, nemoj to da mu kvariš.
Što više njih u zabludi, sve više si ti u pravu.»

A ja tako ne mogu. Ja zasučem rukave. Izgubim dane i noći. Niti me neko moli. Niti me neko tera. Niti mi kažu hvala.
Zapnem umesto drugog, raskrvarim svu dušu, ali mirno i strpljivo dovršim dovršeno...

Objavila LILY u 17:37 | kategorija: Miroslav Antic
Pl | Šalji dalje | Utisaka (0) | Tvoj utisak

Sestro!

24.8.2008

Ako si od onih koje razumeju nerazumljivo i veruju u neverovatno,

Drugim rečima –

Ako previše romantičnosti utiče na tvoje zdravlje, seti se:

Ako deluje suviše dobro da bi bilo istinito, verovatno i nije istinito.

Ako ti se desila ljubav na prvi pogled, pogledaj još jednom.

I:

Ako vidiš princa na belom konju koji bi da te spase –

Ukoliko je to na filmu – uživaj!

Ukoliko je to stvarni život – zovi hitnu pomoć!

Objavila LILY u 17:42 | kategorija: Pisanija
Pl | Šalji dalje | Utisaka (0) | Tvoj utisak

Ove noći

23.8.2008

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati na primer: "Noć je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Noćni vetar kruži nebom i peva.

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U noćima, kao ova, držao sam je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomične oči.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Pomisao da je nema. Osećaj da sam je izgubio.

Slušati beskrajnu noć, bez nje još beskrajniju.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.
Nije važno sto je moja ljubav nije mogla zadržati.
Noć je zvezdana i ona nije uz mene.

I to je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Kao da je želi približiti moj je pogled traži.
Moje srce je traži, a ona nije uz mene.

Ista noć odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.

Jer sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,
moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pišem.

Pablo Neruda

Objavila LILY u 23:10 | kategorija: Neke pesme
Pl | Šalji dalje | Utisaka (0) | Tvoj utisak

Naposletku...

10.8.2008

Razbiću gitaru,
crn je mrak ispunjava,
odavno se svoje pesme bojim -
pomera u meni neke gene Dunava,
pa ja tečem - i kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...

(aha... oduvek sam znala da nije običan... da nije kao drugi... da nije 'vojnik u armiji ljudi'... to me je i privuklo njemu... pa zašto onda tugujem?)

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet,
al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi - to je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti baš ovaj cigan?

(i to sam znala... da sam izmaštala bajku... da nije bilo ostvarivo... od početka sam znala da će jednom biti kraj... pa zašto onda suze?)

Ne, dušo...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja,
sve su slične u leto zeleno!
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja -
Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična,
usne - tice-rugalice, a u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

(i zaista... da li je uteha to što sam navek znala??? Ah... možda... već manje boli... kad sam

konačno

shvatila

zašto...)

Naposletku - ti si dobro znala ko sam ja... Otkud sad te suze, moja mila? Rekla si da se za točak bršljan ne hvata, zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku, mami svetlo na sledećem bregu, okopniće moj otisak na tvom jastuku, još kako, kao jezuška u snegu...

(najgora stvar koju je rekao – naći ćeš nekog... drugog... boljeg... zaboravićeš me, kao da me nikad nije ni bilo... Ali ja neću... neću nikog... ni boljeg... a kamoli drugog... jbg... kažu da vreme leči sve... ali nije tako... nego jednostavno... vremenom... čovek nauči da živi sa bolom... i tako... u inat svemu... napravih ja od tuge nauku... a njegov otisak kopni na mom jastuku... jedino što ne mogu... ne mogu... ne mogu da pronađem svetlo na sledećem bregu..........)

Objavila LILY u 11:36 | kategorija: Djole Balasevic
Pl | Šalji dalje | Utisaka (4) | Tvoj utisak

Samo cimni...

7.8.2008

Ma di ćeš naći boljeg momka za te novce?
Da ste mi sretni on i ti,
ja ću se o'ma' skloniti,
al' me na svilen gajtan veži kao zvonce
i samo cimni kad poželiš
- ja ću ti zazvoniti.

A hold a felhők mögé rejtozött...

két csillag van csak az égen...

mint a szemeid...

mint a gyöngyharmat... a... a...

Ne znam kako se kaže đurđevak........

O, samo to ne...

Prkoseći zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujući kraj nosića.

Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš. I nikom ništa...

Ali, suza je kraljica.

Suza je najmoćnija vodena sila.

Objavila LILY u 20:40 | kategorija: Djole Balasevic
Pl | Šalji dalje | Utisaka (5) | Tvoj utisak

Romansa

5.8.2008

- Jesi l moje
Najmoje?

- Jesam tvoje
Najtvoje.

- Da ti sviram u ušima?
- Da mi kupiš dve firange
od cica.

Al' da budu na cvetiće.
- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendžera.
- Da me mrze sve komšije.

- Da ne uđe ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendžer,
kroz taj pendžer pun cvetića,
da je život nešto naše,
najnaše.

- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.

- Jesi l moje?
Najmoje?
- Jesam tvoje.
Najtvoje.

Objavila LILY u 14:56 | kategorija: Miroslav Antic
Pl | Šalji dalje | Utisaka (4) | Tvoj utisak

Žena

3.8.2008

Mene privlače oči nesrećnika
I čela samoubica
Nesanicom ispijena.
Sa moga čita se lica
Da sam deset puta sestra
Pa jednom žena.

Ne bih mogla voleti bez tuge.
Rođena sam da na krilu nišem
Bolove čije dok ih ne ublažim,
Rođena nad čijim snovima
Nemirnim da uplašeno dišem.

Ne bih mogla voleti bez tuge
Ni radosnoga priviti na nedra.
Ne bih mogla pružiti ruku
Onome kom laka su jutra,
A uzglavlja vedra.

Rođena sam da živim za drugog.
Preliva se samilost srcu preko rubova.
Na dlanima mi piše da znaju da vidaju,
U očima da umeju da greju,
Na usnama da gorčinu skidaju.

Srce mi je milosti izvor;
Moje reči se uz rane previjaju
Kao listovi lekovitog bilja,
Koraci mi umeju da vode
I one što lutaju bez cilja.

Objavila LILY u 17:03 | kategorija: Desanka Maksimovic
Pl | Šalji dalje | Utisaka (4) | Tvoj utisak

Pesma za nas dvoje

2.8.2008

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je već bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajući prošla.

Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako.

Objavila LILY u 20:04 | kategorija: Miroslav Antic
Pl | Šalji dalje | Utisaka (2) | Tvoj utisak