bezazlenim pitanjem do svih informacija...
Pre oko dve godine se dogodilo ovo sto cu upravo napisati... Tada sa imala otprilike 12 godina. Trenirala sam kosarku u svojoj osnovnoj skoli u to vreme. Na treninge sam odlazila sa drugaricama iz zgrade.
Jedno vece moja drugarica(Ivana) i ja smo krenule po trecu(Milenu)... Dok je Ivana stajala u ulazu i cekala Milenu, ja sam stajala na stepenicama ispred ulaza nervozno gledajuci na sat, jer smo vec kasnile. Kad odjednom ispred mene se stvorio covek sa pitanjem: "Izvini, jel znas koliko je sati?"... Odgovorila sam, a onda je covek nastavio sa nekim uobicajenim glupim pitanjima, da bi na kraju razgovora iz mene izvukao informacije koje jednostavno nisam smela ni trebala da kazem... Mora da cete pomisliti da sam veoma glupa, jer sam mu rekla i ime i prezime, ime skole u koju idem, koje sam odeljenje itd... To je izvukao iz mene pricom da ima cerku u nekom odeljenju... Bila sam relativno mala i nisam ni pomisljala da je to neki manijak!!! Kada je razgovor postajao sve cudniji naisle su moje drugarice i po izrazu njihovih lica videlo se da su malo uplasene... Tada smo pozurile i rekle da moramo da idemo sto pre jer vec ionako kasnimo na trening... Covek je krenuo za nama i vikao: "stanite!!". Bile smo jako uplasene... ulice su bile puste. Zatim smo potrcale, ali i covek je... Zatim je postalo jos strasnije kada je poceo da vice "Jelenice, stani! Ja sam tarzan... trcao sam danas 100km bez stajanja, i nosio 100kg na ledjima... Jelena!!!"... Moje ime...zvucalo je jezivo!!! Trcale smo i plakale sve do skole, gde smo naisle na druga... nepoznati covek je konacno odustao! Sela sam na zemlju jer sam osecala da vise ne mogu da stojim na nogama koje su podrhtavale... proslo je dosta vremena dok sam se smirila! Najvise sam se plasila cinjenice da covek o kome ja ne znam bukvalno nista, zna tako mnogo o meni! Pomisljala sam da ce me ponovo traziti, da ce se mozda pojaviti u skoli ili tako nesto...
Zatim je nekoliko dana proslo i gotovo da sam zaboravila na to... Izasla sam napolje sa Ivanom da se vozimo... Na kratko smo zastale u mom ulazu i ugledale istog onog coveka, koji mi je ponovo prisao i uctivo pitao: "Izvini, jel znas koliko ima sati?" Istog trenutka mi se premotao film u glavi, sela sam na biciklu, rekla "Nemam sat" i otisla. To sto mi je opet prisao sa istim pitanjem najverovatnije znaci da me se on ni ne seca vise. Uostalom, nadam se da je tako. Kasnije tog istog coveka nisam ni vidjala - dva puta mi je ionako bilo dovoljno!!!
Jedno vece moja drugarica(Ivana) i ja smo krenule po trecu(Milenu)... Dok je Ivana stajala u ulazu i cekala Milenu, ja sam stajala na stepenicama ispred ulaza nervozno gledajuci na sat, jer smo vec kasnile. Kad odjednom ispred mene se stvorio covek sa pitanjem: "Izvini, jel znas koliko je sati?"... Odgovorila sam, a onda je covek nastavio sa nekim uobicajenim glupim pitanjima, da bi na kraju razgovora iz mene izvukao informacije koje jednostavno nisam smela ni trebala da kazem... Mora da cete pomisliti da sam veoma glupa, jer sam mu rekla i ime i prezime, ime skole u koju idem, koje sam odeljenje itd... To je izvukao iz mene pricom da ima cerku u nekom odeljenju... Bila sam relativno mala i nisam ni pomisljala da je to neki manijak!!! Kada je razgovor postajao sve cudniji naisle su moje drugarice i po izrazu njihovih lica videlo se da su malo uplasene... Tada smo pozurile i rekle da moramo da idemo sto pre jer vec ionako kasnimo na trening... Covek je krenuo za nama i vikao: "stanite!!". Bile smo jako uplasene... ulice su bile puste. Zatim smo potrcale, ali i covek je... Zatim je postalo jos strasnije kada je poceo da vice "Jelenice, stani! Ja sam tarzan... trcao sam danas 100km bez stajanja, i nosio 100kg na ledjima... Jelena!!!"... Moje ime...zvucalo je jezivo!!! Trcale smo i plakale sve do skole, gde smo naisle na druga... nepoznati covek je konacno odustao! Sela sam na zemlju jer sam osecala da vise ne mogu da stojim na nogama koje su podrhtavale... proslo je dosta vremena dok sam se smirila! Najvise sam se plasila cinjenice da covek o kome ja ne znam bukvalno nista, zna tako mnogo o meni! Pomisljala sam da ce me ponovo traziti, da ce se mozda pojaviti u skoli ili tako nesto...
Zatim je nekoliko dana proslo i gotovo da sam zaboravila na to... Izasla sam napolje sa Ivanom da se vozimo... Na kratko smo zastale u mom ulazu i ugledale istog onog coveka, koji mi je ponovo prisao i uctivo pitao: "Izvini, jel znas koliko ima sati?" Istog trenutka mi se premotao film u glavi, sela sam na biciklu, rekla "Nemam sat" i otisla. To sto mi je opet prisao sa istim pitanjem najverovatnije znaci da me se on ni ne seca vise. Uostalom, nadam se da je tako. Kasnije tog istog coveka nisam ni vidjala - dva puta mi je ionako bilo dovoljno!!!
objavio/la
Lena kategorija: |
(4) Komentara | email this post
KomentarI:
vec sam ispricala drugaricama, kako bi ih upozorila...mada i one su imale iskustva sto se tice takvih ljudi!!!
Ne mozes svakom verovati. Ima puno bolesnih ljudi. Ne misli vise o tome, i izbegavaj da pricas sa nepoznatim!
Poslao/la
Belladonna u 13:15, 28/5/2007 | Link | |
I meni se dogodilo da od glupih pitanja izvuku od mene sve informacije.......ali to nije bio stariji covek vec decko kojem se svidjam (sva sreca sto je bio on) jer sam ja dala tom decku i broj telefona i ulicu.......... Inace,trebalo bi de pripazis,tako odvratnih ljudi ima dosta.......
Drago mi je da se sve dobro završilo. Dobro je što pišeš o tome, i ispričaj to svojim drugaricama.
Poražavajuće je koliko poremećenog sveta slobodno luta ulicama.